Želimo da Ekspo 2027. bude potpuno digitalan

Sve što smo do sada uradili na razvoju veštačke inteligencije daje nam za pravo da se nadamo da će Srbija 5. marta biti izabrana da od jeseni, pa naredne tri godine, predsedava Globalnom partnerstvu za veštačku inteligenciju (AI). Trenutno 29 zemalja sveta je deo tog partnerstva i velika je čast da je Srbija među njima, kaže Mihailo Jovanović, ministar informisanja i telekomunikacija, u razgovoru za „Politiku”.

– Nadam se da ćemo na jesen imati veliku konferenciju koja će okupiti nekoliko hiljada stručnjaka iz celog sveta i da ćemo biti epicentar kad je u pitanju AI. Još 2019. smo doneli Strategiju razvoja veštačke inteligencije, pa smo u okviru nje 2021. formirali naš Institut za razvoj AI. On se nalazi u Novom Sadu, gde je došlo na desetine inženjera iz inostranstva da bi tu radilo. U Data centru u Kragujevcu smo kupili i uspostavili veliki superkompjuter. To je naša Nacionalna platforma za razvoj AI i besplatno smo je dali gotovo svim tehničkim fakultetima i naučno-tehnološkim parkovima, odnosno startap firmama koje rade unutar njih. Ono što je namera i deo programa „Srbija 2027”, koji je predsednik Aleksandar Vučić predstavio javnosti, a ministri u vladi od prvog dana krenuli u realizaciju, jeste da i dalje širimo kapacitete superkompjutera i zato želimo da kao vlada uložimo novih 30 miliona evra u njih – istakao je ministar Jovanović, koji je bio gost naše redakcije.

Još jednom je odao priznanje dugovečnosti „Politike”. Zastavši pred bistom osnivača našeg lista Vladislava Ribnikara pitao je „da li je ovo mesto na kojem se polaže test iz istorije”.

U međuvremenu, prisustvovao je polaganju kamena temeljca za Inovacioni distrikt u Kragujevcu, jedini takav projekat u jugoistočnoj Evropi, koji će otvoriti novo poglavlje u informatičkom razvoju Srbije.

Šta konkretno naša zemlja dobija ovim projektom?

Ovo je sledeći logični korak posle izgradnje velikog Državnog data centra i nešto što Srbija do sada nije imala. U pitanju je veliki kompleks koji se pruža na preko 62.000 kvadrata, namenjen inovacionim, informacionim, digitalnim delatnostima. Biće to centar okupljanja mladih Kragujevčana i kreativnih ljudi koji se bave inovacijama. Tu će biti i poslovni prostor za firme koje koriste data centar i mesto za Nacionalni centar za informacionu bezbednost. Različite inovativne i kreativne delatnosti koje su interesantne u 21. veku tu će biti zatupljene. Na taj način širimo ekosistem inovacija. Imamo četiri naučno-tehnološka parka: u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Čačku, a ovde će biti peti. Cela investicija iznosi 168 miliona evra, tako da je ovo istovremeno i poziv stranim investitorima koji žele da dođu u Kragujevac da se pridruže državi. Interesovanje je veliko, jer smo potpisali tri memoranduma o saradnji. Prvi sa japanskom kompanijom „Tošiba”, koja želi sa nama da razvija najnaprednije telekomunikacione tehnologije. Zatim sa holandskom kompanijom AET, koja hoće dalje da usavršava sisteme elektronske uprave, kao i sa bankom Poštanska štedionica, koja tu želi da ima razvojni centar za nove tehnologije beskontaktnog i bezgotovinskog plaćanja, digitalnih novčanika...

Na globalnom nivou vode se polemike o koristima, ali i potencijalnim opasnostima od (zlo)upotrebe veštačke inteligencije. Kako mi, kao mala i ne baš razvijena država, možemo da iskoristimo njene prednosti i izbegnemo zamke?

Kao mala, ali vizionarska zemlja, pokazujemo veliku sposobnost da pratimo trendove, a to je najveći problem savremenog doba. Države koje nisu dovoljno brze, koje ne prate trendove u razvoju nauke, tehnologije, privrede, ekonomije, ostaju na rubu sveta i samim tim teško mogu da budu nezavisne u donošenju odluka. Srbija je na vreme, još 2017, na inicijativu predsednice vlade, rekla da je digitalizacija jedan od prioriteta. Dobro je što vizionarski gledamo u budućnost, čak smo i lideri u mnogo čemu. Kada je u pitanju digitalna transformacija, sve što smo uradili sa elektronskom upravom svrstava nas u nekoliko zemalja na vrhu lestvice u Evropi, prema rangiranju Svetske banke i Ujedinjenih nacija. To se videlo za vreme pandemije kovida, kada smo napravili jedan od najboljih sistema za prijavljivanje građana za vakcinaciju, a mnoge zemlje su patile i ništa nisu mogle da urade digitalno u tom periodu.

Sektor informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) je naša najveća neto izvozna grana prema podacima iz 2022. godine, kada je izvoz ovih usluga iznosio 2,7 milijardi evra. Koliki je bio u prošloj godini?

Opet smo oborili rekord – izvoz 2023. godine je skoro 3,5 milijardi, što je rast od oko 27 odsto. Iz godine u godinu IKT sektor pravi neverovatne rezultate, to je naš najbolji neto izvozni sektor. Mnogo više izvozimo nego što uvozimo, a najviše u SAD, Švajcarsku, Englesku. U pitanju je izvoz softvera koji se u Srbiji osmišljava i pravi. Budući da je 2012. taj izvoz bio 375 miliona evra, sada je 10 puta veći. Premijerka Ana Brnabić je na promociji programa „Srbija 2027” rekla da je plan da izvoz ovog sektora tada bude 10 milijardi evra.

Na čemu se temelji taj optimizam?

Pravo na ovaj optimizam daje nam to što smo do sada uradili. Promenili smo dosta stvari u obrazovanju. Uveli smo programiranje kao obavezan predmet od petog do osmog razreda osnovne škole, pa već imamo četvrtu generaciju dece koja uče po tom programu. To ne znači da su oni programeri, ali znači da su naučili da razmišljaju algoritamski. Uveli smo digitalni svet kao obavezan predmet u prva četiri razreda. U srednjim školama smo 10 puta podigli broj specijalizovanih IT odeljenja i sve je više dece koja završavaju ta odeljenja. Na svim tehničkim fakultetima, gde god smo mogli, povećali smo broj mesta za upis, a izgrađeni su i novi objekti FON-a, FTN-a u Novom Sadu, Elektronskog fakulteta u Nišu. Sledeće nedelje će biti postavljen kamen temeljac za izgradnju šestog naučno-tehnološkog parka u Kruševcu, a do pre pet godina nismo imali nijedan. Kao država smo dosta uradili na digitalizaciji javne uprave, na izgradnji optičke infrastrukture, a organizacija Ekspa je poseban motiv koji će dodatno da pospeši razvoj IT sektora. Želimo da svetska izložba bude potpuno digitalna. Dakle, da dominira tehnologija, da imamo dronove, leteće taksije, autonomna vozila, a to sve pospešuje razvoj IT sektora. I ako svake godine budemo rasli po 30 odsto, to je rezultat od 10 milijardi.

Još nije rešen slučaj hakerskog napada na „Elektroprivredu Srbije”. MUP i poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka često apeluju na građane da se čuvaju internet i SMS prevara. Koje mere preduzimate kako biste zaštitili građane na internetu, posebno decu?

Puno smo radili na digitalizaciji, jer ceo svet ide u tom smeru. Sa druge strane informaciona bezbednost postaje jedan od najznačajnijih segmenata države i društva. Tokom prethodne godine izradili smo predlog Zakona o informacionoj bezbednosti, koji će, nadam se, biti jedan od prioriteta u narednoj vladi. On definiše postojanje zasebne Kancelarije za informacionu bezbednost, koja treba da brine o sigurnosti države i privrede. Ali i da preventivno deluje kod velikih sistema, tj. kritične infrastrukture kao što je EPS. Što se tiče bezbednosti dece na internetu, to nam je jedan od glavnih prioriteta. Uspostavili smo Nacionalni kontakt centar i on radi 24 časa dnevno i dostupan je preko besplatnog broja 19833 i preko sajta pametnoibezbedno.gov.rs. Centar smo povezali sa svim bitnim institucijama u zemlji, sa policijskim stanicama, tužilaštvom, centrima za socijalni rad, domovima zdravlja. Naši stručnjaci idu po školama i pričaju sa nastavnicima i roditeljima, jer je edukacija veoma bitna.

Često govorite da je elektronska pismenost jedan od prioriteta vlade i da će do kraja 2025. i najudaljenije selo u Srbiji imati brzi internet.

Prošle godine donet je novi Zakon o elektronskim komunikacijama, u kojem smo rekli da je internet univerzalni servis, da je to pravo svakog građanina, i zbog toga je dužnost države da ga omogući svima. U velikim gradovima, gde postoji komercijalni razlog, „Telekom” i ostali operateri završe posao, ali oni nisu imali taj interes i u ruralnim sredinama. Zbog toga, država subvencioniše izgradnju jednog dela infrastrukture, a onda operateri dolaze i uvode internet. Do sad smo to uradili u 161 selu. U ovoj prvoj fazi želimo da pokrijemo ukupno 700 sela, koja obuhvataju skoro 120.000 domaćinstava. To je skoro pola miliona ljudi koji će dobiti brzi internet. Inače, pokrili smo sva, čak i najmanja isturena odeljenja osnovnih škola.

OEBS i Evropska komisija su pohvalili dva nova medijska zakona doneta u oktobru prošle godine, ali čekaju da vide i kakva će biti njihova primena. Kada će novi zakonski okvir pokazati prve efekte?

Malo ko je verovao da će Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, pogotovo zato što je ono novoformirano, uspeti da realizuje medijsku strategiju, bar u delu donošenja ta dva zakona, o javnom informisanju i o elektronskim medijima. Prve realizacije vidimo u oblasti javnog informisanja, gde je definisano projektno sufinansiranje, precizne procedure i obaveze lokalnih samouprava i države da raspišu pozive do 1. marta. Još ove godine biće sve „u papiru”, ali od 1. januara naredne – sve će se obavljati elektronski. Ceo postupak sufinansiranja realizovaće se preko portala i tako ćemo doprineti transparentnosti i efikasnosti celog procesa. Svi će imati uvid u to ko je šta dobio.

Nedavno je u delu javnosti, naročito u novinarskoj profesiji, neprijatno odjeknula vest o oslobađajućoj presudi optuženima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Kako vama, koji niste iz novinarskog sveta, a nadležni ste za njega, izgleda medijska scena u Srbiji?

Kao ministar bih se suzdržao, jer nemam veća prava od bilo kojeg drugog građanina ove zemlje. A kao građanin mogu samo da kažem da sam duboko razočaran, jer je ovom društvu potrebno da se rasvetle sve okolnosti pod kojima je ubijen Slavko Ćuruvija, ali da je danas to nažalost mnogo teže uraditi nego što je to bilo pre 25 godina. Podsetiću vas da je prvih pomaka u istrazi, kao i podizanje optužnice, bilo tek nakon što je Aleksandar Vučić osnovao Komisiju za istraživanje ubistava novinara. Što se tiče medijske scene, verujem da možemo još toga da uradimo. To je zajednički posao i ministarstva, kao i novinarskih i medijskih udruženja, stručne javnosti, nevladinog sektora. Najvažnije je da međusobno razgovaramo i ne moramo uvek da se u vezi sa svime složimo, ali je bitno da imamo dijalog i da na tome zajedno radimo, jer želim da verujem da smo svi okupljeni oko istog cilja – što bolje medijske scene u Srbiji.

Portparol EU Peter Stano je uputio kritike da se u Srbiji dozvoljava delovanje ruskih propagandnih medija. To nije prvi put otkad je počeo rat u Ukrajini. Da li je do sada bilo nekih posledica?

Apsolutno se ne slažem sa izjavom koju je rekao Peter Stano, jer takvim tvrdnjama nema utemeljenja u činjenicama. Teško je poverovati da neki od srpskih medija može da bude alat za delovanje ruskih medija. To je jedna paušalna, neprecizna i netačna ocena.

Potrebna nam je 5G mreža

Stvoren je zakonski osnov za raspisivanje tendera za uvođenje 5G mreže...

Ostaje da se donese pravilnik koji će definisati kako se tačno raspisuje aukcija za uvođenje 5G mreže. Mi smo pripremili nacrt pravilnika i očekujemo da će u narednoj vladi on biti usvojen, a aukcija bi mogla biti održana do kraja godine. Nama je potrebna 5G mreža, a dodatni motiv nam je Ekspo, da do tada pokrijemo najveći deo teritorije Srbije. Ta mreža ima dve fantastičke karakteristike – da umrežava veliki broj tačaka i da je kašnjenje u njoj skoro jednako nuli. Zahvaljujući tome možete da upravljate velikim industrijskim postrojenjima i da u njima koristite robotske ruke.

Ranije su postojali veliki otpori u javnosti, mislilo se da je opasna i po zdravlje i na druge načine.

Sad se vraćamo na antivaksere, da li je zemlja ravna ploča, na HAARP... Dovoljno je reći da je ostalo samo šest zemalja u Evropi koje nisu uvele 5G mrežu. Imamo mnogo svetskih i domaćih analiza koje pokazuju da sa njom nema nikakvih problema. Antrfile

Sistem „Pronađi me” odlično funkcioniše

Sistem „Pronađi me” nije se oglašavao od uvođenja. Da li uopšte funkcioniše?

Voleli bismo da se nikad ne oglasi. Sistem je odličan, na njemu su radili najbolji stručnjaci iz MUP-a i našeg ministarstva. Povezali smo operativni centar MUP-a sa svim telekom operaterima, TV i radio stanicama i svim displejima koji se nalaze na auto-putevima. Onog trenutka kada MUP proceni da se neko dete izgubilo, pokreće se signal i on preko nas dolazi do svih operatera. To je efikasan sistem koji ima za svrhu da probudi celu zemlju u nalaženju nestalog deteta. Do sad se nije aktivirao, ali je spreman onog trenutka ako se nešto desi. Ono što je bitno da kažemo jeste da je tu ključna uloga policije, koja bi trebalo da proceni da li je dete stvarno kidnapovano. Često policijske stanice reše taj problem na lokalu i nema potrebe da se dižu alarmi i uzbunjuje cela država.