Amerikanka neguje tradiciju svojih srpskih predaka

Amerikanka Kiša Bulok (Kecia Bullock) je praunuka moga strica Nikole Pribića i treća je generacija stričevih potomaka rođenih u SAD. Stric je još davne 1913. godine iz mesta Trnava u tadašnjoj Austrougarskoj, u predvečerje Prvog svetskog rata, iz političkih i ekonomskih razloga emigrirao u SAD. Naselio se u gradiću Masilon, u državi Ohajo, gde i sada živi većina njegovih potomaka, a već su rođene i četvrta i peta generacija.

Stric Nikola vodio je računa o svom poreklu i pravoslavnoj veri. Svojoj deci, prvoj generaciji rođenoj u SAD, dao je naša imena: Dušan, Đorđe i Milka. Posebno su vodili računa o kumstvu i kumovima, koji su uglavnom bili potomci doseljenika iz naših krajeva.

Stričev sin Đorđe imao je četvoro dece i od oca je nasledio sve naše običaje i veru. Tako je nastavljeno i s drugom generacijom rođenom u SAD, naročito po muškoj liniji Pribića, koji su dobili naša imena – Branko, Nikola...

Sada je stub porodice Pribić u Masilonu njegov unuk Branko Pribić, koji pripada drugoj generaciji porodice rođenoj u SAD.

Pripadnici druge, treće i sledećih generacija rođeni su u nacionalno mešovitim brakovima, ali poštuju poreklo svojih roditelja i predaka. Svi se u vreme pravoslavnih praznika tradicionalno okupljaju u pravoslavnoj crkvi u Masilonu, koja predstavlja temelj negovanja naše vere i običaja.

Đorđe je imao svoj tamburaški orkestar i snimio je na srpskom jeziku dosta narodnih pesama: „Beogradski mali pijac potopila Sava”, „Kiša pada trava raste”...

U takvom porodičnom okruženju rođena je i živi i Đorđeva unuka Kiša Bulok. Veoma je posvećena i svom srpskom poreklu po pradedi Nikoli i dedi Đorđu. Posebno veliki utisak na nju ostavio je deda Đorđe uz koga je rasla i od njega slušala priče o našem hrabrom i verujućem narodu. Rado se seća detinjstva i priča kako bi je deda pitao šta je po nacionalnosti, a onda bi je, kad mu kaže da je Srpkinja, presrećni deda uvek čašćavao jednim dolarom.

S puno pažnje i emocija ona sakuplja i na društvenim mrežama objavljuje prigodne članke povodom značajnih srpskih verskih praznika, istorijskih događaja, ali i one o važnim Srbima. Od Vidovdana i Kosovske bitke, preko Svetog Save i svetosavlja, do Nikole Tesle i Novaka Đokovića.

Pre nekoliko dana objavila je i članak povodom Sretenja Gospodnjeg i Dana državnosti i ustavnosti Republike Srbije. Od nje sam prvi put čuo za postojanje Srpske kulturne bašte u Klivlendu, u Ohaju. Zahvaljujući tome, ja sam o ovoj bašti već pisao našem listu „Politika” i tada sam shvatio da veoma mali broj naših ljudi zna da tako nešto postoji u dalekom Klivlendu.

Kiša pomno prati život i običaje našeg naroda i dosta saznanja o tome već je prenela i na svoje dve kćerke, koje su sada studentkinje. Jednoj od njih dala je ime Nataša. Ljubav naših Pribića u SAD prema svom narodu i precima tako se već 111 godina prenosi s kolena na koleno.

Naša šira porodica – Pribići iz Beograda, Australije, Engleske... – prvi put se videla sa rođacima iz SAD tek 2007. godine, kada su došli u posetu u Beograd. Tada su već protekle 94 godine od stričevog odlaska u SAD. Među petoro rođaka koji su tom prilikom posetili Beograd bila je i tada 39-godišnja Kiša. Bio je to lep susret, za pamćenje, s dosta emocija.

Ovim putem želim da zahvalim našoj rođaci Kiši Bulok za sve što čini za naš rod i naš narod u dalekom Ohaju i za veliku posvećenost srpskoj istoriji, tradiciji i običajima.

Milan Pribić,

Beograd