Ruska zamka ili nemačka žeđ za osvetom

Nemački ambasador u Velikoj Britaniji Migel Berger optužio je bivšeg britanskog ministra odbrane Bena Volasa da je "pao u rusku zamku". Volas je prethodno kritikovao curenje u javnost  audio snimka visokih nemačkih oficira u kojem razgovaraju o mogućem napadu na Krimski most, preneo je Politiko u sredu.

Oficiri su razgovarali o operativnim i ciljanim detaljima za rakete Taurus koje bi mogle biti poslate u Ukrajinu, uključujući njihovu moguću upotrebu u napadu na Krimski most. Takođe su razgovarali o načinima da se sakrije umešanost Nemačke u takav napad, kako bi se izbeglo izazivanje šireg sukoba.

Prema izveštaju koji je objavio Politiko, Volas je kritikovao Nemačku zbog curenja informacija, tvrdeći da je ta zemlja „prilično prožeta ruskim obaveštajnim službama“. 

Ambasador Berger je uzvratio, opisujući Volasove komentare „beskorisnim“.

„To je ono što Rusija želi objavljivanjem ovog telefonskog razgovora“, rekao je Berger gostujući na Bi-Bi-Si Radiju 4 u sredu. „Na kraju, to je bio vrlo profesionalan razgovor o upotrebi raketa dugog dometa. Ali moramo da pazimo da ne upadnemo u rusku zamku stvaranja podela, a nažalost, neki ljudi su upali u tu zamku“.

Berger je takođe rekao da „nema potrebe“ da se nemačka vlada izvini i da preliminarni rezultati istrage o uzroku curenja pokazuju da je do njega došlo „pojedinačnom greškom“ jednog od policajaca.

Nemačko Ministarstvo odbrane potvrdilo je autentičnost 38-minutnog snimka. Curenje je izazvalo skandal u Berlinu, Šolc je to nazvao "veoma ozbiljnom stvari" i rekao da se "intenzivno" istražuje. Nemački poslanici su zahtevali pojačane kontraobaveštajne napore i sugerisali da ruska vlada verovatno ima više takvih snimaka.

Rat s Moskvom

U međuvremenu, bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev rekao je u nedelju da razgovor koji je procurio dokazuje da se Nemačka sprema za rat sa Moskvom.

"Niko ne zna da li su svesni vrh političara i kancelar, ali čak i da nisu i da nisu tako nešto naredili, istorija pamti mnogo primera gde je vojska odlučivala o početku ratova ili ih ohrabrivala. Nemačka se sprema za rat s Moskvom", rekao je Medvedev.

- Nemačku ne zanima kako će odgovarati za ovo, ne zanima ih kako će Rusija odgovoriti, kako će se ovo završiti i kako se završilo prošli put kad su bombardovali ruske mostove, navela je glavna urednica RT, Margarita Simonjan.

„Ne zanima ih šta će ova zemlja bombardovati u Nemačkoj i kako će se sve to završiti. Ne, njih brine odakle meni ovaj snimak”, navela je Margarita Simonjan.

„Jasno je da su mi snimak predali ljudi u uniformi. I veoma sam ponosna što u našoj zemlji ima takvih. Super je što umemo da radimo takve stvari”, zaključila je glavna urednica RT.

Nemački ministar odbrane, Boris Pistorijus, krajem januara je rekao:

„Nemačka mora da uzme u obzir mogućnost vojnog sukoba sa Rusijom i da se pripremi za to, rekao je Pistorijus televiziji ZDF.

U tu svrhu u baltičkim državama treba da bude prisutna nemačka brigada, koja će do 2027. godine biti „potpuno borbeno spremna“, dodao je ministar. On je takođe citirao procene vojnih eksperata da će biti potrebno „nekoliko godina da Rusija može to da uradi (da pokrene rat)“.

„Ovo su procene - niko sa sigurnošću ne zna. I moramo aktivno da iskoristimo ovo vreme – narednih tri do pet godina – da se naoružamo - zaključio je Pistorijus.

Žeđ za osvetom

Ruski politikolog Jurij Svetov, komentarišući izjavu Pistorijusa, podseća da je posle Drugog svetskog rata Nemačka stvorila Bundesver (Bundesver - nemačke oružane snage), gde je ključna reč Vehr [odbrana]. Sada se priča da je vreme da Nemačka ima Vermaht sa ključnom rečju Maht [snaga, moć] – ono što je imao Hitler.

Alarmantno je da je Pistorijus najpopularniji u državi i da ima sve šanse da postane kancelar Nemačke. Ova osoba ne predlaže rešavanje ekonomskih problema, već predlaže da se novac potroši na oružje. Time otkriva unutrašnje tendencije nemačkog društva, gde se nastavlja žeđ za osvetom.