Sanak pusti

Kada je nakon prošle sednice vlade obelodanjeno da će gas i telefonske usluge drastično poskupeti, jer su tako izračunale nadležne regulatorne agencije, iz njenog kabineta stiglo je obrazloženje, bogzna kakvo opravdanje, da se vlada u to neće mešati. Tobož, agencije za energetiku i telefoniju toliko su nezavisne u svojim računicama da ih ni vlada ne može prenebreći.

Kada se tim povodom digla povelika politička galama, a ekonomski tim vlade, verovatno, izračunao šta bi ta poskupljenja mogla da znače za ovogodišnju stopu inflacije, dogodilo se ono što se od prvog časa očekivalo – da vlada može, samo kada hoće, da se umeša u rad i „nedodirljivih” regulatornih agencija. Naprasno je najavljena odluka da se poskupljenje gasa razdrobi na više rata, s nejasnom krajnjim epilogom – ko će to da plati dok ne stupe na snagu pune ekonomske cene. Pretplata za telefone je aminovana, ali zvonjava skupljih impulsa čuće se od nove 2009.

Ali ne lezi vraže. Taman kada se pomislilo da vlada, uz podsticajne sigurnosne mere za štedne uloge do 50.000 evra, ipak, vodi računa o kakvoj-takvoj ravnoteži skrpljene ekonomske politike do kraja ove godine, kao grom iz vedrog neba stiže najava o prekorednom povećanju akciza, na ionako skupo gorivo, od četiri dinara po litru. Jasno je i zbog čega. Republička kasa vapi za svakim dinarom. Ne samo zbog obećane povišice penzionerima. Jednostavno, država nam je (pre)skupa. Za njeno izdržavanje, od najmanje opštine, preko gradova do države Srbije, odlazi više od 40 procenata bruto domaćeg proizvoda. A kolač mali za tolike apetite potrošača.

Umesto da rebalansom predvidi smanjivanje ukupne javne, a potom i budžetske potrošnje, vlada namerava da podigne akcize na gorivo iako je to već jednom učinjeno u februaru. Zašto ne opet? To je najlakše. Menjaće zakon. Vladi, uz to, naruku ide i aktuelno padanje cene barela (159 litara) sirove nafte. Sa 145, pre dva meseca, na jučerašnjih 74 dolara. Očekivano pojevtinjenje goriva na pumpama biće akcizom verovatno anulirano ili osetno smanjeno, a budžet imati uvećan prihod.

Akcizu, trošarinu na cigarete, vlada je morala da odloži za početak iduće godine zbog starog obećanja stranim kupcima naših duvanskih fabrika. Za divno čudo, alkoholna pića ovog puta su preskočena.

I sada smo tu gde jesmo. Zbog velikih budžetskih obaveza vlada je posegla za višim dažbinama iako je savršeno jasno da taj udar ne može proći bez potpirivanja inflacije. Do juče se očekivalo njeno svođenje na psihološki podnošljivu jednu cifru. Makar 9,99 odsto. Sada je to, čak i ako nas mimoiđu još neka vladina iznenađenja, veoma teško izvodljivo. Ode tako još jedan pusti antiinflacioni sanak.

Penzioneri će dobiti svojih deset odsto povišice, ali će je najmanje tolika inflacija pojesti. Biće opet na istom. Zato ćemo najlošije gorivo plaćati najskuplje u kraju.

Juče su Slovenci cenu bezolovnog benzina skinuli na 98 evrocenti. Kod nas je isto gorivo 96,7 dinara. Kurs evra je 82,2 dinara. I da se zna: proizvodna, rafinerijska cena tog goriva je 41 dinar. Sve ostalo su razne dažbine i trgovinska marža. Ako je i od države – mnogo je.