Kada više od dinara u džepu znači topla ljudska reč

U situaciji kada nemate posao znači svaki dinar, ali mnogo više od toga znači kontakt sa ljudima i mogućnost da sa njima porazgovarate, kaže za naš list Tomislav Martić (57), poreklom iz Raške. On već trinaest godina prodaje časopis „Lice ulice” na ulicama Beograda – najčešće ispred „Politike” i u Bulevaru kralja Aleksandra. Kako kaže, već 30 godina je na „privremenom” radu u Beogradu. Više od 20 godina radio je na građevini, ali je rad na hladnoći, toploti, kiši, suncu i vetru uzeo danak u zdravlju i već godinama se nalazi na listi čekanja za operaciju kuka. Podneo je i zahtev za invalidsku penziju koji je odbijen, pa je shvatio da mora da nađe novi izvor sredstava za život. Zbog toga nije imao nikakvih dilema da li treba da prihvati posao prodavca magazina „Lice ulice” koje su mu ponudili u Udruženju za pomoć osobama sa smetnjama u razvoju „Živimo zajedno”, čiji je dugogodišnji član. Sa ponosom ističe da mesečno proda oko 300 komada ovog časopisa. Ne krije zadovoljstvo što ima stalne kupce i što mnogi Beograđani vole da porazgovaraju sa njim o sadržaju časopisa koji prodaje.

„Kada radite na ulici, vi svaki dan posmatrate ljude koji žure ili trče na posao, nemaju vremena da popiju kafu ili na miru prošetaju sa prijateljem ili roditeljima. Zbog toga se svaki put obradujem kada mi neko uputi lepu reč i poželi da malo popriča sa mnom”, ističe Tomislav, koji živi u porodičnom domaćinstvu sa sestrom i sestričinom i u slobodno vreme bavi se sportom, u meri u kojoj mu zdravlje to omogućava.

Početkom marta na ulicama Beograda, Novog Sada, Kraljeva, Čačka i Pančeva naći će se jubilarni stoti broj časopisa „Lice ulice”, koji već 14 godina piše o problemima siromašne, marginalizovane i višestruko diskriminisane populacije u našoj zemlji. Magazin izlazi deset puta godišnje i deo je međunarodne mreže uličnih novina koje prodaju beskućnici, osobe sa smetnjama u razvoju, osobe koje žive u ekstremnom siromaštvu i pripadnici nacionalnih manjina koji su u stanju socijalne potrebe. Polovina zarade od prodatih primeraka pripada prodavcu, a uredništvo ovog magazina ima ugovor o saradnji sa udruženjem za pomoć osobama sa smetnjama u razvoju „Živimo zajedno” i Udruženjem za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama sa Zvezdare. Često se dešava da osobe koje su u teškoj životnoj situaciji preko kolportera dođu u kontakt sa uredništvom magazina i pitaju da li i oni mogu da prodaju magazin i na taj način se širi mreža prodavaca, koja u ovom momentu ima preko 140 osoba.

Kada objašnjava kome je namenjen magazin „Lice ulice” predstavnica ove organizacije Sandra Đurić ističe da on daje „glas” onima čiji se glas nedovoljno čuje ili se uopšte ne čuje. Zbog toga novinari ovog lista najčešće pišu o problemima marginalizovanih, siromašnih i obespravljenih osoba kojima se krše osnovna ljudska prava. Ona ne krije zadovoljstvo što se mesečno proda oko 14.000 primeraka magazina „Lice ulice”. Kaže da su prodavci ovog časopisa često iz Udruženja za pomoć osobama sa smetnjama u razvoju „Živimo zajedno” i Udruženja osoba sa Daunovim sindromom. To su oni koji su se našli na socijalnim marginama iz različitih razloga – neki su ostali bez posla, neki posao nisu mogli da pronađu zbog nedostatka odgovarajućih obrazovnih kvalifikacija, neki su gubitnici tranzicije...

Podaci Republičkog zavoda za statistiku svedoče da u Srbiji živi oko 20.000 beskućnika, a najviše njih u beogradskom regionu. Uglavnom spavaju u šupama, barakama, prikolicama, vagonima, podrumima, odnosno u kartonskim i nehigijenskim naseljima. Istraživanje dr Mirjane Bobić, profesorke Filozofskog fakulteta u Beogradu, pokazalo je da su to najčešće muškarci od 55 do 59 godina, niskog obrazovanja, nezaposleni ili angažovani na nekvalifikovanom i slabo plaćenim poslovima, često zavisnici od alkohola, droge ili kocke. Beskućnici su postali iz različitih razloga – mnogi od njih postali su žrtve razvoda, hipoteke, migracija, bolesti, nasilja u porodici, starenja i pada društvene solidarnosti. Međutim, beskućništvo je i metafora kraha države socijalnog blagostanja, koja je vodila računa o svojim najugroženijim građanima i gradila socijalne stanove.