Hipokrizija levo liberalnih

Suza suzu stiže za Aleksejem Navaljnim kod naših liberala. Pale se sveće po ulici, mada su oni sami zakleti protivnici vere i crkve. Kao u pesmi „Riblje čorbe” „Ravnodušan prema plaču” – stoka što laže kako zine preuveličava njegove vrline. Niti je on bio tako sposoban, niti je ostavio neki poseban trag u ruskoj politici, a iznad svega nije bio nikakva opasnost za Putina, jer njegova popularnost se nije protezala dalje od centra Moskve, što se i pokazalo kada je dobio nekih 28 odsto kao kandidat za gradonačelnika Moskve.

Možda je imao i neku popularnost u centru Sankt Peterburga, ali dalje od toga za njega u Rusiji praktično nisu ni znali. Budimo iskreni, njegova popularnost je daleko bila veća na Zapadu, jer je bio spreman na servilnost prema brojnim zapadnim političarima, a posebno ruskim oligarsima koji su pobegli iz Rusije ka Zapadu ne želeći da vrate zemlji makar delić onog što su pokrali posle raspada SSSR-a.

Da se razumemo, nije bio nikakav politički zatvorenik. Najpre je bio uhapšen zbog pronevere, jer je prisvojio drvnu građu u vrednosti od 500.000 evra i time je jasno pokazao sklonost ka korupciji. To se moglo videti i na snimku kada razgovara sa agentom britanske službe MI6 i traži od 10 do 20 miliona evra za pokretanje obojene revolucije u Rusiji. Verovatno ga je to kvalifikovalo da dobije još žešću kaznu, ali ovaj put za organizovanje i finansiranje terorističke organizacije. Inače je svoje političke početke i vezivao za ozbiljno nasilno delovanje, jer je promovisao nacizam i zalagao se za proterivanje Čečena, Uzbeka. Njegova sklonost da nasiljem postiže cilj verovatno je uz pomenuti snimak bila sasvim dovoljan razlog ruskim vlastima da ga osude na punih 19 godina zatvora. No, ako tražiš od agenta strane službe novac da bi podrivao sopstvenu zemlju, onda svakako ne možeš da budeš politički zatvorenik, jer nisi uhapšen zbog svojih stavova, već zbog rada protiv zemlje. Otuda je priča o njemu kao politički ugnjetavanom čovekom ozbiljan bezobrazluk zapadnih liberala, jer baš oni u svojim zemljama tako nešto nikada ne bi dopustili.

Zanimljivo, sveopšta žal za Navaljnim krenula je a da se pošteno nije ni ohladio. Kako su iz toliko udaljenog zatvora tako brzo svi svetski mediji saznali za njegovu smrt ostaje enigma, no ono što je dodatno zabrinjavajuće jeste činjenica da su gotovo svi zapadni mediji, kao i političari, a posebno ovi naši domaći nesrećnici, jednu te istu rečenicu ponavljali kao papagaji – ubio ga je Putin. Na stranu što nema nikakvih dokaza da je ubijen, ali izgleda da dokazi nikog i ne zanimaju. Zapravo, sama pomisao da se postavi na Zapadu pitanje – a šta ako je umro prirodnom smrću – smatra se za jeres. Posebno su odvratni naši liberali, koji prosuše tolike suze za dotičnim pokojnikom, sve sa ciljem da se prikažu kao veliki protivnici Putina ne bi li dobili još koji cent iz zapadnih fondova, dok za srpsku decu sa Kosova i Metohije reč ne rekoše nikada.

Mučki ubijene Srbe u Banjskoj vrlo lako su okarakterisali teroristima i kriminalcima, ali zato Kurtiju i njegovim siledžijama nikada ni reč kritike za postupke nisu napisali. Doslovno slede narativ zadat u zemljama Zapadne Evrope da su Srbi sa severa Kosova i Metohije kriminalci, te je Kurti u pravu što ih teroriše i ubija. Setite se srpskih dečaka iz Štrpca, Stefana i Miloša Stojanovića, koji su izbodeni od Šiptara samo zato što su nosili badnjak. Suzu za njima naši liberali nisu pustili kao za Navaljnog. Kada je Milošević pod sumnjivim okolnostima okončao život u Hagu, bilo im je drago. Neki su slavili njegovu smrt i nisu se mnogo pitali da li je ubijen. Nisu se ni za jednog Srbina koji je u haškom kazamatu ostavio kosti pomerili da saznaju istinu kako su preminuli. Nisu se zabrinuli ni kada je čileansko-američki književnik i novinar Gonzalo Lira pod misterioznim okolnostima prvo nestao u Ukrajini, a kasnije kada se saznalo da ga je kidnapovala ukrajinska služba i da je u ukrajinskom zatvoru u januaru ove godine misteriozno okončao svoj život. Ni za Asanža ne žele da pitaju.

Sve u svemu ovo ridanje za Navaljnim, a posebno želja da se Srbija i Aleksandar Vučić predstave kao bezmalo krivci za smrt Navaljnog, jer eto nisu uveli sankcije „diktatoru” Putinu, a tamo neki Vulin ruskoj službi daje podatke o ruskim opozicionarima i još ih izručuje Moskvi – ravna je ludilu. Najgorem mogućem ludilu. Od onih koji na Zapadu zagovaraju tu besramnu tezu daleko su gori domaći nesrećnici koji čak i smrt Navaljnog žele da iskoriste za svoje političke ciljeve.

Hipokrizija liberala prevazišla je sve moguće granice.

Narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista