Ljubav su danas mnogi izgubili

Iza naslova predstave „Strah u operi” krije se mnogo toga što danas postoji u našoj stvarnosti. Ključne tačke su  istina, pravda i poštenje. I nasuprot tome, sve što je suprotno ovim pojmovima. Ogromne razlike između bogatih, moćnih, bahatih i siromašnih koji su na granici roblja.  Propitujemo teme ljubavi, vere, nevere i nade… Fašizma koji se ponovo budi… i mnogo toga još.

„Strah u operi”, prema tekstu Jelene Mijović, po motivima priča Dina Bucatija, u režiji Ivana Vukovića zaokupio je proteklih sedmica umetničku znatiželju glumice Svetlane Bojković. O tome najbolje svedoče ove njene reči što ih je kazivala u razgovoru za „Politiku” u kasnim noćnim satima zbog zgusnutih proba na kojima naša sagovornica i pored bogatog glumačkom iskustva posvećeno istrajava otkrivajući boje, unutrašnje slojeve svoje nove junakinje – Đilde.

Predstava „Strah u operi” biće premijerno izvedena u petak uveče. 1. marta od 20 sati na sceni „Mira Trailović” Ateljea 212 u Beogradu. U autorskom timu su i dramaturškinja Isidora Milosavljević, lektor Đorđe Marković, scenografkinja Andreja Rondović, kostimografkinja Velimirka Damjanović i kompozitorka Irena Popović.

Dino Bucati (Beluno, 1906 – Milano, 1972) italijanski je pisac, odnosno novinar u listu „Korijere dela sera” koji nije napustio do kraja svog života. Upamćen je po bogatoj imaginaciji, poigravanju apsurdom i nadrealnim situacijama koje pripadaju sferi fantastike. Komad Jelene Mijović inicijalno preuzima motive iz nekoliko priča Dina Bucatija („Sveci”, „Jaje”, „Strah u Skali”, „Devojka koja propada”) zadržavajući elemente apsurda, obogaćujući ih satirom na račun ljudskih slabosti, ali i afirmišući snagu ljubavi. Tokom premijerne večeri, na Dan Svetog Markolina, dok se u operi na pozorišnoj sceni predstavljaju biblijske priče, foaje postaje pozornica drame u kojoj se odvija klasna borba između gradske elite i čistačice što bi da zaštiti svoje dete. Istovremeno, Sveti Gančilo, tek proglašeni svetac, prolazi kroz egzistencijalnu krizu, pitajući se koja bi mogla da bude svrha njega kao sveca.

„Strah u operi” priča je o nepravdi, ali i o evropskoj istoriji u kojoj još odzvanja eho nacizma, o uzrocima dekadencije društva, nedostatku ljudskosti, nespremnosti savremenog čoveka da prepozna tuđe patnje i fenomenu solidarnosti koji, u našem vremenu, prepoznajemo kao čudo.

Glumačku podelu pored Svetlana Bojković čine i Jelena Đokić, Dragana Đukić, Milica Trifunović, Suzana Lukić, Branislav Zeremski, Tihomir Stanić, Vladislav Mihailović i Luka Grbić.

Dino Bucati sinonim je za bogatu imaginaciju, manipulisanje apsurdom, nepredvidivim situacijama... Kako se u njegov svet uklapa naša stvarnost? Iz koje vizure ćemo gledati „Strah u operi”?

U Bucatijev svet, i te kako se uklapa naša realnost. Stvarnost većine sveta danas. Verujem da će publika, gledajući našu predstavu, imati jako mnogo dirljivih i gorkih asocijacija na stvarnost u kojoj živimo.

„Strah u operi” je priča o nepravdi, ali i o evropskoj istoriji u kojoj i daljnj odzvanja eho nacizma. Kako se u tom svetu snalazi vaša nova junakinja Đilda? Koliko je uspešna u svojoj nameri?

Moja Đilda je samohrana majka, čistačica u Operi, povređena i ponižena nepravdom koju su bogati i moćni naneli njenoj kćerki. Taj bol, kako se kaže u tekstu, „može da proizvede ogromnu snagu” za borbu. Koliko je uspešna, videće se u epilogu, koji nije srećan kraj, ali Đilda ima svoje ishodište…To je, već, stvar intime, da ne otkrivam…

Koliko je teško iznijansirati Đildinu životnu priču budući da je za vas gluma lična ispovest?  Koliko vam je inspirativno scenski osvajati Đildu?

Meni je, upravo, bilo izazovno da se, kako kažete, bavim nijansama i da se tako probijam do moje Đilde, koju sam zavolela i prepoznala.

Komad Jelene Mijović preuzima motive iz nekoliko priča Dina Bucatija zadržavajući elemente apsurda. Ujedno afirmiše snagu ljubavi. Ljubav i naša realnost? Da li smo je izgubili u ovom vremenu koje je iskočilo iz zgloba?

Jelena Mijović napisala je divan komad! Upravo je Đilda ta koja veruje u ljubav, kao i njen svetac Gancilo. Koliko u nebeskom svetu ima pravde, neću da otkrivam. Time se Bucati i Jelena Mijović posebno poigravaju. Na kraju, ipak, ostaju ljubav i vera, kao smisao čovekovog postojanja. Ljubav su danas mnogi izgubili, ali ona je neuništivi sastavni deo ljudskoga bića kojem daje sklad i snagu.