Fon der Lajenova jača od svake afere

Vodeća politička grupa u Evropskoj uniji, Evropska narodna partija (EPP) podržala je predsednicu Evropske komisije Ursulu Fon der Lajen za njen drugi mandat na toj poziciji. Delegati EPP-a glasali su, na kongresu u Bukureštu, sa 400 glasova za i 89 protiv i apsolutnom većinom dali podršku Lajen u kandidaturi za još pet godina na jednoj od najviših funkcija u EU, što će biti odlučeno nakon parlamentarnih izbora u EU u junu, prenosi Tanjug.

Fon der Lajenova je rođena u Briselu, govori nemački, francuski i engleski, tri puta je bila ministarka u nemačkoj vladi, a kao predsednica Evropske komisije stekla je iskustvo vodeći EU kroz krize pandemije korona virusa i rata u Ukrajini. Na papiru, čini se da je teško pronaći boljeg pretendenta za lidera EK od fon der Lajenove.

Jasno je da će jedna od centralnih tema za EU u narednom periodu biti bezbednost. EK će u narednim nedeljama predstaviti predlog strategije za odbrambenu industriju, u planu je i kancelarija za vojne inovacije u Ukrajini, a ako zadrži poziciju nakon evropskih izbora u junu imenovaće i komesara za odbranu, najavila je Fon der Lajenova na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji sredinom prošlog meseca. Sve ovo imalo bi smisla, da se ne radi o jednoj od najneuspešnijih ministarki odbrane Nemačke.

Fon der Lajenova je prvi put postala ministarka 2005. godine kada je dobila resor za porodična pitanja. Kao majka sedmoro dece i doktor medicine, izgledala je kao idealan kandidat za ovo mesto. Brzo je postala popularna u javnosti zbog zalaganja za besplatni dnevni boravak za decu, kao i za novčana sredstva za roditelje koji ostaju kod kuće da bi čuvali mališane.

Korak dalje napravila je 2009, kada je postala ministarka za rad i socijalna pitanja. Ipak, imenovanje fon der Lajenove za nemačku ministarku odbrane, posle skoro tromesečnih pregovora između demohrišćana kancelarke Angele Merkel i opozicionih socijaldemokrata, bilo je iznenađenje, pogotovo što nijedna žena pre nje nije obavljala tu funkciju. Od 2013. do 2019, kada je Bundesver bio u njenoj nadležnosti, lista nedostataka opreme u nemačkim oružanim snagama se povećavala, praćena nizom nesreća i aferom sa javnim nabavkama, zbog čega se protiv nje vodila i istraga u parlamentu.

Budžetski odbor Bundestaga je 2019. doneo odluku koja je imala za cilj da se stane u kraj preskupom angažovanju eksternih eksperata za potrebe ministarstava, jer je nemačka vlada pomenute godine na to potrošila više od pola milijarde evra. Glavni akter „afere savetnik” bila je fon der Lajenova, koja je 2014. postavila izvesnu Katrin Zuder za državnu sekretarku.

Ona je pre toga bila menadžerka savetničke kuće „Mekinsi”, a prema pisanju nemačkih medija, Zuderova je svojim bivšim kolegama obezbedila unosne savetniče ugovore, a honorar po danu iznosio je 2.000 evra. Posebno interesantno je to što su tada u „Mekinsiju” karijeru gradila i deca tadašnje ministarke. Zaključeno je da Fon der Lajenova ne snosi odgovornost za dodeljivanje unosnih ugovora spoljnim konsultantima bez odgovarajućeg nadzora.

Pored toga, fon der Lajenova je bila izložena javnoj kritici i zbog renoviranja nemačkog vojnog jedrenjaka „Gorch Fock”, čija je rekonstrukcija na kraju koštala deset puta više nego što je prvobitno planirano.

Fon der Lajenova je bila bliska Volfgangu Šojbleu, predsedniku nemačkog parlamenta u to vreme. Ipak, njen najvažniji saveznik bila je Angela Merkel, kojoj je fon der Lajenova bila podrška i u dobru i zlu. A Merkelova je znala da ceni lojalnost, ostavljajući je na mestu ministarke uprkos rastućim problemima u ministarstvu odbrane i zahtevima opozicije za smenu – i na kraju podržavajući je za vođstvo Komisije.

Na prošlogodišnjem putovanju u Izrael, stajala je pored Benjamina Netanjahua i izrazila bezrezervnu solidarnost u borbi te zemlje protiv Hamasa. Njena izjava ne bi bila sporna u svojstvu nemačkog političara. Ali, pošto je to rekao šef jedne od najmoćnijih institucija Evropske unije, u vezi sa jednom od tema o kojoj vlada velika podeljenost u bloku, ove reči izazvale su najveću reakciju od kad je stupila na dužnost.

Nekoliko meseci posle posete Izraelu, Ursula Fon der Lajen je ponovo čvrsta i sprema se za drugi mandati. 

Doktorski hod po žici

Fon der Lajen ponovo dospela u žižu javnosti za vreme pandemije virusa korona. Ona je tada razmenjivala poruke sa Albertom Burlom, izvršnim direktorom kompanije „Fajzer”. To se dešavalo susret ugovoru vrednom oko 35 milijardi evra u kojem je „Fajzer” obezbedio zemljama EU 900 miliona doza vakcine, što je više nego duplo nego što ovaj blok ima stanovnika. O tome je prvo u aprilu 2021. godine pisao „Njujork tajms”, kada je nastala afera poznata kao „Dilitgejt”. Nakon što je ovaj članak objavljen, novinari su tražili, a što bi trebalo da im bude omogućeno Zakonom o pristupu javnosti dokumentima, pristup porukama pomenutim u tekstu lista. Međutim, EK je odbila zahtev. Fon der Lajenova je 2015. bila osumnjičena da je plagirala doktorsku disertaciju iz oblasti medicine medicine, tačnije da su elementi falsikovanja pronađeni na 27 do ukupno 62 stranice i da su na 37 mesta prekršena pravila, jer su neke rečenice preuzete bez navođenja izvora i autora. Iako je univerzitetska komisija potvrdila da ona nije pravilno citirala izvore za većinu materijala u svojoj disertaciji, utvrdili su da propusti nisu bili namerni i nisu potkopali njenu centralni tezu.