Gorivo budućnosti

Nedavno je u listu „Politika” osvanula vest koja nije dobila veću medijsku pažnju, a veoma je značajna za ubrzani razvoj naše zemlje. Reč je o namerama kineskih kompanija da ulože dve milijarde evra u izgradnju vetroelektrane kapaciteta 1.500 megavata, solarne elektrane kapaciteta 500 megavata i fabriku za proizvodnju 30.000 tona zelenog vodonika godišnje. Očekuje se da će ovaj projekat biti završen do kraja 2028.

Ukratko rečeno, zeleni vodonik se dobija elektrolizom vode koristeći električnu energiju iz obnovljivih izvora energije, a sagorevanjem vodonika nastaje voda, što ga čini ekološki najpovoljnijim gorivom. Ovim potezom kineska kompanija u Boru je višestruko poentirala.

Upotrebom zelenog vodonika u topionici fabrike bitno se smanjuje ili potpuno eleminiše korišćenje skupog gasa kao goriva. Kada bude dovoljno sunca i vetra dobijaće se i struja potrebna za rad u fabrici. Izbeći će se plaćanje „karbon takse”, koju Evropska unija uvodi od 2026. godine. Uveliko će se smanjiti zagađenje okoline, što je od ogromnog značaja i za ljude i za prirodu.

Nadamo se da će ovaj primer Kineza iz Bora slediti i drugi veliki potrošači uglja, gasa i struje u Srbiji. Godina 2026. je blizu, a mnoge kompanije koje izvoze svoju robu u EU moraće da plate taksu za dekarbonizaciju, što će rezultirati smanjenjem konkurentnosti, a time dovesti i do manjeg profita.

U vezi s vodonikom privredi je neophodna stručna pomoć renomiranih institucija, kao što su Mašinski fakultet u Beogradu, Instituti Vinča i „Mihajlo Pupin”...

Navedene institucije moraće da se stručno povežu s Nemačkom jer ona prednjači u ovoj tehnologiji. Proizvođači automobila „Be-em-ve”, zatim „Tojota”, „Honda”, „Hjundai”... već su izbacili na tržište manji broj vozila na vodonik. „Be-em-ve” je prvi nemački proizvođač automobila s gorivnim ćelijama na vodonik, čiji rezervoar mora biti znatno ojačan, da izdrži pritisak od 200 bara.

U vožnji je ovaj novi „be-em-ve X5 hidrogen” pokazao je lepe rezultate s izlaznom snagom od 170Ks i maksimalnom brzinom od 180 kilometara na čas i samo šest kilograma vodonika potrošenih na 500 kilometara.

Potražnja vodonika u Nemačkoj je ogromna i ova zemlja je prinuđena da ga uvozi iz Katara, a u toku su pregovori o postavljanju cevi za dotok vodonika iz Maroka koji je skoro 2.000 kilometara daleko.

Najveću prepreku široj upotrebi vodonika (u teškoj industriji, grejanju, transportu) predstavljaju visoki troškovi proizvodnje, koji iznose nešto manje od pet dolara po kilogramu. Da bi vodonik bio konkurentan i po ceni sa fosilnim gorivima, ona mora da padne na manje od dva dolara, a za to će biti potrebno još godina istraživanja i daljeg razvoja u toj oblasti.

Vodeće svetske ekonomije uveliko su započele proces vodonične tranzicije. Srbija bi morala što pre da uhvati korak sa svetom i mobiliše sve resurse za razvoj i primenu vodoničnih tehnologija. Vodonik je najzastupljeniji element u prirodi i ima ogroman potencijal da postane osnovni energent u budućnosti i glavno sredstvo u borbi protiv zagađenja ugljen-dioksidom.

Dragutin Dragojević,
Novi Beograd