Ultrazvučni pregled srca otkriva probleme i pre simptoma bolesti

U Srbiji, kao i u drugim evropskim zemljama, najčešće se oboleva, ali i umire zbog takozvanih aterosklerotskih kardiovaskularnih bolesti (bolesti srca i krvnih sudova), kao što su srčani i moždani udar. U osnovi ovih bolesti je ateroskleroza, na čiji razvoj najviše utiču dva glavna faktora rizika, a to su povišen krvni pritisak (hipertenzija) i povišene vrednosti „lošeg” holesterola u krvi (hiperholesterolemija).

Kako ističe docent dr Aleksandra Ilić, kardiolog Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, u Srbiji gotovo polovina odrasle populacije ima povišen krvni pritisak i holesterol. Međutim, u velikom procentu su prisutni i drugi značajni faktori rizika, najviše pušenje cigareta. Tu su i gojaznost, povišene vrednosti šećera u krvi, neadekvatna ishrana (previše masnog, slanog, slatkog, upotreba gaziranih pića, mesnih prerađevina, brze hrane...), nedostatak fizičke aktivnosti, stres. To sve zajedno doprinosi tome da Srbija bude pod veoma visokim (najvišim) rizikom od nastanka bolesti srca i krvnih sudova.

– Postoje faktori rizika za kardiovaskularne bolesti na koje ne možemo uticati, a to su genetsko nasleđe, godine života i pol. Međutim, postoje brojni faktori rizika na koje i te kako možemo uticati. To podrazumeva promenu stila života, tj. prestanak pušenja na prvom mestu. Zatim, redukciju upotrebe soli, šećera, masne, prerađene hrane i ostalih štetnih navika u ishrani, smanjenje telesne težine ako je potrebno i povećanje fizičke aktivnosti. Potrebno je da fizička aktivnost bude redovna – ističe dr Ilić.

Ona navodi da iz razloga što najčešće ne daje simptome, povišen krvni pritisak nazivamo „tihim ubicom”. U retkim slučajevima simptomi hipertenzije mogu biti glavobolja, zujanje u ušima, zamor, ali i bol u grudima, nedostatak vazduha. Kada je u pitanju povišen holesterol, situacija je još ozbiljnija, jer dok se ne desi ozbiljan kardiovaskularni događaj, kao što je srčani ili moždani udar, osoba ne oseća nikakve simptome, što znači da – hiperholesterolemija ne boli.

– Zato je presudan značaj preventivnih pregleda. Ovi pregledi treba da počnu već od 40. godine i podrazumevaju redovu kontrolu krvnog pritiska, holesterola, triglicerida i šećera u krvi. Naime, od izuzetne je važnosti pravovremeno postavljanje dijagnoze hipertenzije, hiperlipidemije (povišene vrednosti masnoća u krvi) i dijabetes melitusa. Kada se postavi dijagnoza hipertenzije i hiperholesterolemije, neophodno je, pored promene životnih navika, odmah početi i lečenje medikamentnom terapijom (lekovima). Ove lekove propisuje isključivo lekar. U Srbiji su nam na raspolaganju najsavremeniji originalni lekovi i kombinacije lekova za lečenje pomenutih stanja. Kada kažemo kombinacije lekova, mislimo na prisustvo dva ili više leka u jednoj tableti. Na taj način se omogućava veća efikasnost i brže postizanje tzv. ciljnih vrednosti i krvnog pritiska i holesterola u krvi (jer istovremeno delujemo na različite mehanizme koji do ovoga dovode), ali i manje neželjenih dejstava. Takođe, na ovaj način se omogućava veći komfor za pacijenta, jer umesto dve ili tri tablete, uzima jednu, što sigurno znači da će redovnije uzimati terapiju, a samim tim i ostvariti bolju kontrolu pomenutih faktora rizika i samo tako smanjiti mogućnost nastanka fatalnih bolesti srca i krvnih sudova – kaže dr Ilić.

Pitanje je kako ljudi koji uzimaju terapiju mogu da znaju da im ona ne odgovara i da je treba promeniti.

– Isključivo redovnim kontrolama po preporuci lekara, koji će individualnim pristupom odrediti najoptimalniju terapiju za svakog pojedinca. Nikako pacijenti ne treba da sami koriguju, menjaju ili prekidaju uzimanje lekova koje je lekar propisao – kaže naša sagovornica.

Veoma važan pregled je i ultrazvuk srca. Docentkinja Ilić ističe da je ultrazvuk srca (ehokardiografija) zlatni standard za postavljanje dijagnoze morfologije i funkcije srca i velikih krvnih sudova.

– Može nam otkriti da neko već duže vreme ima povišen krvni pritisak, ali i holesterol, kao i pružiti uvid u popravljanje funkcije i morfologije srca ukoliko se u dužem periodu ostvare ciljne vrednosti ovih faktora rizika. Takođe može ukazati na već prisutne ozbiljne bolesti, kao što su srčani udar, srčana slabost (čiji je glavni uzročnik povišen krvni pritisak), proširenje najveće arterije u organizmu – aorte (veoma ozbiljnog stanja), koje takođe nastaje kao posledica dugotrajno povišenog i neregulisanog krvnog pritiska. Ukoliko se pojavi bol u grudima, potrebno je da se osoba javi na pregled lekaru, koji će utvrditi da li se radi o angini pektoris i dati odgovarajuću terapiju – napominje naša sagovornica i dodaje da važnu ulogu u edukaciji građana ima kampanja „Šta je važno za srce snažno”, koju su pokrenuli Udruženje kardiologa Srbije i Udruženje pacijenata Srbije.

Tu je i 24-satni monitoring krvnog pritiska, popularno nazvan „holter”, koji je neophodan za postavljanje dijagnoze i praćenje efikasnosti terapije koja je propisana za povišen krvni pritisak. On takođe omogućava da se utvrdi da li je kod pacijenta sačuvan tzv. dnevno-noćni ritam krvnog pritiska (normalno je da je krvni pritisak niži dok spavamo), jer je to od velike važnosti, s obzirom na to da je povišen krvni pritisak u pasivnom periodu (kada spavamo) ozbiljniji faktor rizika za nastanak neželjenih kardiovaskularnih događaja od takozvanog dnevnog krvnog pritiska, onog kada je čovek najaktivniji.