Mafijaška ucena Andreasa Šidera

Henri Kisindžer je često bio duhovit na račun politike i političara, takoreći na svoj račun, pošto je svoj dugi život proveo baš u tom svetu. „Korumpirani političari čine da ostalih deset odsto bude na lošem glasu” – jedna je od njegovih čuvenih žaoka na račun ljudi kojima je i sam pripadao celog života. Izvinjavam se, posthumno, velikom američkom političaru i diplomati što mi je njegova cinična mudrolija došla na pamet u vezi sa jednim malim austrijskim političarem, koji ni za deset života neće moći da se približi Kisindžerovoj političkoj veštini i mudrosti. A toliko bi to voleo.

Socijaldemokrata iz Beča Andreas Šider rešio je da igra ulogu opasnog momka. Rekao je da će se jednog dana objaviti šta je Aleksandar Vučić uradio, da je tu mnogo stvari koje se kriju i za koje srpski predsednik ne želi da budu otkrivene, pa se Vučić zbog svega toga, kako kaže, ponaša „haotično”. Šider već dva meseca jaše na talasu slave koju je stekao kao posmatrač srpskih izbora u ime Evropskog parlamenta. Sve vreme teško optužuje srpskog predsednika za navodne malverzacije na izborima 17. decembra, najglasniji je u tome i najuporniji. Zgazio je posmatračku neutralnost i odavno se svrstao na jednu (opozicionu) stranu, podržao je i njihove proteste.

I sve bi možda nekako moglo da se podvuče pod „obično” navijanje evropskih političara za neke od mnogih Vučićevih protivnika, dok Šider nije rešio da igra grubo.

Njegova priča da protiv Vučića postoji nešto strašno što se još uvek krije i čeka da bude objavljeno više nije politika, nego mafijaška ucena.

Ako zna da protiv srpskog predsednika postoji nešto toliko opasno da će mu (politički) doći glave kad se bude objavilo, a Šider tvrdi da postoji, onda je Austrijanac već sada u teškom prekršaju. Zašto ne prijavljuje Vučića? Bilo gde, u Briselu, u Beču, može i u Beogradu preko svojih prijatelja iz opozicije sa kojima je u kontaktu još pre decembarskih izbora. Koga Šider čeka da objavi protiv Vučića to što on već zna? Ko krije te Vučićeve strahote pa Šider ne sme da o njima priča, ali može da njima preti? Da li se Šider plaši nekog drugog Evropljanina pa ne sme sam da objavi Vučićeve grehe? Zašto onda ne tuži i Vučića i tog koji krije istinu o Vučiću?

I tu dolazimo do Kisindžera i njegove cake o korumpiranim političarima. Andreas Šider sigurno nije jedan od onih deset Kisindžerovih odsto, možda nije ni u onih 90 odsto, ali bi mnogo voleo da uđe u taj veliki krug. Samo su dva moguća objašnjenja za ovu prljavu igru koju igra Austrijanac. Prvo, da protiv Vučića ne postoji ništa što kobajagi leži u nekoj fioci pa čeka (koga i koliko dugo?) da bude objavljeno. Ili, drugo, da je u toku pravljenje neke lažne konstrukcije, u čemu učestvuje i Šider, i koja bi trebalo da se u nekom trenutku pojavi i politički „ubije” srpskog predsednika. Da postoji nešto treće, o tome bi svi već odavno znali, ne bi nas Šider držao u neizvesnosti.

Austrijanac, dakle, ili laže, ili učestvuje u nekoj prljavoj nameštaljki kojom bi trebalo da Vučić dobije jak udarac. U oba slučaja Šider ucenjuje. Ili bar pokušava da trguje uticajem evropskog parlamentarca. Svejedno, šta god da radi, on pravi težak prekršaj, za koji se ne odgovara politički, nego krivično. Andreas Šider očekuje profit od operacije koju vodi. Politički sigurno, a da li postoji i neki drugi profit kojem se nada, to neka utvrđuju oni čiji je to posao.

U celu ovu akciju od koje očekuje „zaradu”, ušao je mnogo pre nego što je počeo da se igra ucenjivača. Šider je planirao da iskoristi decembarske izbore u Srbiji kao gorivo za svoju kampanju za još jedan izbor u Evropski parlament. Još u novembru je na konvenciji austrijskih socijaldemokrata u Gracu izabran za vođu partijske liste na junskim izborima za Evropski parlament. Onda su, taman na vreme, došli izbori u Srbiji, za koje se prijavio kao posmatrač u ime Evropskog parlamenta.

To je za ambicioznog partijskog aparatčika, kao što je Šider, bila dobra prilika da se pojavi kao superheroj demokratije, borac na strani slabih i nezaštićenih, detektiv koji rastura političke muljatore. Pomislio je, Srbija je idealno mesto za ovakvu predstavu – mala, skrajnuta na periferiju Evrope, puna provincijalaca koji na njih Evropljane gleda kao u bogove.

U maniru kolonijalnog izaslanika, mislio je da će biti dovoljno samo da se pojavi, da opljune koga treba (Vučića) i da se vrati po glasove u Beč, a odatle ponovo u Brisel/Strazbur, u novu četvorogodišnju hladovinu Evropskog parlamenta. Da tamo nastavi mirno da se bavi zaštitom prava jednodnevnih pilića i jednodnevnih ženki pačića, koje satiru proizvođači paštete, u vezi s čim je u martu podneo poslaničko pitanje Evropskoj komisiji.

Međutim, u Beogradu je dobio po nosu, s punim pravom i baš zbog načina na koji je zloupotrebio dužnost međunarodnog posmatrača. Andreas Šider je i pre izbornog dana dobro znao šta će da kaže kad se izbori završe. Znao je da je došao da od srpskih izbora napravi „slučaj”, i da za muljanje okrivi Vučića. Nije mu prošlo zato što je bezobrazno potcenio onog koga je napao, a kada je dobio istom merom, šokiran i grogiran počeo je da preti i da ucenjuje. Njegova kobna greška je što je u Srbiju došao sa arogancijom političkog profitera, bez dobre namere i kao dugogodišnji veliki prijatelj Prištine, a naročito vlade Albina Kurtija za koju kaže da predstavlja „najduži period političke stabilnosti na Kosovu”?!

Evropski parlament ima iskustva sa otkrivanjem i privođenjem pravdi svojih korumpiranih poslanika. Pošto će Šider verovatno ostati u njemu i naredne četiri godine, biće dovoljno vremena da parlament preispita koga šalje u posmatračke misije. A naročito da ispita zbog čijeg interesa neko u njegovo ime srlja u teška krivična dela, pa se usuđuje da preti demokratskom predsedniku države kandidata za članstvo u uniji. To se ne radi pro bono.

Direktor Međunarodnog instituta za bezbednost

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista