Zaobilaznica oko stanara

Niš – Skoro pola veka u Nišu se govori o problemu koji remeti normalan život i koči razvoj najvećeg grada u južnoj i jugoistočnoj Srbiji. Reč je o izmeštanju iz gradskog jezgra međunarodne pruge Niš–Dimitrovgrad i uporedo s tim izgradnji železničke zaobilaznice. Prolazeći od niške glavne železničke stanice kroz gusto naseljene kvartove i naselja, presecajući rampama jedan deo najprometnijih drumskih saobraćajnica, vozovi konstantno koče protok drumskog saobraćaja. Istovremeno, usporen je i teretni železnički saobraćaj između zapada Evrope i Bliskog istoka, jer vozovi satima čekaju na prolaz prema srpsko-bugarskoj granici.

Rešenje ovog višedecenijskog problema najavljivano je u mnogim prilikama, o tome je 2022. i 2023. često govorio i tadašnji resorni ministar Tomislav Momirović. Početak izgradnje železničke zaobilaznice lane u novembru najavila je i premijerka Ana Brnabić, dodavši da taj posao mora da bude završen do 2027. godine.

Pre nekoliko dana, predsednica vlade je u Nišu rekla da je o izgradnji železničke obilaznice razgovarala sa ministrom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goranom Vesićem, koji je u više navrata isticao da je zaobilaznica najveći problem srpskih železnica i da je dogovoreno da radovi počnu do kraja ove godine.

Uoči starta decenijama iščekivanog poduhvata opravdano je postaviti pitanje da li je spremno što je potrebno za njegovu realizaciju. Da li su, na primer, razrešeni imovinskopravni odnosi sa vlasnicima zemljišta preko koga će prolaziti buduća trasa pruge? Da li je izabrana najbolja varijanta za 22 kilometra železničke pruge oko Niša, koja će na severoistočnoj strani grada i od ulaska u Sićevačku klisuru ići dalje starom prugom, ali i onom koja se uveliko modernizuje, na pravcu ka Bugarskoj.

Dilema je i šta će biti sa stanarima zgrade u niškom Bulevaru 12. februar, koja je vlasništvo holdinga Mašinske industrije u stečaju. Njihova zgrada je na trasi obilaznice i svi dosadašnji pokušaji da se reši njihova stambena budućnost ostali su bez rezultata. Od 16 stanova pet je prazno, za šest je isplaćen novac tokom eksproprijacije, a preostali se koriste na osnovu ugovora o trajnom zakupu. Vlasnici, ili u ranijem periodu njihovi roditelji, koji su radili u MIN, u stanovima su duže od 30 godina, neki i skoro pola veka. Oni traže da im se pod istim uslovima ponude stanovi na drugoj lokaciji, ili da se obnovi postupak eksproprijacije i da im se isplate stanovi koji će im biti oduzeti.

Kako se tvrdi, u pregovore stanara sa gradom, koji nije pristajao ni na jednu od ovih varijanti, i holdingom MIN u stečaju, uključila se i Evropska banka za obnovu i razvoj, koja će finansirati izgradnju obilaznice. Poslednji razgovori na tu temu nisu pozitivno rešeni jer su se pojavili poverioci MIN u stečaju, koji tvrde da stanari nemaju nikakva prava.

Ugroženi stanari dokumentuju da je 2019. tadašnje rukovodstvo grada Niša s preduzećem „Infrastruktura železnica Srbije” potpisalo Akcioni plan raseljavanja za potrebe izgradnje obilaznice, koji je predviđao mogućnost otkupa stanova. To se sada ne poštuje, iako su ovaj akcioni plan usvojili i odbornici tadašnje Skupštine grada Niša. Na rešenje ovog naizgled nevelikog problema čeka projekat vredan desetine miliona evra.