Može li video-nadzor da „očisti" deponiju

Novi Sad – Divlja deponija smeća uz Temerinski put naspram novosadske Najlon pijace stvara se svaki put nakon što ih javne službe po komunalnom nalogu očiste. Problem je star više godina, kažu čak decenija, ali kao da nema na vidiku rešenja kako da se izvor moguće zaraze ukloni. Temerinski put, severno od kanala Dunav-Tisa-Dunav, jedan je od ulaznih pravaca u grad Novi Sad, pa deponija koja uporno niče, osim toga što nije bezbedna, ruži izgled okoline. Gomila otpada – kesa, plastičnih flaša, odeće i nameštaja, rasipa se na javnoj površini, na gradskom placu u susedstvu ograđenog prostora „Gradskog zelenila”.

Smeće se razvlači i po pešačko-biciklističkoj stazi uz Temerinski put, što otežava prolaz ljudima koji se tuda kreću tokom šetnje prema kanalu, centru grada ili ka Najlon pijaci.

Građanski pokret „Bravo” zahteva da se do petka postave kontejneri, kao i ograde, a dugoročno i kamere za video-nadzor. Takođe, aktivisti smatraju da su potrebne stalne patrole komunalne milicije.

U „Čistoći” smatraju da je divlja deponija na Temerinskom putu, kako je za „Politiku” rečeno u gradskom preduzeću, produkt nekolicine nesavesnih građana koji na tom mestu odlažu komunalni, građevinski i krupni otpad. U pitanju je deo grada, objašnjavaju, gde je pretežno individualni tip stanovanja i gde nisu predviđena kontejnerska mesta, već su domaćinstvima dodeljene kante za odlaganje otpada.

„U prethodnom periodu pokušali smo i postavkom kontejnera da sprečimo stvaranje deponije, što nije dalo očekivane rezultate jer je otpad na isti način završavao pored kontejnera”, navode u „Čistoći”.

O tome da li je u planu uvođenje kamera za nadzor, odgovorili su da su u stalnoj komunikaciji sa nadležnim gradskim upravama i da stoga imaju saznanja da je u planu postavljanje video-nadzora u svrhu sprečavanja nelegalnog odlaganja otpada na javnim površinama.

Na pitanje da li sa lokalnim stanovništvom postoje razgovori, tribine ili edukacije o štetnosti ovakvih deponija, navode da se svakodnevno, putem medija i društvenih mreža, obraćaju građanima, edukujući ih o namenama različitih vrsta posuda za odlaganje otpada i štetnog uticaja neadekvatnog odlaganja otpada.

„Takođe smo i u ličnoj komunikaciji sa građanima i putem mesnih zajednica, a sa nadležnim gradskim upravama održavamo tribine kako bi se lokalno stanovništvo što bolje upoznalo sa Zakonom o upravljanju otpadom, ali i svim negativnim posledicama nelegalnog odlaganja otpada”, rečeno je za naš list.

O tome da li „Čistoća” predlaže neko drugo, trajnije rešenje da se deponija ne bi iznova stvarala, odgovorili su da grad Novi Sad kontinuirano ulaže u čistoću i uklanjanje divljih deponija.

Deponija se stvara na terenu gde se „sudaraju” tri mesne zajednice – Slana bara, Klisa i Vidovdansko naselje, pa je problem poznat i u njihovim lokalnim savetima, koji su u vezi sa tim držali sastanke i sa policijom. Ovde se nalaze i naselja Veliki rit i Mali Beograd, sa stanovništvom koje spada među najsiromašnije i najugroženije građane Novog Sada. Bave se sakupljanjem papirnih i plastičnih sirovina, a mnogi od njih poreklom su sa Kosova i Metohije.

„Decenijama imamo taj problem, nikne deponija, inspekcija izađe, da nalog ’Čistoći’ da je ukloni, i onda opet isto. A to sve plaća grad, svi mi. Nailazio sam na građane koji bacaju tu smeće, namerno to rade, neki su konfliktni, stanu nasred pešačke staze i samo čekaju da im neko nešto kaže, da prigovori. Noću pale, ne može se proći od dima. A kad odu u Austriju ili Nemačku, jako su fini”, ispričao je za naš list Dragan Hemon, predsednik saveta MZ „Klisa”.

Otpad koji se gomila ovde, napomenuo je on, privlači pacove.

U ovom delu grada, Dom zdravlja „Novi Sad” ima ambulantu na Klisi, a nedavno je otvorio objekat na Vidovdanskom naselju, gde se lekari bave pitanjima opšte medicine, pedijatrije, ginekologije, stomatologije, a postoji i „romski medijator”.

Zorka Baković, portparolka Doma zdravlja, kaže za naš list da se romski medijator bavi, pre svega, animiranjem roditelja da dovode decu na vakcinaciju, time koliko su važne redovne posete lekaru, odnosno ginekologu, a daje i savete o dojenju. Ustanova je u kontaktu sa lokalnim stanovništvom, po njenim rečima, i na terenu, preko akcija koje uključuju i brigu o higijeni.