Planinski slez

Planinski slez (Malva moschata L. iz fam: Malvacea) jeste višegodišnja zeljasta biljka, visine 20–100 centimetara. Koren je vretenast, stabljika je uspravna, obrasla proređenim štrčećim dlakama. Listovi na donjem delu stabljike su na dugačkim drškama, ovalni ili plitko prstasto deljeni, po obodu nepravilno nazubljeni. Listovi koji se nalaze na stabljici su skoro do osnove prstasto deljeni na pet do sedam režnjeva. Režnjevi su jednom ili dva puta perasto deljeni. Cvetovi se nalaze na dlakavim drškama, po jedan do tri u pazuhu listova, a na vrhu izdanka su sakupljeni u rastresitu štitoliku cvast. Krunični listići su dugi dva i po do tri centimetra, klinasti, na vrhu usečeni, ružičastoljubičaste boje, ređe bele, sa tamnim nervima.

Vreme cvetanja: ponekad i do oktobra.

Biljka naseljava livade, od suvljih do vlažnijih, a može se naći po ivicama šuma, šibljacima, ponekad i kao korovska biljka pored puteva itd. Raste od nizija do visokih planina. Česta je po brdsko-planinskim livadama.

Rasprostranjena je u Evropi, Maloj Aziji i Severnoj Americi. Kod nas je relativno česta po livadama od nizija do planinskog pojasa.

Ova vrsta svojom lepotom krasi mnoge livadske zajednice. Kao i ostale vrste sleza, ima lepe cvetove, ali kod ove biljke su veoma interesantni listovi, koji su deljeni, naročito u gornjem delu stabla. Ova biljka se može uspešno gajiti po okućnicama i baštama, kao i na javnim zelenim površinama. Veoma lep efekat bi se mogao postići kombinovanjem ove biljke sa drugim vrstama sleza.

Napomena: neke vrste ovog roda, kao što je Malva sylvestris, koriste se u narodnoj i zvaničnoj medicini. Glavna lekovita supstanca kod sleza jeste sluz koja se nalazi u svim ćelijama. Pored toga, sadrže i tanine i eterska ulja. Čaj se koristi za ublažavanje kašlja. Može se koristiti i za ispiranje grla. Sve ove karakteristike odnose se i na vrstu M. moschata, iako ona nije toliko u upotrebi. Drugim rečima, ovo je lekovita i jestiva biljka.

                                                                          * * *

(/slika2)Zečji repić, baršunka (Lagurus ovatus L. iz fam: Poaceae) jeste jednogodišnja ili dvogodišnja zeljasta biljka, visine 20–60 centimetara. Stablo je uspravno, ili je u donjem delu savijeno, dlakavo, jednostavno ili granato iz donjih čvorova. Listovi su naizmenično postavljeni, linearno lancetasti. Široki su do 10 mm. Cvetovi su grupisani u guste mnogocvetne klasiće. Ova biljka obično naseljava slana staništa, blizu mora. Ređa je na suvim staništima u unutrašnjosti. Rasprostranjena je i u sredozemnoj oblasti, na Balkanskom poluostrvu, na Kanarskim ostrvima, kao i u Crnoj Gori. Ova biljka je poznata kao dekorativna i hortikulturna vrsta. Često se gaji na otvorenim prostorima, a nekad i u saksijama. Njena dekorativnost se ogleda u veoma lepim, krupnim i mekanim cvastima (ime – zečji repić). Pogodna je i za kamenjare. Ukrasna je i u suvom stanju, pa se može koristiti za pravljenje suvih aranžmana.