Jan Fabr uskoro dolazi u Beograd

Flamanski reditelj Jan Fabr, jedna od najsvestranijih ličnosti savremene umetničke scene, biće tokom marta gostujući profesor Instituta za umetničku igru u Beogradu. Tom prilikom biće predstavljena i njegova knjiga „Od akcije do glumačke interpretacije – Smernice Jana Fabra za izvođača 21. veka” u izdanju beogradskog Instituta za umetničku igru.

U periodu od 18. do 28. marta 2024. sa studentima svih nivoa studija Instituta za umetničku igru radiće profesori Stela Hotlel i Konor Doerti koji su deo pedagoške grupe Jana Fabra „Jan Fabre Teaching Group” koja obučava nove generacije izvođača.

Knjiga Jana Fabra „Od akcije do glumačke interpretacije – Smernice Jana Fabra za izvođača 21. veka” biće predstavljena 27. marta (12 sati) u svečanoj sali Instituta za umetničku igru kada će mu biti uručeno i specijalno priznanje.

Jan Fabr miljenik je beogradske publike koja još pamti njegovu 24-časovnu predstavu „Olimp”, uz direktan televizijski prenos, koja je bila senzacija 51. Bitefa 2017. godine. Belgijski reditelj dvostruki je dobitnik „Politikine” nagrade za najbolju režiju na Bitefu. Upravo za režiju predstave „Olimp” na Bitefu slavili smo Fabrov trijumf kao 40. dobitnika „Politikinog” priznanja. Fabr je prethodno „Politikinu” nagradu za režiju dobio 1984. godine za postavku predstave „Moć pozorišnih ludosti” koja je izvedena na 18. Bitefu.

– Pišući pokušavam da verbalizujem svoja svakodnevna iskustva, životnu filozofiju, umetničku viziju. Uvek se tekst vrti oko mog duhovnog i umetničkog bića. Moji dnevnici su iskreni jer verujem u obmanjivost izmaštanog. Oni su direktni jer materijalizuju moj unutrašnji jezik, moje lične pokušaje, borbe, strahove, uspehe, neuspehe, radosti… Tu govore moj mozak, srce i moja seksualnost. Ali, nije mi namera da provociram, nikada tu nije bilo reči niti će biti o provokaciji – kazivao je Jan Fabr u jednom od intervjua za „Politiku”, uz komentar:

– Moja potreba je da razumem i oslobodim ljudsko telo. Prvenstveno sopstveno, a potom i da to prenesem na publiku koja je sa mojim delom u vezi. Već 40 godina ljudsko telo je subjekt i objekt mojih razmatranja i mog pisanja, vizuelne umetnosti i teatra. Ako je izazov za mozak provokacija onda je to dobra stvar i mogu da budem samo zadovoljan kao stvaralac jer sam dotakao i, možda, promenio način na koji razmišlja i posmatra stvari moja publika. Pokušavam da zalečim rane u umu posmatrača.

Jan Fabr (Antverpen, 1958) diplomirao je na Opštinskom institutu za dekorativnu umetnost i Kraljevskoj akademiji lepih umetnosti. Tokom proteklih 30 godina producirao je radove kao pozorišni reditelj, autor i vizuelni umetnik. Ovaj umetnik posebnog senzibiliteta, poznat je i po tome što je proširio horizonte svakog žanra na koji primenjuje svoju umetničku viziju. Lucidni Fabr jedan je od najsvestranijih umetnika na međunarodnoj sceni. On pravi raskid sa konvencijama savremenog pozorišta uvođenjem koncepta „izvođenja u realnom vremenu” – koji se ponekad naziva i „žive instalacije” – i istražuje radikalne koreografske mogućnosti kao sredstvo oživljavanja klasičnog plesa. Fabr je pisao drame od 1975, ali su prvi put izvedene tek 1989. godine. Njegovi tekstovi čine izuzetnu kolekciju minijatura sa veoma otvorenim stilom pisanja i odražavaju Fabrov koncept pozorišta kao sveobuhvatne forme umetnosti u kojoj dijalog funkcioniše pored drugih elemenata kao što su ples, muzika, opera, performans i improvizacija.

Haos i disciplina, ponavljanje i ludilo, metamorfoza i anonimnost su neizostavni sastojci Fabrovog pozorišta. Pored vekovnih rituala i filozofskih pitanja, Fabr se bavi i temama poput nasilja, požude, lepote i erotike. Telo u svim njegovim oblicima bilo je predmet njegovih istraživanja od ranih osamdesetih.

Radovi Jana Fabra izlagani su na najznačajnijim međunarodnim izložbama i u muzejima, kao što su Venecijansko bijenale, Dokumenta u Kaselu, Bijenale u Sao Paulu, Luvr, Ermitaž.