Približavanje neuhvatljivoj sadašnjosti

Moj plan je bio da razoružam vreme, kaže Joan Buržoa iz Grenobla čije ćemo umeće i instalacije videti večeras i sutra uveče  u 16, 18 i 20 časova u Bioskopu „Balkan”, na početku 21. Beogradskog festivala igre. Francuski umetnik je doputovao preksinoć  u našu prestonicu i odmah je u susretu sa Ajom Jung, direktorkom manifestacije, najavio kako će se predstaviti:

– Donosimo pet različitih instalacija! Publika će se kretati kroz prostor i imati priliku da otkrije ozbiljan deo mog umetničkog opusa. Uostalom, postoje festivali koji imaju posebnu energiju i vrednost i za njih jednostavno morate da stvorite nešto novo. Takav je Beogradski festival igre.

Tako ćemo u njegovoj umetničkoj „Laboratoriji zapisa” videti: Pristup 3 „Stolice i stolovi”, Pristup 7 „Gramofon – Divlji je veta”,  Pristup 9 „Balansirajuća platforma – Čizme od španske kože”, Pristup 14 „Stolica koja se vrti”, Pristup 18 „Stepenice, Dodir”, a na sceni nastupaju Joanovi saradnici Olivije Matje i Mari Buržoa. Muzika obuhvata žanrove od klasike do savremene, zabavne, popa, roka, panka.

Od 7. do 9. marta, Bioskop „Balkan” otvoriće svoja vrata šest puta, a svako vođenje kroz najpoznatije instalacije ovog izuzetnog umetnika pratiće do sto ljudi.

– Izračunali smo da je to maksimalan broj kako bi svi mogli da uživaju u komadima. Videćete čuvenu platformu koja se okreće, stepenice, igračicu koja hoda na ogromnoj lopti… Moje postavke biće odevene u novo ruho, jer ih adaptiramo prema prostoru. Performanse uvek morate prilagoditi lokaciji i energiji prostora. Sada smo imali komplikovan zahtev pred sobom, ali tragamo za rešenjima, jer sve mora da bude savršeno. Uostalom, i vaš festival se dogodi nakon mnogo rada, upornosti, balansiranja, akrobatskih i nadljudskih napora koje ulažu organizatori. Ovo je naša prva saradnja i moj prvi susret sa Beogradom – otkriva Buržoa.

A o tome da je želeo da razoruža vreme umetnika ipak na kraju priznaje da je to nemoguće samo po sebi i objašnjava:

– Ali postojale su različite metode za pokušaj. Odabrao sam jednostavnu i konačnu. Jedna rečenica je bila dovoljna: „Pokušaji približavanja tački odlaganja”. Nešto kao obrisi nade za određeni komad, sa specifičnim rekvizitom (stolice, stepenice, podovi), te njegovim varijacijama u odnosu na poseban skup fizičkih sila (gravitacija, ravnoteža, inercija). Uvek u nastojanju da se približimo neuhvatljivoj sadašnjosti. A onda i uverenje da umetničko delo može da postigne svoju pravu koherentnost sa vremenom. Dakle, to je proces koji se neprekidno razvija, a deli se na duži rok, sa posvećenim timom.

Joan Buržoa neprestano prevazilazi granice između različitih umetničkih pristupa, kako ga naš festival najavljuje, a ovo je prvi put da će njegove radove videti beogradska publika. Pregovori za gostovanja potrajali su nekoliko godina, jer nije jednostavno pronaći pravi prostor za njegove radove. Niske tavanice, uska ulazna vrata, nepristupačni hodnici, čine samo neke od prepreka… ipak se kod nas pronašlo rešenje.

Buržoa je 2010. godine osnovao sopstvenu trupu. Od 2016. do 2022. godine bio je direktor Nacionalnog koreografskog centra u Grenoblu, postavši tako prvi cirkuski umetnik na čelu jednog francuskog koreografskog centra. Posvećen umetnosti koja je multidisciplinarna, fizička i inovativna, Buržoa nadgleda svoje performanse, kreira saradnje i radionice u svim delovima sveta. Njegove postavke su zapravo dela vezana za lokaciju, koja se samim tim oslanjaju na energiju i posebnosti okruženja. Tako će biti i u Beogradu.

U svetu visoke mode prepoznaju ga kao saradnika brenda „Luj Viton”. Za korisnike „epla” on potpisuje poznate aplikacije, a na desetine hiljada posetilaca pariskog Luvra očarao je čuvenom instalacijom sa ogromnim stepenicama što se vrte i sa kojih igrači padaju i dižu se kao dečje igračke… A tu su i video muzički spotovi za Harija Stajlsa, Selenu Gomez ili poslednjeg pobednika Festivala u San Remu, Marka Mengonija.