Rupe u bedemu kolektivnog imuniteta

Iako je trebalo da se davno nađu u muzeju medicine, neke zaboravljene bolesti su nam opet zakucale na vrata. Lekari se ovih dana ponovo susreću sa obolelima od malih boginja, a nekoliko beba je preminulo zbog posledica velikog kašlja. Ima mališana kod kojih su dijagnostikovani šarlah, zauške, tuberkuloza...

Glavni razlog pojava bolesti za koje smo mislili da su daleka prošlost je to što ima roditelja koji odbijaju da vakcinišu decu, ubeđeni da su vakcine najveće zlo i da će da prouzrokuju autizam i neke druge bolesti, kao i da smanjuju imunitet. Objašnjenja pedijatara o važnosti imunizacije jednostavno im nisu bitna – više drže do stavova ljudi koji na društvenim mrežama „ubedljivo” agituju protiv vakcina.

Kako ističe dr Ivana Begović Lazarević, epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, ukoliko obuhvat vakcinama koje stvaraju imunitet protiv određenih zaraznih bolesti padne ispod 95 odsto, nakon nekog vremena, kada se „nakupi” određeni broj dece koja nisu imunizovana – te bolesti se pojavljuju. To je naročito pokazano u slučaju morbila (malih boginja), jer je u Srbiji bila zabeležena i epidemija ove bolesti. A sada se iz dana u dan pojavljuju i oboleli od velikog kašlja.

– Dve decenije u Beogradu nismo imali epidemiju velikog kašlja sa ogromnim brojem prijavljenih slučajeva, a sada je imamo. Istorija je pokazala i u drugim zemljama, poput Rusije i Velike Britanije, da kad god je opadao obuhvat vakcinacijom dolazilo je do velikih epidemija sa smrtnim slučajevima. Jedini način da nemamo bolesti koje bi trebalo da budu zaboravljene jeste da vakcinišemo decu. Tu nema filozofije. Morbile su bolest koja ne ostavlja kliconoštvo, rezervoar je uvek čovek, a klinička slika je uvek manifestna. Mi možemo da postignemo to da virus postoji ali da niko ne može da oboli ako su svi vakcinisani. A onda jednog dana da oboljenje potpuno iskorenimo kao što smo to uradili sa dečjom paralizom ili velikim boginjama, odnosno da virus bude prisutan samo u velikim laboratorijama i da ga nema u prirodi. To se može postići ako godinama imamo obuhvat vakcinacije od 95 odsto i dobar nadzor, da se svaka sumnja na male boginje prijavi – naglašava dr Begović Lazarević.

Stav ove doktorke je jasan – vakcine su žrtve svog uspeha. Zahvaljujući njima došli smo u situaciju da mnogih bolesti nema, a onda je usledila era interneta i društvenih mreža, kojima su krenule da kruže priče o sumnjama u kvalitet i neželjene efekte vakcina. Strah da će dete oboleti jer nije vakcinisano je generator koji tera roditelje da ih odvedu na imunizaciju ako to nisu učinili.

– Vakcina je najznačajnija javnozdravstvena mera koja je doprinela da ljudi ne umiru od nekih bolesti i da deca imaju kvalitetan život. Sada svako na internetu čita neproverene i naučno nepotkovane stvari i u to veruje. Obuhvat dece MMR vakcinom prvom dozom u Beogradu 2016. godine iznosio je svega 65 odsto. A onda je 2018. godine, u jeku epidemije malih boginja, povećana vakcinacija na 98 odsto. To nije dugo trajalo jer je godinu dana kasnije opao broj vakcinisanih mališana na 83 odsto. Usledila je pandemija kovida, kada je obuhvat vakcinacije pao na 72, pa na 68 odsto, da bi se 2022. godine povisio na 82 procenta. preliminarni podaci za prošlu godinu govore da je iznosio 88 odsto. Obuhvat dece trećom dozom vakcine „pentaksim”, gde je jedna od komponenti protiv velikog kašlja, u 2022. je iznosio 85 odsto, a preliminarni podaci za 2023. pokazuju da je 91 odsto – navodi dr Begović Lazarević.

Vakcine prolaze mnogo rigoroznije kontrole tokom procesa proizvodnje nego ostali lekovi, a svi sumnjaju u njih, dok niko ne čita neželjene efekte koji se dobiju u uputstvu svakog leka, ističe ova epidemiološkinja.

Teoretičari zavere najčešće MMR vakcinu (protiv morbila, zaušaka i rubele) povezuju sa autizmom, što naša sagovornica odlučno negira, objašnjavajući da je lekaru koji je tu neistinu plasirao oduzeta licenca za rad i da je izbačen iz lekarske komore.

– To je jedna od najvećih laži u medicini, a odjeci još uvek postoje. Istraživanja su rađena na više od 14 miliona dece koja su dobila tu vakcinu i sva su pokazala da nema nikakve uzročne povezanosti između MMR vakcine i autizma. U uzrastu kada se daje MMR vakcina, u 15. mesecu kod bebe, deca izgovaraju prve reči i ostvaruju verbalnu komunikaciju sa svojim okruženjem, pa roditelji tada primećuju ako nešto nije u redu sa mališanom i onda to povezuju sa vakcinacijom, što nema nikakve veze. Autizam može zapravo mnogo ranije da se otkrije. Roditelji se „kače” za nešto što je bilo neposredno pre, a to je vakcina – tvrdi dr Begović Lazarević.

Prema rečima dr Georgiosa Konstantinidisa, predsednika Udruženja pedijatara Srbije, nešto što je ušlo na mala vrata poprimilo je razmere epidemije u obrascu ponašanja. Tome su najviše „kumovale” tabloidne informacije, što je uz manji broj vakcinisanih doprinelo da se jave određena oboljenja.

Moguće je i da je period pandemije kovida 19 uticao na to, tj. da je neizlaganje dece virusima i bakterijama doveo do toga da se akumulirao jedan broj onih koji nisu bili u kontaktu sa infekcijama zbog izolovanosti.

– Zato je moguće da su sada prijemčiviji za dobijanje nekih virusa, što je Evropska pedijatrijska asocijacija definisala kao „imunološki dug”, odnosno kao dug tome što nismo bili izloženi prirodnom procesu stimulacije imuniteta putem virusnih infekcija. Na bolju vakcinaciju možemo da utičemo zdravstvenim prosvećivanjem. Bitno je da zaboravljene bolesti ostanu u – zaboravu. Izostanak vakcinacije je prilično sociološki fenomen. Ljudi na ovim prostorima, osim što su ponekad skloni krajnostima, kada steknu neko uverenje – oni ga brane i smatraju da je pitanje časti da odbrane svoj stav, iako nemaju nikakve argumente. To je isto kao kada bih ja rekao da se bolje razumem u muziku od člana Beogradske filharmonije. Svi kada želimo dobru tortu onda odemo kod poslastičara, a ako želimo informacije o vakcinaciji onda čitamo mišljenje nekog pevača ili zabavljača na internetu koji nema medicinsko znanje, što je suludo. Teorije zavere o vakcinama su očigledno mnogo zavodljivije od medicine zasnovane na dokazima. Medicina ne trpi improvizacije. To je klizav teren koji zahteva stručan pristup – smatra dr Konstantinidis.

Prema mišljenju prof. dr Dragana Delića, infektologa, nedostaje nam zdravstveno obrazovanje, koje je trenutno prepušteno društvenim mrežama i tabloidima. Ovaj lekar ističe da kroz sistem ozbiljno i odgovorno treba plasirati istine o vakcinama, jer o njima postoje velike zablude na koje su uticali i pojedini lekari.

– Kao što ja ne mogu da govorim o lečenju depresije jer za to nisam stručan, tako ne može svaki lekar da govori o dejstvu vakcina. Veoma je opasno da lekar svoje sumnje, koje treba da ima, plasira laicima, jer se time ništa ne dobija. O tome treba raspravljati na stručnim skupovima. Takođe je neophodno obnoviti poverenje između lekara i pacijenata. Zdravstveni i obrazovani sistem, kao i mediji poput „Politike”, treba da rade na promociji zdravlja. Taj „teren” je prepušten antivakcinašima, ljudima koji imaju neki svoj interes u svemu tome. Poseban problem je što se Zakon o zdravstvenoj zaštiti u ovoj oblasti ne poštuje, što uz nedostatak edukacije dovodi do anarhije. Sećam se, kada sam bio mlad lekar, pet-šest odsto dece nam je na odeljenju umiralo od morbila, koje obaraju imunitet i otvaraju vrata drugim opasnim bolestima. Mislili smo da su morbile u muzeju medicine, a evo ih ponovo zbog slabog obuhvata vakcinacijom. To je nedopustivo. Ako su se vratili veliki kašalj i morbile, pitam se šta je sledeće – zabrinuto ističe dr Delić.

Naš sagovornik upozorava da iz prirode vreba oko 30 virusa, a ko zna koliko ima onih koji još nisu otkriveni. Dokazano je postojanje čak šest novih virusa korona, što može da predstavlja potencijalnu opasnost.

– Moramo da se pripremimo za eventualno neku novu pandemiju koja može da se pojavi. Nije potrebna neka velika pamet da se tako nešto zaključi, to je neminovnost. Krećemo se po svetu, nemamo preventivne mere, obuhvat vakcinacijom je niska... Prošle godine je u svetu četiri miliona dece umrlo jer nije bilo vakcinisano – dodaje dr Delić.

U Beogradu je 8. februara prijavljena porodična epidemija morbila sa dve obolele osobe, u kojoj je jedna nevakcinisana i pohađa srednju školu, a drugoj u medicinskoj dokumentaciji stoji da je preležala bolest u dečjem uzrastu. Sporadičan slučaj obolevanja potvrđen je 12. februara, kod nevakcinisanog deteta koje pohađa osnovnu školu. Komplikacija u vidu upale pluća bila je prisutna kod jednog deteta.

I 13. februara su u Novom Sadu potvrđene morbile kod odrasle osobe koja je vakcinisana jednom dozom vakcine.

Zaključno sa 11. februarom, na teritoriji Srbije prijavljeno je 400 potvrđenih slučajeva „magarećeg” kašlja, kod kojih je dijagnoza postavljena od početka ove godine. Tu su i dva smrtna ishoda uzrokovana pertusisom kod nevakcinisane dece uzrasta dva i po, odnosno tri meseca. Najveći broj slučajeva registrovan je kod starijih od 20 godina, dok je najveća uzrasno-specifična stopa incidencije zabeležena kod odojčadi mlađe od 12 meseci i kod dece uzrasta od 10 do 14 godina, ističu u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.

Od ukupnog broja prijavljenih slučajeva, njih 29 (7,3 odsto) bilo je hospitalizovano, pri čemu je najveći broj mlađih od 12 meseci (79,3 odsto).

Najviše obolelih je u Beogradu i Južnobačkom okrugu.

U poslednjoj epidemiji morbila 15 osoba umrlo

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, tokom prošle godine broj obolelih od morbila povećan je 30 puta u poređenju sa 2022. Zaključno sa oktobrom 2023. godine registrovano je preko 30.000 slučajeva u 40 od 53 zemlje Evropskog regiona SZO, sa oko 21.000 hospitalizovanih i sa pet smrtnih ishoda u dve zemlje. Uzrasna distribucija ukazuje da su dva od pet slučajeva u uzrastu od jedne do četiri godine, odnosno jedan od pet među odraslima starijim od 20 godina.

Od početka godine registrovano je oko 1.000 slučajeva obolevanja u zemljama EU, a od početka prošle godine zabeleženo je sedam smrtnih ishoda, šest u Rumuniji (četvoro dece ispod jedne godine života i dvoje odraslih) i jedan u Irskoj. U periodu 2020–2022. u Evropskom regionu SZO obuhvat sa prvom dozom MMR vakcine je pao sa 96 na 93 odsto, a drugom sa 92 na 91 odsto, pa je tako 1,8 miliona dece ostalo nevakcinisano.

Za vreme trajanja pandemije u skoro četvrtini država sveta prekidana je ili odlagana imunizacija MMR vakcinom, a u velikom broju zemalja došlo je do značajnog pada obuhvata. Tokom 2020. i 2021. u Srbiji zabeležene su najniže vrednosti obuhvata MMR vakcinom u minule dve decenije.

U poslednjoj epidemiji malih boginja u Srbiji, tokom 2017. i 2018, registrovano je oko 5.800 obolelih, od kojih je 93 odsto bilo nevakcinisano, nepotpuno vakcinisano ili sa nepoznatim vakcinalnim statusom. Trećina obolelih bila je hospitalizovana zbog težine kliničke slike praćene komplikacijama. U ovoj epidemiji bilo je 15 smrtnih ishoda, a među preminulima je bilo četvoro dece mlađe od pet godina. Prethodne godine registrovano je 50 slučajeva morbila u našoj zemlji, od kojih je većina (94 odsto) bila nevakcinisana, navode u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.