Sva­ko ima od­go­vor­nost

Glo­bal­na ban­kar­ska tr­ži­šta su­o­če­na su u ovom tre­nut­ku sa ozbilj­nim pro­ble­mi­ma. Tre­nut­no ne­ma pri­stu­pa tr­ži­šti­ma ka­pi­ta­la i nov­ča­no tr­ži­šte je li­kvid­no je­di­no u ze­mlja­ma u ko­ji­ma su vla­de da­le ga­ran­ci­je ban­ka­ma, kao što su to uči­ni­le Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja i Ir­ska. Pred­sed­nik Raj­faj­zen in­ter­ne­še­ne­la i za­me­nik pred­sed­ni­ka Raj­faj­zen cen­tral­bank Oste­rajh u raz­go­vo­ru za „Po­li­ti­ku” ipak iz­ra­ža­va uve­re­nje da će se, na osno­vu od­lu­ka ko­je su do­ne­te u Pa­ri­zu, si­tu­a­ci­ja smi­ri­ti na­red­nih sed­mi­ca.

On od pred­u­ze­tih me­ra oče­ku­je da ćebi­ti de­lo­tvor­ne da se po­vra­ti deo po­ve­re­nja ko­je je iz­gu­blje­no po­sled­njih me­se­ci i sed­mi­ca i da će na­stu­pi­ti ma­lo olak­ša­nje. Ali isto ta­ko je va­žno da ban­ke opet poč­nu da ve­ru­ju jed­na dru­goj i da kre­nu da po­zajm­lju­ju no­vac jed­na dru­goj.

– Vla­di­ne ga­ran­ci­je i obez­be­đi­va­nje ka­pi­ta­la ko­ra­ci su u do­brom prav­cu. Sma­tram da je to od­go­va­ra­ju­ća i nu­žna me­ra. Po­seb­no za­to što je ovo sa­da usa­gla­še­no de­lo­va­nje za či­ta­vu zo­nu evra. To do­pri­no­si po­ve­re­nju, a ne ko­šta. Isto­vre­me­no, ta­ko se iz­be­ga­va da šte­tu pla­te po­re­ski ob­ve­zni­ci jer se spre­ča­va ne­sol­vent­nost ba­na­ka – ka­že naš sa­go­vor­nik.

Šta ka­že­te lju­di­ma na uli­ci ko­ji se pla­še za svo­je ušte­đe­vi­ne?

Mo­gu da uve­rim sva­kog kli­jen­ta Raj­faj­zen ban­ke u cen­tral­noj i is­toč­noj Evro­pi (CIE) da je nji­ho­va ušte­đe­vi­na ap­so­lut­no bez­bed­na. Uve­ren sam da isto va­ži za sve glav­ne uče­sni­ke na tr­ži­štu CIE. Za vi­še od 120 go­di­na po­sto­ja­nja austrij­ske Raj­faj­zen ban­kar­ske gru­pa­ci­je ni je­dan je­di­ni kli­jent ni­je iz­gu­bio ni cen­ta svog de­po­zi­ta. U ovom tre­nut­ku po­sto­ji vi­so­ka do­za ne­si­gur­no­sti, što je ra­zu­mlji­vo, ali za­pra­vo po­gre­šno.

Šta ti­me ho­će­te da ka­že­te?

Op­šta ne­si­gur­nost je do­sti­gla u od­re­đe­nom tre­nut­ku dra­ma­tič­ne raz­me­re. Sva­ko ko sa­da po­vla­či de­po­zit da bi sta­vio no­vac u sla­ma­ri­cu mo­ra da shva­ti da ne sa­mo da gu­bi ka­ma­tu na ulog, ne­go i isi­sa­va krv iz eko­no­mi­je. Kom­pa­ni­je ne bi mo­gle da in­ve­sti­ra­ju i sa­mim tim otva­ra­ju no­va rad­na me­sta. Po­tro­ša­či bi mo­ra­li da se uz­dr­že od ku­po­vi­ne i ne bi bi­li u sta­nju da gra­de sta­no­ve. U sve­tlu glo­bal­ne kri­ze, sva­ko ima od­go­vor­nost.

Ka­kva je bu­duć­nost cen­tral­ne i is­toč­ne Evro­pe?

Sva­ku ze­mlju mo­ra­mo da po­sma­tra­mo po­seb­no jer su raz­li­ke pri­lič­no ve­li­ke. Ne pred­vi­đam re­ce­si­ju ni u jed­noj od tih ze­ma­lja. Oče­ku­je­mo rast BDP od 3,5 od­sto za ceo re­gi­on CIE u 2009. To je mno­go vi­še ne­go bi­lo gde u za­pad­noj Evro­pi.

Mno­ge ban­ke ko­je po­slu­ju u cen­tral­noj i is­toč­noj Evro­pi ne­dav­no su ob­ja­vi­le upo­zo­re­nja o mo­gu­ćem sma­nje­nju pro­fi­ta. Da li će­te vi re­vi­di­ra­ti za­cr­ta­ni pro­fit?

Mi smo po­sta­vi­li se­bi cilj da ostva­ri­mo oko mi­li­jar­du evra ne­to pro­fi­ta, i to smo po­tvr­di­li vi­še pu­ta. Osta­je­mo pri tom ci­lju. Ima­mo zdrav po­slov­ni mo­del, ri­zik i za­ra­de su do­bro ras­po­re­đe­ni po svim ze­mlja­ma CIE. Ra­zno­vr­snost je od­lič­na i kad su u pi­ta­nju pro­fi­li kli­je­na­ta – ma­la i sred­nja pred­u­ze­ća, ali i ve­li­ke kor­po­ra­ci­je. Za­to ne­će bi­ti iz­ne­na­đe­nja ka­da bu­de­mo ob­ja­vi­li re­zul­ta­te za tre­će tro­me­seč­je.

Tre­nut­no sve ban­ke ima­ju pro­blem da odr­že li­kvid­nost. Ka­ko Raj­faj­zen in­ter­ne­še­nel sto­ji u tom po­gle­du?

Is­pu­ni­li smo za­cr­ta­no obez­be­đe­nje sred­sta­va za 2008. i ima­mo do­volj­no re­zer­vi.

Za­što su on­da ak­ci­je Raj­faj­zen in­ter­ne­še­ne­la ta­ko dra­ma­tič­no pa­le?

To­kom pro­šle sed­mi­ce sva­ka ak­ci­ja uz ko­ju sto­ji reč „ban­ka” pre­tr­pe­la je ve­li­ki pad ce­ne. Ako me­ne pi­ta­te, u to­me ima bar ma­lo pre­te­ri­va­nja. Na pri­mer, ce­ne ak­ci­ja Raj­faj­zen in­ter­ne­še­ne­la po­ra­sle su u po­ne­de­ljak uju­tro za 45 od­sto po­sle ve­li­kih gu­bi­ta­ka to­kom pro­šle sed­mi­ce. Raj­faj­zen in­ter­ne­še­nel do­bro sto­ji ako po­gle­da­te osnov­ne po­dat­ke i u tom po­gle­du ni­smo sa­mi. Me­đu­tim, ne že­lim da osta­vim uti­sak da uop­šte ne bri­ne­mo zbog kri­ze.

Ru­ska ber­za je do­ži­vlja­va­la na­gle pa­do­ve po­sled­njih ne­de­lja. Zar ni­je tač­no da je va­ša ve­za­nost za ovo tr­ži­šte je­dan od raz­lo­ga za­što su ce­ne va­ših ak­ci­ja to­li­ko tr­pe­le?

Do­zvo­li­te mi da ka­žem bar jed­nu stvar u ko­rist Ru­si­je: za raz­li­ku od EU, ta ze­mlja je ve­o­ma br­zo re­a­go­va­la na ban­kar­sku kri­zu i ubri­zga­la je ozbi­ljan no­vac u si­stem. Sto tri­de­set mi­li­jar­di ame­rič­kih do­la­ra je pri­lič­no nov­ca, mi­slim da se tu sla­že­mo!

Ali gde je za­pra­vo pro­blem te ze­mlje?

Ne­ke ru­ske ban­ke ima­ju pro­blem da obez­be­de sred­stva i on je u ve­li­koj me­ri po­ve­zan sa vi­so­kim sto­pa­ma ra­sta. Sred­stva se če­sto obez­be­đu­ju na osno­vu vred­no­sti ak­ci­ja. Ja­sno je da onog tre­nut­ka kad ce­ne ak­ci­ja na ber­zi kre­nu niz­br­do ove ban­ke upa­da­ju u ne­vo­lju. Osim to­ga, ta ze­mlja je struk­tur­no „pre­pla­vlje­na ban­ka­ma”, sa oko 1.200 ba­na­ka ko­je če­sto ne­ma­ju po­treb­nu ve­li­či­nu.

Ka­kva će bi­ti si­tu­a­ci­ja u Ru­si­ji krat­ko­roč­no gle­da­no?

Ru­si­ja je bez sum­nje ze­mlja ogrom­nih pri­rod­ni re­zer­vi, a ta či­nje­ni­ca da­je sna­gu. Re­zer­ve u stra­noj va­lu­ti do­sti­žu 560 mi­li­jar­di do­la­ra, tr­go­vin­ski vi­šak je zna­tan i eko­no­mi­ja će ve­ro­vat­no do­sti­ći rast od pet od­sto sle­de­će go­di­ne.

Ipak, pri­ča se da se Va­ša ban­ka su­o­ča­va sa pro­ble­mom li­kvid­no­sti.

To je ap­so­lut­na be­smi­sli­ca! De­po­zi­ti ko­ji­ma nam kli­jen­ti uka­zu­ju po­ve­re­nje i da­lje ra­stu: dve mi­li­jar­de evra su po­ve­re­ne ce­loj gru­pa­ci­ji sa­mo za po­sled­nja tri me­se­ca. I u Ru­si­ji smo ta­ko­đe već ostva­ri­li za­cr­ta­no pri­ba­vlja­nje sred­sta­va za ce­lu go­di­nu. Ako to­me do­da­te po­ve­ća­nje ka­pi­ta­la za 400 mi­li­o­na evra ko­je smo ostva­ri­li u Mo­skvi u po­sled­njem pe­ri­o­du, shva­ti­će­te na­šu si­tu­a­ci­ju: pot­pu­no smo po­sve­će­ni tom tr­ži­štu i s pu­nim po­ve­re­njem u po­sao ko­ji ta­mo mo­že­mo da oba­vi­mo.

Ka­kvi će bi­ti re­zul­ta­ti u 2009?

Na­rav­no, pri­la­go­di­će­mo rast mo­guć­no­sti­ma za ula­ga­nja. U tom po­gle­du sam pri­li­čan op­ti­mi­sta: 62 od­sto na­ših ukup­nih sred­sta­va za ula­ga­nja za­sno­va­no je na de­po­zit­nim po­slo­vi­ma u na­šim fi­li­ja­la­ma.