Sudija po meri Orbana

Specijalno za „Politiku”

Budimpešta – Mađarska je dobila novog predsednika, čijem izglasavanju nije prisustvovala opozicija. Poslanici mađarskog parlamenta izabrali su u ponedeljak Tamaša Suljoka, koji je bio jedini kandidat za funkciju šefa države, dok su opozicioni poslanici iz Demokratske koalicije (DK), Momentuma, socijalisti, iz Jobika i Parbeseda, otišli iz sale na početku izbornog procesa, pa je glasalo ukupno 146 poslanika.

Pre nego što su glasali o novom predsedniku, poslanici su prihvatili ostavku dosadašnje predsednice Katalin Novak sa 196 glasova za, što znači da niko nije bio protiv ili uzdržan. Novakova je 10. februara ponudila ostavku nakon što je izbio skandal u vezi s pomilovanjem koje je dala zameniku direktora sirotišta osuđenom za prikrivanje zlostavljanja dece.

Tamaš Suljok rođen je u Kiškunfeleđhazi 1956. godine i po struci je advokat. Godine 1980. diplomirao je na Pravnom i državnom fakultetu Univerziteta „Jožef Atila” u Segedinu. Karijeru je započeo kao sudski službenik u Županijskom sudu u Čongradu, a kada je 1982. položio stručni pravni ispit, radio je kao pravni savetnik. Od 1991. do izbora za sudiju Ustavnog suda radio je kao advokat, a za to vreme, pored ostalog, bio je i pravni zastupnik grada Segedina. Između 2000. i 2014. bio je počasni konzul Austrije.

Godine 2004. stekao je kvalifikaciju pravnika specijaliste za evropsko pravo na Univerzitetu ELTE u Budimpešti. Od septembra 2005. godine, kao predavač po pozivu, predavao je ustavno pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Segedinu, gde je 2013. godine i doktorirao.

Parlament je 27. septembra 2014. izabrao Tamaša Suljoka za člana Ustavnog suda. Nakon što je dve godine obavljao više funkcija u okviru tog tela, u novembru 2016. pres-služba parlamenta saopštila je da ga je tadašnji šef države Laslo Kever predložio za predsednika Ustavnog suda. Parlament je taj predlog usvojio 22. novembra 2016. godine.

Ubrzo nakon izbora, Suljok je rekao da će kao pravnik i predsednik republike služiti javnim interesima i jedinstvu nacije, pre svega podržavajući osnovne vrednosti pravnog sistema. U ranijem intervjuu za dnevnik „Mađar nemzet”, na temu nezavisnosti ustavnih sudija, rekao je da je pitanje ukusa ko se naziva partijskim vojnikom, ali da je istorija pokazala da takve etikete ne vode ničemu dobrom. Što se tiče odnosa između EU i nacionalnog prava, ističe da EU ima 27 nacionalnih zakona i evropski pravni sistem, koji su ekvivalentni i nemaju superiorni ili inferiorni status.

„Nacionalni sudovi stoga nisu podređeni Sudu pravde Evropske unije. Ako dođe do sukoba između njih, on se može rešiti samo međusobnim dijalogom, ne postoji sudski forum koji može imati poslednju reč. Presude Suda Evropske unije važe za Mađarsku jednako kao i odluke i presude naših sudova”, tvrdi Suljok.

U međuvremenu, na najavu njegove nominacije reagovala je opozicija. Demokratska koalicija i Jobik ponovili su zahteve da o predsedniku republike odlučuje narod.

S druge strane, šef poslaničke grupe Hrišćansko-demokratske narodne partije (KDNP), koja je Fidesov manji koalicioni partner, smatra mudrom odluku što je premijer Viktor Orban za predsednika republike predložio predsednika Ustavnog suda. Ištvan Simičko je potvrdio da njegova poslanička grupa jednoglasno podržava Tamaša Suljoka.

„Imam poverenja u njega i siguran sam da će biti dobar predsednik republike”, naglasio je Šimičko.

Mađarske vladajuće stranke nominovale su poslanika EP Lasla Tročanjija da zameni Suljoka na mestu predsednika Vrhovnog suda. Tročanji, koji je nedavno najavio da se povlači s funkcije člana Evropskog parlamenta iz redova Fidesa, bio je ministar pravde u trećoj i četvrtoj vladi Viktora Orbana, između juna 2014. i juna 2019. godine. Trenutno je predsednik Udruženja pravnika Mađarske i rektor reformatskog Univerziteta „Gašpar Karolj”.

Šef Fidesove poslaničke grupe u mađarskom parlamentu Mate Kočiš najavio je da će Tamaš Dajč, koji je do sada predvodio delegaciju vladajuće stranke u Evropskom parlamentu, predvoditi listu Fidesa na evropskim parlamentarnim izborima. O ostatku liste za EP i ličnostima koje će biti kandidovane na izborima za lokalne savete odlučiće nacionalni odbor Fidesa u martu, rekao je i dodao da će tada biti imenovan i kandidat te stranke za gradonačelnika Budimpešte.