Mnogo toga lepog u „Čairu"

Niš – Finalnim susretom između Crvene zvezde i Partizana završen je preksinoć još jedan spektakularni turnir nacionalnog košarkaškog Kupa Radivoj Korać. „Žućkova levica” je četvrtu uzastopnu godinu završila u vitrinama Crvene zvezde. Treću godinu za redom crveno-beli su u Nišu savladali svog „večitog rivala”, ovoga puta sa 85:79, treći put je Zvezda pobedili Partizan u ovoj sezoni, ali i kalendarskoj godini, u periodu od svega četrdesetak dana.

Niš je 19. put bio domaćin završne predstave kupa Srbije, još jednom položivši organizacioni ispit. Bio je podvig sprečiti bilo kakav incident u situaciji kada je u niškoj dvorani bilo nekoliko hiljada navijački suprotstavljenih ljudi, mnogo više ljubitelja košarke nego što su kapaciteti „Čaira”. Definitivno, i to niko ne može da ospori, Nišlije vole košarku. Svakako i da budu prisutni spektaklima kakav je bio ovaj poslednji, ali i svi do sada u Čairu, jer oni, Nišlije, svoje košarke nemaju. Daleko su niški košarkaški klubovi od vrhunskih i verovatno će, posle svega, neko morati da zapita zašto je to tako u trećem po veličini gradu u Srbiji. Ovo pitanje o propadanju i tavorenju niškog sporta ne iodnosi se samo na košarku. Nema više muškog rukometa, ženski tek povremeno zablista, nema odbojke, ne zna se gde je vaterpolo, nema fudbala koji je, onaj vrhunski, ali i svakojaki ispod njega (!?!) u pravom sunovratu. No, ostavićemo to ovog puta, jer i nije sada prilika i jer su to neke sasvim druge teme...

Crvena zvezda je u niškom Čairu osvojila svoj 13. trofej nacionalnog kupa, a jubilarni deseti od kako nosi ime legendarnog i nezaboravnog Radivoja Koraća. Bio je ovo 19. put da najbolji srpski košarkaški klubovi vode borbe za pehar ovog takmičenja u Nišu, u kojem su, što će posebno biti zapisano, pored svega ostalog, u Čairu, na primer, jedini put u finalu kupa svojevremeno sastala dva drugoligaša (IMT i Olimpija).

Kao i da je baš u Nišu Željko Obradović osvojio prvi, a nedavno prerano preminuli Dejan Milojević jedini trofej u svojim trenerskim karijerama. Od nedelje skoro u ponoć ostalo je da se pamti i da je u Nišu, u Čairu, Miloš Teodosić stigao do prvog pehara u dresu Crvene zvezde.

Ne treba možda posebno trošiti reči o nekadašnjem kapitenu košarkaške reprezentacije Srbije, koji se u dugoj dosadašnjoj i prebogatoj karijeri okitio brojnim priznanjima i trofejima, ali se ipak mora istaći da je njegova pojava na parketu niške sportske dvorane svih prethodnih dana predstavljala za sve veliko zadovoljstvo, posebnu umetnost i dokaz bez dileme da sa velikim entuzijazmom „nosi” Zvezdinu ekipu na svojim leđima i dok je na terenu, ali i kada nije u igri. Iako neoporavljen skroz od povrede, plenio je borbenošću, zalaganjem i maestralnom igrom i sasvim opravdano poneo zvanje najboljeg aktera (MVP) finala.

Ovaj niški turnir ostaće upamćen i po podvizima klubova iz Košarkaše lige Srbije –prvi put otkad svi naši najbolji klubovi igraju u ABA ligi dogodilo se da čak dva učesnika polufinala dođu iz KLS-a – Vojvodina i Čačak 94, što svakako nameće priču o povratku korenima i formiranju jakog domaćeg košarkaškog šampionata.