Niže plate zbog rada na daljinu

Rad na daljinu mogao bi radnicima doneti niže plate u evropskim kompanijama, jer firme traže priliku da povećaju proizvodnju i smanje troškove, pokazuju istraživanja. Udaljene radne pozicije brzo nestaju i menjaju se hibridnim načinima rada, dok kompanije, uključujući tehnološke gigante širom sveta, dolaze na naslovne strane zbog zahteva zaposlenima da se vrate u kancelarije, u preokretu trenda za koji su mnogi mislili da će se zadržati. Nedavna studija koju je objavila platforma za upravljanje potrošnjom „Pleo” sugeriše da gotovo jedno od pet evropskih malih i srednjih preduzeća razmatra smanjenje plata za radnike na daljinu, preneo je portal Investitor.me.

Ideja da se radnicima na daljinu plaća manje nije nova, ali debata je i dalje u toku. Dok jedni tvrde da nedostatak putovanja na posao i sloboda udaljenih radnika da žive gde žele može rezultirati manjom platom, drugi kažu da su radnici na daljinu podjednako produktivni kao i njihove kolege na licu mesta i čak smanjuju troškove za poslodavce, pa bi njihov rad trebalo da bude jednako nadoknađen.

Usprkos velikom broju onih koji traže posao, a koji odbijaju da naprave kompromis u vezi s udaljenim pozicijama, poslodavci se povlače i okreću se hibridnim ponudama, kao svojevrsnom kompromisu između željene fleksibilnosti zaposlenih i cilja kompanije za fizičkim prisustvom zaposlenih. U decembru 2023. ta brojka u SAD-u je bila relativno niska, s udaljenim mogućnostima rada koje su iznosile jednu desetinu ukupnog broja pozicija. U Evropi je, međutim, prilično visoka: u Velikoj Britaniji 43 odsto pozicija su bile hibridne opcije, dok ih je Francuska imala 31 odsto. U Nemačkoj je isti procenat poslova objavljenih na „LinkedIn” mreži oglašen kao hibridne pozicije. U međuvremenu, udaljene radne pozicije primaju skoro pet puta veći udeo prijava u odnosu na dostupne poslove, prema platformi društvenih medija usmerenoj na poslovanje.

U ovdašnjem Zakonu o radu nisu dovoljno rešena pitanja oko rada na daljinu, u smislu obezbeđivanja sredstava za rad i naknade troškova za upotrebu tih sredstava, osiguranja u slučaju povrede na radu, trajanja radnog vremena... Dok nadležni podsećaju da je rad od kuće omogućen kroz aktuelni Zakon o radu, i to članovima 42 i 50, a to znači da je regulisan samo kao vrsta ugovora o radu i kao povremeno obavljanje poslova od kuće, uz saglasnost zaposlenog i poslodavca, stručnjaci za radno pravo i sindikati napominju da to ipak nije dovoljno dobro definisano niti su time zaštićena prava radnika. Podsećaju da nisu dovoljno precizno zakonom regulisane tačke koje se odnose na nadzor poslodavca i efikasnost radnika koji radi od kuće. Sporno je i pitanje obezbeđivanja sredstava za rad, jer je u inostranstvu uobičajeno da poslodavac daje kompenzaciju zaposlenom zato što upotrebljava svoju internet vezu i kompjuter, a ako to nije u mogućnosti, onda treba da mu to sam obezbedi. Tu su i nedoumice oko osiguranja radnika od povrede na radu, pa bi trebalo bolje precizirati šta je povreda na radu ako se rad obavlja od kuće.