Klaus: Sarkozi sahranjuje kapitalizam

Specijalno za „Politiku” 
Prag , 22.oktobra – Predlozi francuskog predsednika Nikole Sarkozija za rešenje svetske finansijske krize ne vode nikakvom novom kapitalizmu, nego ga sahranjuju i znače vraćanja starom socijalizmu. To u članku, objavljenom danas u najtiražnijem ovdašnjem dnevniku „Mlada fronta – dnes”, tvrdi češki predsednik Vaclav Klaus koji kao izlaz iz krize nudi manje regulacije, čak i ukidanje Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke (SB).

Klaus, koji je po vokaciji ekonomista i vanredni profesor finansija na Visokoj ekonomskoj školi u Pragu, po ubeđenju je klasični tj. desni liberal, tačerist, kako je sebe označavao u vreme dok je bio ministar finansija Čehoslovačke i predsednik vlade Češke (1990–1997) – mada je u poslednje vreme u javnosti, uglavnom, eksponiran kao evroskeptik. I ovog puta on ide protiv većinske struje u domaćem i evropskom mnjenju kao što je to činio i kada je u pitanju, na primer, bila kriza u bivšoj Jugoslaviji ili opredeljenje protiv nezavisnosti Kosova...

Do sadašnje finansijske krize nije, prema Klausu, došlo usled nedovoljne državne regulacije nego je to, naprotiv, posledica prekomernih državnih intervencija i povećanja državnih troškova. Zbog paketa mera koji se usvajaju, preti, upozorava on, da evropsko bankarstvo bude etatizovana i centralno regulisana grana, gotovo kao neka javna služba.

„To što se, posle dugo godina vanredno uspešnog ekonomskog rasta u celom svetu, sada događa na finansijskim tržištima nije ništa neuobičajeno. Posle godina rasta zakonito mora doći do pada”, profesorski izlaže Klaus i ukazuje da „ideja da se to može sprečiti nekim globalnim upravljanjem svetske ekonomike, tj. novovremenim centralnim planiranjem, vodi na pogrešni put”.

Američki i evropski regulatori svojim intervencijama navodili su finansijske institucije na rizične aktivnosti na neregulisanim tržištima i na prikrivanje tih rizika posredstvom veoma komplikovanih finansijskih produkata i tehnika.

„Oduševljenje s kojim su sadašnji finansijski potresi iskorišćeni od strane evropskih političara za napuštanje mastrihtskih kriterijuma (koje uopšte ne branim jer mi izgledaju nedovoljno strogi), dakle rušenje barijera koje su ograničavale neodgovorno povećanje troškova države i rast državnog duga, loš je signal”, piše Klaus.

Tražiti paralele ove situacije sa svojevremenim bretonvudskim sistemom, nastalim na sporazumima na konferenciji u američkom Bretonu Vudsu jula 1944. –pogrešno je. „Deca ovih sporazuma su MMF i SB koji su pomogli da se ratom razorena Evropa ekonomski podigne na noge.Danas se ne radi ni obnovi slobodnog sveta pred opasnostima od komunizma.”

Bretonvudski sistem je propao i bio s pravom napušten, ali je sa sobom ostavio i ove dve institucije s kojim niko, kako kaže Klaus, ne zna šta će. „Te institucije treba kao preživele ukinuti. A ne za njih tražiti neku novu sumnjivu ulogu”, ukazao je on.

Zbog svega toga, predlozi Sarkozija ne vode, kako se tvrdi, nekakvom novom kapitalizmu, nego kraju kapitalizma. „Više regulacije nego što je već imamo ni u kom slučaju nije nam potrebno”, zaključak je češkog predsednika.