Fer plej važniji od poena

U Obrenovcu je naša odbojka dobila nove osvajače Kupa Srbije. Slava je pripala igračima Vojvodine iz Novog Sada i igračicama Jedinstva iz Stare Pazove. Dostojni finala bili su Mladi radnik iz Požarevca i domaćin TENT.

Iduće godine će na pobedničko postolje ponovo da se popne neko. I tako je to iz godine u godinu. Radost zbog uspeha i suze zbog neuspeha u utakmici za trofej se smenjuju, a vremenom sva ona uzbuđenja, lepota, pa i greške, koje nose sa sobom takvi značajni sportski događaji, izblede i ostanu živo sačuvana samo na novinskim stranicama i snimcima.

Ipak, ima nešto u Obrenovcu što, kao svedoci, ne treba da zadržimo u sebi, nego da širimo i prenosimo. Retko se u eri profesionalizma, kada su zaobilaženja svih moralnih principa dopuštena da bi se došlo do pobede, dogodi da znoj savremenih gladijatora stvori dugu, da sine neki potez dostojan pravih sportsmena.

Kapiten Požarevljana Aleksandar Gmitrović se borio kao lav da se njegov tim izbori za prvi trofej u svojoj istoriji. Osvojio je najviše poena, čak 29! Ali, nije to ono što ga izdvaja iz ovog doba, nego što je priznao da ga je lopta u bloku dokačila i otišla u aut. Nije prepustio da se to rešava po proceduri (gledanje snimka) s nadom da može da bude i ovako i onako, nego je u najboljem duhu sportskih načela podigao ruku i time kazao da je poen za protivnika.

Nekada je to bilo uobičajeno u odbojci, kao i u košarci da sam igrač dizanjem ruke potvrdi da je načinio prekršaj. Ali, sportsmeni su ostali u istoriji. Danas se, da bi se prevarile sudije, priređuju takve glumačke minijature da i najveći filmski asovi mogu da im pozavide.

Žarko Ubiparip i Una Vajagić su dobili nagrade kao najbolji akteri finala. Ali, ne bi trebalo da se zaboravi ovaj naizgled sitan, a ustvari, uzvišen postupak Aleksandra Gmitrovića i da se nekom prilikom, možda na kraju sezone ili na kraju godine, kad se dodeljuju raznorazna priznanja, i njemu zbog ovoga oda zahvalnost. Ne zbog njega, nego da se rasplamsa onaj žar poštenja što tinja u svakome od nas, ali ga viši interes gasi. Da deca, koja će se posvetiti sportu (ili nekoj važnijoj delatnosti) vide da se fer plej ceni, da ih nadahne da je to toliko ljudski da je važnije od bilo kakve druge dobiti. Gmitrović se izdigao iznad situacije u trenutku kad je Mladi radnik grčevito jurio da stigne prednost Vojvodine u samom finišu vrlo važnog seta. Nije to bilo u trenutku bez značaja za konačan ishod.

Pohvale zaslužuju svi finalisti. Od početka do kraja samo je sama igra privlačila pažnju, a ne neki sporni trenuci. Niti su pobednici u svom slavlju likovali, niti su poraženi upirali prstom u nekog drugog. Utakmice koje su dale osvajače nacionalnog Kupa u odbojci (Vojvodina – Mladi radnik 3:1 i Jedinstvo – TENT 3:2) donele su takvo uživanje da je šteta što su morale da se završe i da neko od aktera tužan napusti igralište.

A bio je tužan, iz drugog razloga, i Dragutin Ćuk. Posle 18 godina suđenja kod nas i na međunarodnoj sceni i deset godina u ulozi kontrolora i delegata i ovde i u inostranstvu, stavio je tačku na tu svoju ulogu zbog čega mu je OSS odao priznanje između dva finala.