„Totalna odbrana" kao miraz Stokholma NATO-u

Nordijske zemlje će prvi put posle 500 godina imati „zajedničku odbranu”, poručio je švedski premijer Ulf Kristerson nakon što je mađarski parlament ratifikovao zahtev zvaničnog Stokholma za članstvo u NATO-u, čime je okončana dvovekovna vojna neutralnost skandinavske kraljevine.

Kada Švedska, gotovo dve godine otkako je zajedno sa Finskom podnela zahtev za prijem, i formalno postane 32. članica NATO-a, alijansa će dobiti čvrstog antiruskog saveznika sa snažnom vojskom koja obezbeđuje kritičnu odbranu severnog krila Evrope.

Severnoatlantski savez će sada, kada u njemu budu Finska i Švedska, dobiti dodatnu stratešku dubinu, što će značajno ojačati sposobnosti alijanse na Arktiku i, pre svega, u Baltičkom moru gde je ostrvo Gotland. Pod NATO komandom moćna flota podmornica švedske ratne mornarice postaju strateška prednost od neprocenjive vrednosti u eventualnoj odbrani Poljske i baltičkih zemalja.

Ali ova nordijska zemlja sa samo 10,5 miliona stanovnika i moćnom vojnim industrijom koja proizvodi napredne vojne lovce „Saab gripen”, sofisticirane podmornice, samohodne haubice „Arčer” i sa „Boingom” pravi avione T-7 „Red houk” za obuku američkog vazduhoplovstva, u „miraz” NATO-u donosi i novi pristup nacionalnoj bezbednosti pod nazivom „totalna odbrana”. Reč je o konceptu koji umnogome podseća na vojnu doktrinu bivše SFR Jugoslavije „Opštenarodna odbrana i društvena zamozaštita” (ONO i DSZ).

U vladinom priručniku od 20 stranica pod naslovom „Ako dođe do krize ili rata”, građani se upozoravaju da je potrebno da svi pruže otpor ako Švedska bude napadnuta. A to podrazumeva angažovanje građana u odbrani zemlje, starosti od 17 do 70 godina, od tinejdžera, preko nastavnika, policajaca do penzionera.

Ovaj model odbrane, koji postaje zanimljiv i drugim evropskim zemljama koje se plaše ruske agresije, Švedska je dopunila prema planovima Finske nakon što je Rusija 2014. godine pripojila Krim.

Vojni lideri i najviši zvaničnici u Velikoj Britaniji, Danskoj i sedištu NATO-a nedavno su pozvali druge članice da se ponašaju više kao Finska i Švedska zbog rastućih pretnji od Rusije, Kine i drugih protivnika.

„Ovakav pristup odbrani celog društva je nešto o čemu svi pričamo. U Holandiji ljudi i dalje misle da je bezbednost nešto o čemu samo vojska treba da brine i vlada pokušava da otvori debatu o tom pitanju”, kaže za „Vol strit džornal” holandska ministarka odbrane Kajsa Olongren, čija je majka Šveđanka.

Priručnik „Totalna odbrana”, sa kojeg je Stokholm obrisao prašinu, svodi se na stvaranje svesti u društvu da se bezbednosno okruženje dramatično pogoršalo poslednjih godina. To podrazumeva jačanje civilne zaštite uz poziv građanima da obezbede dvonedeljne zalihe hrane i vode i radio-aparate.

„Švedske oružane snage veoma zavise od civilnog društva u oblastima koje se kreću od transporta do zdravstvene zaštite”, ističe ministar odbrane Pal Jonson.

Podrška Šveđana oružanim snagama koje broje oko 34.000 vojnika prošle godine dostigla je 81 odsto. To je najveći rejting od 2012. godine kada je 56 odsto građana podržavalo vojsku. Ovako visok ugled koji uživa švedska armija prevodi se i i kao podrška Ukrajini u njenoj borbi protiv Rusije. Švedska je nedavno objavila svoj petnaesti, do sada najveći paket vojne podrške Ukrajini u vrednosti većoj od 690 miliona dolara.

Nakon raspada Sovjetskog Saveza Stokholm je zauzeo stav da je rat prošlost. Švedska je 2005. povukla skoro sve svoje jedinice sa Gotlanda i smanjila kopnene snage za oko 90 odsto, a mornaricu i vazduhoplovstvo za oko 70 odsto.

Geopolitičke promene u svetu i rat u Ukrajini su ponovo vojno „probudile” ovu nordijsku zemlju koja je tokom hladnog rata izdvajala čak tri odsto BDP-a za odbranu. Oružane snage se ubrzano obnavljaju, a potrošnja za odbranu će ove godine dostići NATO standard od dva odsto.

Kada i formalno postane članica NATO-a Švedska bi, kako se očekuje, mogla da se pridruži pojačanoj multinacionalnoj isturenoj brigadi u Letoniji u skladu sa ciljem NATO-a da postavi savezničke trupe u sve zemlje alijanse koje se graniče sa Rusijom.

Po oceni Ane Vinslander, direktorke Atlantskog saveta za severnu Evropu, glavni zadatak Švedske u NATO-u biće kontrola Baltičkog mora i vazdušnog prostora iznad Kalinjingrada. U novom „ratnom rasporedu” biće važno i očuvanje bezbednosti Geterborga – ključnog grada u regionu koji po sporazumima treba da služi američkim i NATO trupama za dopremanje opreme, municije, ali i kao potencijalna poljska bolnica.

„Švedska u NATO donosi predvidljivost, uklanjajući svaku neizvesnost o tome kako bismo delovali u krizi ili ratu”, poručio je Robert Dalsjo, direktor studija u Švedskoj Agenciji za istraživanje odbrane za „Njujork tajms”.