Pritisci krune podršku članstvu u EU

Nedoslednost Evropske unije i menjanje kriterijuma za pristupanje glavni su razlozi zašto se u Srbiji godinama kruni podrška evropskim integracijama. Rezolucija Evropskog parlamenta kojom se grubo mešaju u izborni proces Srbije samo je kompromitovao ovu ideju, ali je zato izbalansirani izveštaj ODIHR-a o srpskim decembarskim izborima vratio nadu u evropsku objektivnost.

Pad podrške ulaska Srbije u Evropsku uniju nije iznenađenje i nije čak ni novost. Umesto da se drži kopenhaških principa na osnovu kojih je nekoliko puta došlo do proširenja unije, Brisel prednost daje geopolitici pa su umesto otvaranja pregovora sa Severnom Makedonijom i Bosnom i Hercegovinom, u prvom planu Ukrajina i Moldavija. Između Istoka i Zapada, Srbija je odavno podeljena između želje da se živi bolje i po standardima evropske demokratije, ali i istovremeno sa željom da nas niko ne ucenjuje pitanjima poput Kosmeta ili odricanja od Republike Srpske i ne nameće nam nove ideologije koje se kose s tradicionalnim porodičnim vrednostima. Godinama se istraživanja o podršci EU nižu, i koji su rezultati? Pokazuju nam manje-više iste tendencije – raspoloženje stanovništva koje kaže da smo sve udaljeniji od EU, koja ima sve manju podršku, a bliskost, pa i savez s Rusijom i Kinom, želja je dobrog dela stanovništva u Srbiji. Kako smo došli do toga i ko je tome doprineo? Šta to znači za sve nas i one koji vode ovu zemlju?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izjavio da je veliku štetu državi nanela hajka koja je, kako je rekao, vođena iz ove zemlje protiv sopstvene zemlje, a istovremeno je u javnom mnjenju broj onih koji su za ulazak u EU umanjen za 10 odsto. „Veliku štetu je ovoj zemlji nanela hajka, ali na čast onima koji su to radili i u tome uživali. Oni su ubeđivali ljude iz EU kako je divno to što je Evropski parlament doneo rezoluciju protiv Srbije. A šta se dogodilo u javnom mnjenju Srbije? U jednom danu su izgubili 10 odsto popularnosti. S nekih 44 ili 43 odsto onih koji bi verovatno ili sigurno bili za ulazak, to je palo na 40 odsto”, rekao je Vučić. Dodao je da je procenat onih koji su sigurno za ulazak u EU 24,2 odsto, a oni koji su sigurno protiv čine 26 odsto, prvi put. „A što ste to radili? Slušajući one koji su ne samo manjina u zemlji već koji ne vole svoju zemlju. I sad ćete da kažete za to sam kriv ja? Ne. To ste vi uradili, a ja ću da se borim da vam podignemo popularnost, zato što svi koji su verovatno ’za’ su oni koji 99 odsto veruju i meni”, rekao je Vučić.

Zašto je došlo do pada popularnosti EU? Prvo, proces evropskih integracija ide previše sporo. Nema previše volje ni u Briselu da se ovaj region integriše brzo. Rat u Ukrajini ih je sada osvestio i tek počinju da shvataju značaj ovog dela Evrope, ali prethodnih godina toga nije bilo. Uz to, od prijema Hrvatske došlo je do zamora od proširenja, a ovde je došlo do zamora od pristupanja EU. Ta dva zamora su se sudarila i dobijamo ovakve rezultate. Uz sve to, na smanjenje procenta onih koji bi na eventualnom referendumu dali svoj glas za pristupanje poslednja je uticala rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji kojom se zahteva međunarodna istraga o navodnoj izbornoj krađi.

Karijerni diplomata Zoran Milivojević kaže da, što se Srbije tiče, njen evropski put ostaje strateški cilj i tu nema nikakve promene ni posle decembarskih izbora. Za „Politiku” ističe da put Brisela ne zavisi više od Beograda i navodi da je u međuvremenu EU promenila pristup i kriterijume. Podseća da su poslednjih godina do izražaja došli geopolitički kriterijumi i EU je njima dala prednost u odnosu na Kopenhaške kriterijume kojima se Srbija rukovodila. „Mi već dve godine nismo otvorili klaster i u tom pregovaračkom procesu se gotovo ništa nije desilo i Srbija za to ne snosi nikakvu krivicu. EU daje prednost geopolitici kao glavnoj zvezdi vodilji. To je na pijedestal podiglo ukrajinski rat, tako da kada je Srbija u pitanju, dva su glavna spoljnopolitička pitanja. Jedno je usaglašavanje spoljne politike, što drugim rečima znači uvođenje sankcija Rusiji. Drugi kriterijum je rešavanje pitanja Kosova u skladu sa ciljevima i interesima kolektivnog Zapada. Oba ova kriterijuma se ne poklapaju sa srpskim nacionalnim interesima”, ističe Milivojević.

Navodi da Srbija nema nameru da se odrekne Kosmeta i svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, niti da se odrekne političke i vojne neutralnosti i saradnje sa svim partnerima u svetu za koje postoji obostrani interes za tu saradnju. U takvim okolnostima trpi pregovarački proces, ali ne krivicom Srbije, nego promenom pristupa EU i stavljanjem u prvi plan političkih kriterijuma. Komentarišući zainteresovanost građana Srbije za članstvo u EU, Milivojević ističe da je, uzimajući u obzir kako se EU ponaša prema našoj zemlji, dobro da nekakva podrška uopšte i postoji.

„Po pitanju Srbije to je specifično i odudara od onoga što je do sada bila praksa u pristupanju svih ostalih zemalja EU. To je razlog zašto se odnos glasača prema pregovaračkom procesu, ali i dinamici pregovora promenio. Srbija se ucenjuje odricanjem dela svoje teritorije i politike nezavisnosti, a Srbi po pravilu nikada nisu prihvatali ucene”, kaže Milivojević. Dodaje da je siguran da će se taj trend sigurno nastaviti u negativnom pravcu i da ne treba očekivati značajniju promenu raspoloženja, ukoliko nastave pritiske na Srbiju i sa nametanjem rešenja da prizna de fakto nezavisnost Kosova, a u međuvremenu ne učine nijedan dobar gest prema nama, recimo da ne otvore nijedan klaster.

Milivojević podseća da je u ovom veku geopolitika već jednom igrala veoma važnu ulogu u slučaju Rumunije i Bugarske, jer one nisu ispunjavale kriterijume po kopenhaškim uslovima koji se tiču pre svega onih poglavlja koja se nas tiču, 23. i 24. Obe zemlje su jednostavno bile nespremne, ali je geopolitika imala odlučujuću reč. Isto bi moglo da se kaže kada je reč o davanju kandidature Ukrajini i Moldaviji i nijedan kriterijum davanja statusa kandidata se u to ne uklapa. Ukrajina je u ratnom stanju, dok Moldavija ne kontroliše deo svoje teritorije i ne može se govoriti da su one ispunile standarde i vrednosti EU.

Analitičar Instituta za evropske studije Slobodan Zečević navodi da možemo da budemo samokritični i da kažemo da smo poslednjih godina imali neke probleme u vezi s funkcionisanjem demokratskih institucija, u parlamentu jer je opozicija bojkotovala izbore, da imamo probleme u medijima... Za naš list kaže da je to jedan set problema i EU nas kritikuje, ali s druge strane, imate i suštinske stvari. „Objektivno gledano, EU je imala odnos prema Srbiji kao prema zemlji čije nacionalne interese ne uvažava mnogo. To se videlo u procesu raspada Jugoslavije, kada je došlo do priznavanja Slovenije i Hrvatske, a posle toga i drugih republika. Uz to, dugo traje taj put ka EU, koji je počeo pre skoro četvrt veka. Bila su tu neka obećanja i stalno su nam postavljali nove uslove koje bismo kasnije ispunili – da izručimo ovog ili onog ili da uradimo ovo ili ono”, kaže Zečević.

Ističe da sada imamo nove uslove u vezi s Kosovom, koji su nejasni. Postavlja se pitanje da li je to priznanje nezavisnosti Kosmeta ili je to neka normalizacija odnosa Beograda i Prištine. „Šta je na kraju celog procesa? Sve u svemu, srpski narod vidi članstvo u EU kao fatamorganu. Stalno idete ka tome, a taj cilj vam se izmiče, jer nam se postavljaju novi uslovi. EU nikako da pokaže da uvažava nacionalne interese Srbije. Velika je šteta što Srbija nije postala član EU jer je to dvosmerni interes, od čega bi svi imali koristi”, zaključuje Zečević.

Faze i odlaganja

Put Srbije ka Evropskoj uniji imao je razne faze, a poslednjih godina čini se da se sve veći broj ljudi pita i da li je taj put uopšte ispravan. Iako je proces svečano pokrenut još 2005. godine, do sada su zatvorena samo dva od ukupno 35 poglavlja, a od 2019. do kraja 2021. nijedno novo nije otvoreno – došlo je do zastoja. U međuvremenu se sa sistema pregovora po poglavljima prešlo na takozvane klastere – poglavlja grupisana po sličnosti – u decembru 2021. otvoren je klaster četiri o životnoj sredini i energetici. Međutim, istraživanja pokazuju da je došlo do dramatičnog pada podrške članstvu u EU – pa čak i da je više onih koji se protive pridruživanju. Srbija je poslednju šansu do sada za pristupanje imala 2018. godine, kada je EU donela strategiju proširenja na zapadnom Balkanu. U njoj je jasno bio naveden cilj da Srbija i Crna Gora do članstva dođu 2025. godine. Taj datum više puta je odlagan. U međuvremenu, pristupanje zapadnog Balkana EU više niko ne spominje, ni u regionu, ali ni u Briselu. 

Uticaj lobista

Da li se Evropska unija meša u naše izbore ili to čini nekoliko Kurtijevih lobista koji su bili članovi posmatračke misije ODIHR-a, pita marketinški stručnjak Nebojša Krstić. U izjavi za „Politiku” kaže da su „igrom slučaja” posmatrači i poslanici Evropskog parlamenta. „Jedan je i u Bundestagu. U pitanju je pet-šest ljudi i oni nisu Evropska unija. ODIHR je izašao sa svojim zaključcima. Ti zaključci u mnogo oštrijoj formi mogli su da budu dati i posle izbora 2012. Samo tad nije bilo oportuno to činiti. Sad jeste. Dakle, meša se. Veći deo administracije EU u više zamaskiranoj formi, drugi u transparentnijoj”, kaže Krstić. Navodi da to njihovo mešanje ima sasvim male veze s našim izborima, a vrlo velike s kosovskim pitanjem. Kaže da građani Srbije sve to gledaju i osećaju prikrivene motive koji nisu čisti. „Otud pad popularnosti EU za deset procenata u samo nekoliko nedelja. Sve ovo skupa ne treba nikog da raduje, jer je EU potrebna Srbiji, čak i ako je vode ljudi koji nisu dorasli svom zadatku”, zaključuje Nebojša Krstić. 

Izveštaj EP: usklađivanje sa zajedničkom spoljnom politikom ključni pokazatelj

U izveštaju Evropskog parlamenta o proširenju EU i reformama potrebnim kako bi blok bio sposoban da prihvati nove članice ističe se da pristupanje uvek mora da bude zasnovano na zaslugama, dok se evropske institucije i članice pozivaju da se reformišu i osiguraju da odsustvo njihovih reformi ne odlaže prijem novih članica. O izveštaju o produbljivanju integracije EU s obzirom na buduće proširenje ističe se da svaku zemlju na putu u EU treba ocenjivati na osnovu ispunjavanja Kopenhaških kriterijuma. Evropski poslanici pozdravljaju aspiracije brojnih evropskih zemalja i njihovih građana da se pridruže EU prepoznajući značaj evropske integracije ključnih partnera (zapadni Balkan, Ukrajina, Moldavija, Gruzija), kao i značaj regionalne saradnje u okviru Istočnog partnerstva i zapadnog Balkana. Ističe se da ne može biti prečica kada je reč o vrednostima i osnovnim principima EU, kao i da vladavina prava, demokratske reforme, sloboda medija i poštovanje ljudskih prava treba da budu na vrhu u procesu pristupanja EU. Dodaje se da su borba protiv korupcije i osnaživanje civilnog društva ključni preduslovi za napredak na putu ka članstvu u EU.

Istovremeno se zemlje u procesu proširenja ohrabruju da nastave da odlučno sprovode neophodne reforme i ostvare opipljiv i nepovratan napredak, počevši od osnova u pristupnom procesu. Ističe se da je usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU ključni pokazatelj pridržavanja osnovnih principa EU i održivosti budućeg članstva. Od kandidata i potencijalnih kandidata traži se da im prioritet bude brzo i potpuno usklađivanje sa spoljnom politikom i ponavlja da pristupanje može da napreduje samo ako se zemlja usklađuje s restriktivnim merama EU.