Večiti derbi, urbani mit

Pošto mi Srbi ni oko čega ne možemo da se složimo i to je izgleda neko prokletstvo, uveren sam da će oni koji budu čitali ovaj tekst biti saglasni sa tim da je večiti derbi mit. Kako je ova utakmica dobila epitet mitologije, diskutabilno je pitanje. Postoje različita mišljenja – da li je derbi stvarno legenda, bajka, predanje, saga ili urbana izmišljena legenda.

Moj stav je da je derbi mit. U toj oceni biću ličan jer sam i sam učestvovao u stvaranju tog mita. Dok 1980. godine nije objavljenja moja prva knjiga „Derbi”, niko nije brojao derbije. Mediji su najavljivali da se igra večiti derbi, ali tek od tada su derbi počeli da se broje pa smo sada stigli do broja 172.

Od kada sam prvi put 28. aprila 1963. godine, kao petnaestogodišnjak, sa drugom Ćirom iz Milanovca došao na derbi, do danas nisam propustio ni jednu utakmicu ova dva kluba. Sve derbije gledao sam uživo: 139 prvenstvenih i 28 kup utakmica. Kao radio-reporter, prenosio sam na Studiju B 42 prvenstvena i 11 kup susreta.

Kada sam 2019. godine objavio četvrto izdanja knjige „Derbi”, bio sam sasvim siguran da je derbi stekao mitološko značenje i da ta utakmica ima vredno nacionalno obeležje koje treba čuvati i negovati.

Krajem prošle godine objavio sam novu knjigu „Derbi u kafani ’Autokomanda’”. To je nostalgična, romansirana priča o dvojici navijača. Jedan je zvezdaš, drugi partizanovac.

Ovaj koji navija za Zvezdu je milicajac u penziji, a partizanovac je zastavnik prve klase u penziji. Više od 30 godina oni redovno dolaze u kafanu „Autokomanda”, koja se nalazi između dva komšijska stadiona. Vlasnik kafane je navijač OFK Beograda.

Po toj knjizi snimljena je i igrano-dokumentarna serija, koja će se uskoro prikazivati premijerno na Areni, pa na Super staru, a kasnije i drugim televizijama u Srbiji i u regionu.

Glavni likovi su kumovi milicajac Raša (Mileno Pavlov), zastavnik prve klase Mile (Boda Ninković) i kafedžija Džoni (Bane Zeremski).

Neću da otkrivam sadržaj serije, koja ima 60 epizoda, ali ću reći da se kumovi ni oko čega ne slažu kad je derbi u pitanju. Jedino za njih nije sporno da derbi nikada nije bio namešten. Sve ostalo – titule, pobede, golovi, penali, sporno je i sumnjivo.

Pre nekoliko dana, pod utiskom poraza na finalu kupa „Radivoja Koraća” naš najbolji i najtrofejniji trener Željko Obradović na prozivke Zvezdinih navijača koji su tvrdili i skandirali da je Partizan „državni projekat”, odgovorio da je Zvezda „državni projekat” i da Partizan nema ravnopravne uslove da se takmiči sa večitim rivalom.

Brzo se oglasio i predsednik države Aleksandar Vučić koji je argumentovano demantovao Obradovićeve tvrdnje, ističući da u Evropi ne postoje klubovi koji imaju veću pomoć države od Zvezde i Partizana.

On je još kazao da klubovi ne dobijaju novac samo direktno od države već i od „Telekoma”, NIS-a, preko grada, jer je država tražila da budu pomognuti. Po tri puta nižoj ceni dobijaju Arenu, pa im država izlazi u susret oko poreza, a imaju niz drugih privilegija.

Mediji u vlasništvu „Junajted grupe” i opozicija odmah su stali na stranu apolitičnog trenera Partizana, kome takva podrška nije potrebna, jer je on prosto obožavan od strane partizanovih navijača, koji su u meču sa Efesom pokazali koliko ga vole i šta on znači za armiju partizanovih simpatizera. Ovi mediji smatraju da Srbija ima mnogo važnija posla od građenja stadiona i finansiranja Partizana i Zvezde. U tim izjavama dominira apsolutna neistina da se deca u Srbiji leče SMS porukama, da je dosta trošenja „naših” para i te „naše” pare ne treba bacati na gradnju nekih stadiona koji nikome nisu potrebni. Doduše, opozicija ne govori o „našim” parama koje su i ranije postojale. Ne kažu kako su one potrošene i da li zbog toga Borča u 21. veku nema kanalizaciju. Oni se zdušno i deklarativno zalažu za Evropu, ali im smeta što Vučić hoće da država gradi nacionalni stadion kao onaj u Madridu.

Još ako se neko usudi da spomene N1 ili Novu S u negativnom kontekstu, zbog toga što godinama potkradaju budžet izbegavajući plaćanje obaveza prema državi, to je onda napad na slobodne i nezavisne medije i vraćanje u devedesete.

Zanimljivo je da je „Telekom Srbija” često na meti tih medija jer troši „naše” pare na sponzorisanje klubova, ali se nikad nisu zapitali kako to da godinama doskoro najveći operator u Srbiji SBB do sada nije izdvojio dinar za srpske klubove i reprezentacije.

U ovoj nostalgičnoj TV seriji Raša i Mile se žestoko raspravljaju kome država više pomaže – Zvezdi ili Partizanu?

U jeku najžešće svađe, ofkovac Džoni, ih podseća koje su fudbalere i jedni i drugi oteli od OFK Beograda, moli ih da samo oni ne pričaju o poštenju i pita ih:

Džoni: „Je l znate vas dvojica zašto vaše klubove zovu blizanci?”

Mile: „Kako blizanci? Blizanci su slični?”

Džoni: „Pa i vi ste.”

Raša: „Zvezda i Partizan su slični? Džoni, ja sam mislio da si ti jedan ozbiljan čovek. Kakve veze imamo jedni sa drugima?”

Mile: „Nikakve.”

Džoni: „Nemate, nemate. Osim što vas je ista majka rodila. I rodila i odgajila. A slični ste čak i u onom u čemu mislite da se najviše razlikujete. I jedan i drugi kukate da ta „mama” više voli onog drugog.”

Raša i Mile se pogledaju – nije im jasno o čemu Džoni priča.

Raša: „A kako se zove ta naša zajednička mama?”

Džoni: „Država.”

U više navrata do sada sam pisao i isticao da srpski sportisti nikada nisu imali bolje uslove. Grade se nove hale, sportski centri, stadioni, obnavljaju se zapuštene hale i dečja igrališta, osvajačima medalja se isplaćuju zaslužene nagrade, sportisti-penzioneri primaju redovno nacionalne penzije…

Ako hoćemo u Evropu, da se merimo sa Evropom, želimo da gledamo naše klubove u evropskim takmičenjima, da budemo domaćini velikim sportskim događajima, onda moramo da imamo i adekvatnu sportsku infrastrukturu. Ko to ne razume, ili je maliciozan ili ga je vreme odavno pregazilo.

Kumovi Mile i Raša se ne slažu ko je bolji i ko ima veću pomoć države i nikad se oko toga neće saglasiti, ali se slažu da bi bez derbija život bio prazan i da derbi nikad nije bio namešten. Aleksandar Vučić i Željko Obradović nisu kumovi, navijaju za različite klubove, možda i ne dele iste političke stavove, ali sam siguran da su saglasni i da obojica, i svi mi, imamo samo jednu državu i da treba da je podjednako volimo, čuvamo i radujemo se svakom našem uspehu, posebno na međunarodnoj sceni.

Sultan Sulejman, koji je živeo u 15. veku, rekao je „Ne daj bože da se Srbi slože.” Ni šest vekova kasnije bog nas još nije pogledao. Da li je, konačno, došlo vreme da se Srbi slože?

Novinar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista