Ko koga treba da ocenjuje

Ovih dana vodi se polemika o novim pravilnicima u školama, gde se predlaže da roditelji ocenjuju nastavnike. Kao da do sada roditelji nisu imali nikakva prava kad su u pitanju njihova deca. Naprotiv, u školama postoji Savet roditelja koji ima savetodavnu funkciju da predlaže razna rešenja i mere za poboljšanje vaspitno-obrazovnog rada i da kritikuje ono što nije dobro u školama. Uvek se u školama insistira na iskrenoj i čvrstoj saradnji s roditeljima i njihovom uzajamnom poverenju. Uvek se slušaju dobronamerni saveti roditelja i njihove konstruktivne kritike. U tome nije ništa sporno.

Kao u svakoj profesiji, postoje i nastavnici koji se teže snalaze u svom poslu i kojima je potrebna dodatna podrška i pomoć u pedagoškom radu. Ali to treba da procene ljudi iz struke.

Svaki roditelj, ako je nezadovoljan radom nekog nastavnika, može da se obrati tom nastavniku i da vide u čemu je problem. Može razrednom starešini, pedagogu i psihologu, direktoru škole. Ako je i pored toga nezadovoljan, obraća se Prosvetnoj inspekciji. Postavlja se pitanje zašto onda roditelji treba da se mešaju u stručni i profesionalni rad nastavnika i da ih ocenjuju. Kao što je Sindikat policije sebi dao za pravo da se meša u nastavni plan i program, pa kažu, između ostalog, da treba iz lektire izbaciti „Doroteja” Dobrila Nenadića.

Ako bi nastavnici ocenjivali kako se roditelji odnose prema školi, nastavnicima, prema svojoj deci, posebno pojedini roditelji, veliko je pitanje koja bi to ocena bila.

Pre 10 godina na populaciji od 2.000 nastavnika osnovnih i srednjih škola obavljeno je istraživanje o tome koji im je najveći problem u vaspitno-obrazovnom radu s učenicima. Od mnogobrojnih problema, na prvo mesto su stavili roditelje učenika (23,31 odsto). Umesto da im budu najveći saradnici i pomoć u vaspitno-obrazovnom radu, gle čuda – tu nije rešenje, već dodatni problem.

Da bi se poboljšao kvalitet obrazovanja i vaspitanja, društvo se mora pobrinuti da najsposobniji ljudi žele da rade kao nastavnici, kako bi tako kvalitetno stečeno znanje mogli da prenesu svojim učenicima.

Društvo očekuje da škole i nastavnici efikasno i kvalitetno rade sa različitim učenicima, da budu osetljivi prema pitanju kulture i pola, da promovišu moralne vrednosti i toleranciju, da efikasno odgovore na potrebe društveno ugroženih učenika i učenika s problemima u učenju i ponašanju. Da maksimalno posvete pažnju talentovanim i svim ostalim učenicima. Od njih se očekuje da koriste savremene metode i tehnike rada, da poznaju savremenu tehnologiju. Od nastavnika se zahteva da pripreme učenike ne samo za dalje školovanje, studije, već i za život. Ne zaboravimo da je u tome dragocena saradnja i pomoć roditelja.

Zato treba da posvetimo punu pažnju našim nastavnicima, jer će dobri, stručni i zadovoljni nastavnici dati dobre, obrazovane, vaspitane i zadovoljne učenike. Ne dozvolimo da nam se desi da škole požele nastavnike, a njih biti neće.

Slobodan Malušić,

specijalista pedagogije, Beograd