Kultura sećanja

Jedan raniji učesnik radnih akcija iz Niša u svojim sećanjima na akcijaško vreme rekao je da su „dobrovoljne radne akcije omladine nešto najlepše čega se treba sećati iz vremena socijalizma”. Ta potreba negovanja sećanja na učešće na radnim akcijama razlog je što akcijaška udruženja i klubovi u Srbiji redovno obeležavaju Dan ORA, 1. april. Na taj dan počela je izgradnja pruge Brčko–Banovići, prve velike Savezne radne akcije. U aprilu su počinjale sve radne akcije u kojima je učestvovala seoska i radnička omladina. Od juna su na akcijama prevladavale srednjoškolske i studentske brigade. Izgradnja Novog Beograda započela je velikim mitingom omladine i građana održanim 11. aprila 1948. godine, u blizini sadašnjeg Parka prijateljstva. U Beogradu, gotovo bez prekida, organizovane su lokalne radne akcije čiji su organizatori bili grad Beograd (Beogradski sajam, Košutnjak, Bubanj potok, Ada Ciganlija i dr) ili opštine (Zvezdara, Obrenovac, Čukarica...).

Gajeći sećanja na učešće zemunske omladine na ORA, Odbor za negovanje kulture sećanja, koji radi u okviru Zemunske biblioteke, upriličio je razgovor na temu „Sećanje na dobrovoljne omladinske radne akcije u Zemunu i učešće zemunskih omladinskih radnih brigada na akcijama u Jugoslaviji”. Bio sam počastvovan što mi je omogućeno da, kao Novobeograđanin, s još osamdesetak Zemunaca prisustvujem ovom izvanrednom kulturološkom događaju.

Predsednik pomenutog odbora Miša Milošević otvorio je skup tako što je tiho, šetajući, otpevao po jednu strofu iz dve poznate akcijaške pesme. Druga počinje rečima: „Ide, nastupa, ne boji se rada, ’Joze Šćurla’, najbolja brigada”. Posle burnog aplauza i nekoliko njegovih prigodnih reči, ređale su se dirljive priče učesnika akcija. Teško je bilo odoleti utisku da su se učesnici ove kulturne seanse privremeno preselili u istoriju, u vreme koje su im nadahnuto dočaravali stari akcijaši(ce). Pored priče o krvavim žuljevima (četiri od pet izlagača bile su žene), pominjani su i sukobi s roditeljima, o veštinama koje su primenjivali da bi izborili mesto u brigadi, mladalačkim ljubavima, sećanjima na kolektivni zanos... Iz tih priča saznalo se da je Zemun, po broju lokalnih radnih akcija (i učesnika u njima) i po broju omladinskih radnih brigada na drugim ORA, bio najuspešniji akcijaški grad u Jugoslaviji.

Po završetku skupa, u razgovoru s povećom grupom prisutnih, ispričao sam priču o doprinosu Zemunaca organizovanju ORA „Novi Beograd 68” (Akcija je bila organizovana povodom obeležavanja 20 godina od početka izgradnje Novog Beograda 1948) Začudili su se kad sam rekao da te radne akcije ne bi bilo da nije bilo Zemunaca. I ređao: Najpre je čuveni Zemunac Toma Devald (tada direktor Direkcije za izgradnju Novog Beograda) prihvatio ideju da Direkcija bude investitor akcije (inženjeri Direkcije uradili su predmer i predračun i zaključili da ima poslova za 5.000–6.000 brigadista, a mi, inicijatori akcije, uradili smo ekonomski deo elaborata).

Imao sam čast da, povodom tog elaborata, učestvujem u razgovoru koji je vođen u kabinetu gradonačelnika Branka Pešića.

Branko je pitao: „Tomo otkud sada radna akcija?”

„Druže Branko, iduće godine imamo ogromne zemljane i završne radove. Sva preduzeća s kojima radi Direkcija ne mogu da obezbede ni polovinu potrebnih fizičkih radnika!”

„Ko će biti komandant akcije?”, pita predsednik.

Odgovorio sam: „Druže predsedniče, jedan Zemunac, pod uslovom da mu vi naredite – Slobodan Vukmirović (novinar lista ’Mladost’ i Sekretar gradskog komiteta omladine).”

„Dobro”, naredio je sekretarici da Vuk sutra u 11 dođe kod njega na razgovor. „Ima li još nekih problema?”

„Imamo problem glavnog kuvara. Zemunac – Čika Ivan Ujdur! Predsedniče, samo ga vi možete ubediti.”

Zapisao je. „Imate moju podršku za akciju, a ja ću ove Zemunce da obezbedim.”

Tu se, međutim, ne završava priča o Zemuncima. Predsednik Gradskog komiteta Saveza omladine, Zemunac Mile Ćurguz, obezbedio je da GKSO donese Odluku o organizovanju radnih brigada za akciju Novi Beograd. Predsednik Saveta akcije „Novi Beograd 1968” bio je Zemunac Petar Stolica, a zemunska brigada „Joze Šćurla”, čiji je komandant bio Miroslav Ćurguz, bila je te godine najbolja brigada na akciji.

Ponosnim Zemuncima prijala je ova komšijska priča. Zanet, i dalje sam potpaljivao: „Da nije vas Zemunaca, možda ne bi bilo ni Novog Beograda. Izgrađen je na njivama bežanijskih seljaka dok je selo pripadalo zemunskom ataru. Logor na Starom sajmištu nazivao se Zemunski, kao i Stari aerodrom. U nekoliko preduzeća, uz Ulicu Tošin bunar, uglavnom su radili Zemunci. Tada je Novi Beograd imao više zaposlenih nego stanovnika.”

Posle tog izliva iskrenosti jedan stari brigadista, šeret, izgovorio je: „Pa zašto se onda Novi Beograd ne naziva Novi Zemun?”

Izvukao sam se odgovorom: „I za to su verovatno krivi Zemunci – Branko Pešić i Toma Devald”.

Stevan Stojanović, dipl ek.,

Beograd