Bio štrajk zakonit ili ne, đaci su na gubitku
(Фото / Новица Ђурић)
Od našeg dopisnika
Podgorica – Drugi dan štrajka crnogorskih prosvetara kao da nije zabrinuo Ministarstvo prosvete, nauke i inovacija, dok su deci u nekim školama po dva časa predavali logopedi, roditelji i đaci su neobavešteni o načinu rada i trajanju nastave, kao ni o tome koje su škole prekinule redovnu nastavu, odnosno u kojim školama se odvija delimična nastava. Posebno ih ne zanima gde deca da provedu vreme predviđeno za nastavu koja se ne održava, a obavezni su da dolaze u školu.
Umesto odgovora na ta pitanja, ministarstvo je saopštilo da je „poštujući važeću zakonsku regulativu i preduzimajući radnje iz svoje nadležnosti, uputilo zaštitniku imovinskopravnih interesa Crne Gore zahtev za pokretanje postupka za utvrđivanje nezakonitosti štrajka u organizaciji Sindikata prosvete Crne Gore, s ciljem iniciranja postupka pred Osnovnim sudom u Podgorici”.
Prema rečima predsednika Sindikata prosvetnih radnika Radomira Božovića, najveći školski kolektivi i juče su štrajkovali i procena je da je nastava u protekla dva dana obustavljena u 138 vaspitno-obrazovnih ustanova u Crnoj Gori. Dodao je da je nastava obustavljena i „pored neviđenih pritisaka i zastrašivanja prema prosvetnim radnicima koji su u štrajku”.
Sindikat prosvete Crne Gore je 7. februara ove godine dostavio ministarstvu odluku o stupanju u generalni štrajk, kao i odluku o minimumu procesa rada za vreme granskog štrajka u oblasti obrazovanja, koju su jednostrano doneli.
Zamenica zaštitnika ljudskih prava i sloboda Snežana Mijušković naglašava važnost što bržeg povratka učenika u škole kako bi se minimalizovala šteta koju trpe, kao i da „nadoknađivanje škole tokom radnih subota nije adekvatno rešenje”.
„Jedan broj škola je u štrajku, jedan broj škola nije u štrajku, a jedan broj škola se trudi da od kadra koji nije u štrajku organizuje nastavu, što je izuzetno teško. Ono na šta sugerišemo jeste hitno preduzimanje mera kako bi se štete po decu i obrazovanje u celosti svele na što manju meru”, poručila je Mijuškovićeva.
Da prosvetarima nesumnjivo pripada pravo na uvećanje zarada u skladu s koeficijentima predviđenim Granskim kolektivnim ugovorom za 2024. godinu ne spori ni profesorka radnog prava Vesna Simović Zvicer, ali joj je sporan način na koji je sindikat krenuo u ostvarivanje tog prava. Ističe da je zakonit osnov za štrajk postojao zbog nepoštovanja odredbi granskog kolektivnog ugovora, ali upozorava na nezakonitost jednostranog utvrđivanja minimuma procesa rada koji rezultira nedržanjem nastave.
U slučaju da sud utvrdi da je štrajk nezakonit, Vesna Simović Zvicer ističe da bi, u skladu sa zakonom, veliki broj prosvetnih radnika mogao da dobije otkaz. „Imamo takozvani pravni kolektivni spor, koji je nastao zbog činjenice da poslodavac nije primenio odredbe granskog kolektivnog ugovora koje su na snazi. Tako da u tom slučaju, ako govorimo o predmetu štrajka, štrajk jeste zakonit. Drugo pitanje, kada se utvrđuje zakonitost, jeste proces unutrašnjeg organizovanja štrajka. Tu kao problem vidim način utvrđivanja minimuma procesa rada”, ocenila je.
U Rožajama, na krajnjem severu Crne Gore, štrajk prosvetnih radnika počeo je uz incident. Naime, u Srednjoj stručnoj školi u ovom gradu došlo je do incidenta kad je policajac F. M. bez naloga ušao u zbornicu škole i mobilnim telefonom napravio dve do tri fotografije profesora, učesnika u štrajku. Zbog toga je sindikat ove ustanove podneo krivičnu prijavu protiv policijskog inspektora F. M., koji se sumnjiči da je počinio krivično delo neovlašćenog fotografisanja.
Navodi se da je više profesora tražilo da inspektor izbriše neovlašćeno napravljene fotografije, što je on odbio, pokazujući službenu značku uz komentar: „Sedite, pijte kafu, primite platu, ne držite časove, a moje dete je na trgu.”