Huti podvodnim dronom gađali američki brod

Američka mornarica protiv jemenskih Huta vodi „jednu od najvećih pomorskih bitaka od Drugog svetskog rata”, izjavio je američki viceadmiral Bred Kuper. Naime, više od 7.000 mornara angažovano je na južnim prilazima Crvenom moru, a s američkih brodova od 11. januara ispaljeno je više od 100 protivvazduhoplovnih raketa na projektile i dronove Huta. „Situacija je veoma opasna: sekundama se meri vreme koje posade (američkih ratnih brodova u Crvenom moru) imaju na raspolaganju da detektuju pristižuće projektile i povuku odbrambeni potez”, procena je američkih vojnopomorskih stratega koju je juče preneo Foks njuz.

Dva dramatična signala iz vrha mornarice SAD usledila su nakon što su jemenski Huti prošlog vikenda ispalili baraž: najmanje četiri protivbrodske krstareće rakete, dva navođena čamca-kamikaze i prvi put dejstvovali jednim „podvodnim vozilom bez posade”, moglo bi se uslovno reći podvodnim dronom-kamikazom. Američka centralna vojna komanda CENTKOM opisala je kretanje tog podvodnog drona kao „neposrednu pretnju” američkim ratnim brodovima i međunarodnoj civilnoj pomorskoj plovidbi u regionu. S obale Jemena, Jahja Sarea, portparol pobunjeničkog pokreta „Ansar Alah”, osvrnuo se na „precizne i direktne udare” na tanker „Poluks”, koji plovi pod zastavom Paname, i američki kargo-brod pod zastavom Belizea, koji je posada morala da napusti zbog izgleda da bi uskoro mogao da potone, javile su agencije.

Zapadni posmatrači uočavaju da pojedine države Zaliva – uz poimenično pominjanje Ujedinjenih Arapskih Emirata – u kojima ima američke vojske i ratne opreme sve više ograničavaju SAD da koriste vojne objekte na njihovom tlu da pokrenu uzvratne vazdušne napade na proiranske protivnike.

U takvoj ratnoj areni, Evropska unija juče je i formalno pokrenula svoju najnoviju „odbrambenu misiju” – ovog puta na Crvenom moru – pod imenom „Aspides” (na grčkom „štitovi”), koja se smatra jednom od najopasnijih, izvestili su juče briselski mediji.

„Evropa će obezbediti slobodu plovidbe u Crvenom moru, radeći zajedno sa našim međunarodnim partnerima. Osim odgovora na krizu, to je korak ka jačem evropskom prisustvu na moru radi zaštite naših evropskih interesa”, objavila je juče na platformi „Iks” predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Prethodno je na sto evropske uprave u Briselu stiglo pismo Udruženja evropskih maloprodajnih trgovaca „Eurokomers”, u kojem se zahteva da institucije EU i članice unije „reše” krizu na Crvenom moru, budući da već izaziva „masivne posledice” po njihov biznis povezan s fabrikama u Kini i jugoistočnoj Aziji.

Francuska, Nemačka, Italija i Belgija prve su najavile slanje po jedne fregate u misiju „Aspides”, koja bi trebalo da počne na Crvenom moru „za nekoliko sedmica”. Komanda misije biće smeštena u Larisi, u centralnoj Grčkoj, i predvodiće je grčki kontraadmiral Vasilios Griparis, dok je italijanski kontraadmiral Stefano Kostantino imenovan za komandanta snaga EU za pomorsku operaciju EU „Aspides”. Geografski, pomorski prostor kojim će krstariti evropski ratni brodovi u ovoj misiji (četvrtoj akciji EU duž zapadnih oboda Indijskog okeana od 2008), razvučen je od Adenskog zaliva nadomak strateškog prolaza Bab el Mandeb na jugu Crvenog mora, sve do obala Omana i Ormuskog prolaza. Šef diplomatije EU Đuzep Borelj naglasio je juče da misija „Aspides” predstavlja „smelu akciju za zaštitu komercijalnih i bezbednosnih interesa EU i međunarodne zajednice”. Briselski zvaničnici istovremeno tvrde da će „Aspides” dejstvovati isključivo s mandatom „zaštite”, „minimalnom silom” i samo onda „kad postoji pretnja” i „nikako po tlu Jemena”.

Šta će biti kad se najnovija zapadna armada pojavi nadomak Adenskog zaliva – ostaje da se vidi. Zanimljivo je gledište analitičara „Saveta srednjeg istoka za globalne poslove” (sa sedištem u Dohi), da je „slabljenje trgovinskih veza između Kine i evropskih zemalja” jedan od mogućih razloga sve snažnije militarizacije zone juga Crvenog mora.