Putno zdravstveno osiguranje

Srbija je sa 20 zemalja potpisala sporazum o socijalnom osiguranju naših građana prilikom boravka u tim zemljama. Osobe osigurane u RFZO za vreme privremenog boravka u inostranstvu imaju pravo na korišćenje zdravstvene zaštite na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u zemljama s kojima Republika Srbija ima zaključen sporazum. Građani pre polaska na put treba da pribave dvojezični obrazac – potvrdu o korišćenju zdravstvene zaštite u inostranstvu. Potvrda se dobija besplatno i izdaje je nadležna filijala RFZO. Izdaje se na period od 90 dana od dana dobijanja, a izdavanje se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. U slučaju potrebe za medicinskom pomoći u zemlji s kojom je zaključen ugovor osigurano lice predaje dvojezičnu potvrdu nosiocu zdravstvenog osiguranja u mestu privremenog boravka. Srbija ima potpisan sporazum sa Austrijom, Belgijom, BiH, Bugarskom, Velikom Britanijom, Italijom, Luksemburgom, Mađarskom, Makedonijom, Nemačkom, Poljskom, Rumunijom, Slovačkom, Francuskom, Holandijom, Hrvatskom, Crnom Gorom, Češkom, Slovenijom i Turskom. S Grčkom, na primer, nema potpisan sporazum, pa građani uplaćuju dodatno osiguranje. Isto pravilo važi i za sve zemlje koje nisu među 20 navedenih.

Interesantno je da mnogi građani u Srbiji nisu uopšte obavešteni o navedenim odredbama, pa tradicionalno, uz preporuke agencija, i dalje prilikom putovanja u inostranstvo uplaćuju dodatno putno zdravstveno osiguranje. Uplaćujući aranžmane za mnoga putovanja doživeo sam vrlo interesantne situacije, koje najbolje oslikavaju stanje u vezi s ovim pitanjem. Pošto poznajem ovu regulativu i koristim je prilikom putovanja, bio sam kompetentan sagovornik. Tako sam čuo konstatacije da je to ukinuto, da u agenciji nisu upoznati s tim i da je pouzdanije uplatiti osiguranje. Čak, neke agencije povezuju i prodaju aranžmana s uplatom putnog zdravstvenog osiguranja. Moje zapažanje je da nadležne institucije države ne informišu građane o ovim mogućnostima, te tako idu naruku osiguravajućim kućama i agencijama koje koje nude tu vrstu osiguranja.

Ima ovde još jedan interesantan momenat koji govori o negativnom odgovoru nadležne lekarske komisije u RFZO, što se često dešava. Poznajem ljude koji su dobili negativno rešenje jer se leče od hipertenzije koja je pod kontrolom i ne prelazi granične vrednosti povišenog pritiska. Nemaju tegobe, nisu bolnički lečeni i redovno koriste terapiju, putuju i nikad nisu imali potrebu za zdravstvenim zbrinjavanjem u inostranstvu. Na uloženu žalbu dobijaju negativan odgovor bez medicinske argumentacije, što se može podvesti pod nečiju samovolju i nezainteresovanost za posao koje obavlja. Razgovarao sam s onima koji su dobili takva rešenja i oni mi kažu da ih samo pozovu i podele rešenja koja kao da su kopirana s popunjenim imenima za svakog pojedinačno. Ovakav frontalan pristup treba izmeniti i omogućiti ljudima da putuju, jer oni smatraju da ko ne putuje, taj i ne živi.

Dragan Paskaš,

penzioner, Beograd