Stranci podigli cene nekretnina u Grčkoj

Od našeg dopisnika

Atina – Cene kvadrata stambenog prostora u Grčkoj, posebno u Atini, porasle su za više od 15 odsto, što je, procenjuje se, još daleko od mogućeg maksimuma. Na tržištu nedostaje više od 212.000 kuća i stanova, a sve što je u ponudi kad je reč o staroj gradnji, već su kupili – stranci.

Prema statistikama, stambeni kvadrati u Grčkoj, uz koje idu sunce i more, mnogo su jeftiniji nego u zapadnim zemljama. Takođe, nekretnine skuplje od osamsto hiljada evra ulaze u kategoriju koja garantuje dobijanje petogodišnjeg boravka, takozvane zlatne vize. Do prošle godine za ovu vizu je bilo dovoljno da nekretnina ima vrednost od 250.000 evra, ali je suma sada duplirana.

Interesovanje za kupovinu skupih stanova u centru i južnim delovima Atine poraslo je za 85 odsto. Već su kaparisani stanovi u luksuznom kompleksu „Atinska rivijera”, nalik na „Beograd na vodi”, koji se gradi na prostoru nekadanjeg aerodroma „Eliniko”. Reč je o investiciji vrednoj više od osam milijardi evra, koja će u potpunosti izmeniti Bulevar Posejdonos i južni deo Atine.

Istovremeno, u daljim opštinama i u Pireju, kao i na Rodosu, Halkidikiju i Kritu, nekretnina sa „zlatnom vizom” i dalje može da se dobije za 250.000 evra, jer je ideja da se tamo privuče što više investicija koje bi manje razvijenim delovima zemlje, posebno ostrvima, omogućile procvat. Samo u prošloj godini direktne strane investicije u nepokretnosti donele su Grčkoj više od milijarde i po evra.

Trenutno cene u Grčkoj rastu u proseku od 12 do 15 odsto u odnosu na prošlu godinu i u popularnim priobalnim opštinama cene kvadrata u staroj gradnji u proseku se kreću od najmanje 4.700 u Alimosu, preko 5.000 evra u Glifadi i više od 7.000 evra u Vugljamenisu. I dok to za strance izgleda kao eldorado, Grci mnogo teže podnose teret visokih cena stanova, posebno kad je reč o rentiranju, jer se u boljim opštinama traži i 17 evra po stambenom kvadratu. Teško im je i da se opredele za kupovinu stana, jer cene rastu mnogo brže nego plate. Ravnoteža na tržištu dugoročno je poremećena jer je „najezda stranaca” samo u prošloj godini rezultirala činjenicom da je njima prodato čak 85 odsto slobodnih kvadrata.

Problem su i garaže i parkiranje, jer u Grčkoj ovo pitanje nikada nije sistematski rešavano, kazne nisu naplaćivane, „sokolovo oko” poput onog u Beogradu nikada nije postojalo... Zato se u Grčkoj vozači i dalje parkiraju gde stignu, na trotoarima, zelenim površinama, autobuskim stanicama i pešačkim prelazima... Ono što je u ostalim evropskim gradovima nezamislivo, ovde je pravilo ponašanja.

Tek nedavno u Atini su na najudarnijim semaforima montirane kamere koje beleže prekršaje, saobraćajna policija se u praksi retko sreće, kazne često pišu vozilima sa stranom registracijom, a domaćim mnogo ređe. Javnih garaža je malo, pa je zato unosan posao imati manji privatni parking između zgrada ili na slobodnoj površini. Primera radi, ispred dve velike bolnice na severu Atine nema javnog parkinga, ali zato ima deset manjih, gde se za sat parkiranja plaća osam, devet ili 10 evra. U centru Atine sat stajanja na privatnom parkingu odavno je skuplji od 20 evra.

Parking-mesta pre četiri godine mogla su se kupiti po prosečnoj ceni od 10.000 evra, a sada koštaju 20.000. U centru, oko Sintagme, parking-mesto površine 20 kvadratnih metara koštalo je 60.000, a ove 70.000 evra. U većini novih zgrada predviđene su garaže ili parking-mesta, a njihov višak prodaje se komšijama iz kraja. Istovremeno, u velikim gradskim projektima oko novih stanica metroa i tramvajskih linija koje treba da rasterete saobraćaj, pitanje javnih garaža i dalje se zaobilazi.