I jeste i nije nož pod grlom

Na fudbalskom polju u Ljutice Bogdana vodiće se danas jedan od onih bojeva za koje se kaže da je udario junak na junaka. Partizan ima bod više od Crvene zvezde, a megdan će da podele na njenoj zemlji. Njegovim ishodom neće da bude okončan i rat za tron u srpskom fudbalu, ali će iz njega pobednik da izađe osokoljen, dok će poraženi da nastavi uzdrman.

Bez obzira na rane, a one su neizbežne u oba tabora, pošto će dvoboj da bude iznurujući, one će brzo da zacele na onome ko odnese sav plen. Partizan bi odskočio na četiri koraka od svog najljućeg takmaca i, mada se kraj bitkama još i ne nazire (uostalom, sledi još jedan međusoban obračun), iza sebe bi ostavio protivnika na konju, koji hramlje.

Po tovarima blaga, koje su uneli u svoju riznicu ove godine, od kako je nastavljena sezona, „crno-beli” mogu da budu zadovoljni. Iz sva četiri okršaja su izašli ruku punih plena. Čak 11 puta su pogodili metu, a ogrebani su četiri puta (Javor u Ivanjici 1:0, IMT u Humskoj 5:2, Radnik u Surdulici 2:1 i Železničar u Beogradu 3:1). To ne uliva samo po sebi bogzna kakvo samopouzdanje. Protivnici su im bile četiri ekipe sa začelja, dakle nisu to neke megdandžije od kojih se ledi krv u žilama. Daleko od toga da su to uspesi bez značaja, ali ostvareni su protiv suparnika, koji ne mogu da se uporede s onim, koji će Partizanu da stane na crtu danas u 17 č.

Štaviše, ni način na koji ih je oborio na obe plećke nije bio ubedljiv, čak ni kad je konačan rezultat bio uverljiv. Do poslednjeg trenutka je  vodeći tim na tabeli strepeo da ga ne pogode u njegovu Ahilovu petu. Izbegao je da bude ranjen i ta četiri duela bi trebalo da budu zagrevanje i dizanje forme za ovo što mu sada predstoji.

„Crno-beli” su jesenas, pred kraj polusezone, pali s konja, ali su ga uzjahali i izbili ispred svih baš u odloženom okršaju protiv Crvene zvezde. Bio je to njihov trenutak istine, jer su pre tog dvoboja na četiri uzastopne utakmice samo na jednoj dočekali kraj u sedlu. Izgledalo je da će u teškim ranama da se povuku na zimovanje, ali su zablistali kad se činilo da neće brzo da nađu melem.

U komšiluku se nisu radovali još od 18. aprila 2017. Od tada niko od naših klubova nije to ponovio. To dovoljno govori o tome koliko je težak zadatak pred Partizanom, koji je ionako, u ukupnom zbiru, u debelom zaostatku za „crveno-belima”. Učinak minulih pokolenja uoči svakog međusobnog susreta oštri Zvezdina koplja. Ali, svako novo suočavanje je prilika da se nivo samodokazivanja u tim njihovim spojenim sudovima promeni, da najavi neku maticu, koja bi promenila višedecenijski vodostaj.

Igor Duljaj je ukazao da ima dosta fudbalera, kojima će ovo biti prvi „večiti derbi”, pa da im zbog toga noge neće biti okovane reumom stečenom u prošlosti. Suštinski, nema kadrovske probleme, mada, po rasprostranjenom trenerskom običaju, nipošto ne želi da saošti ko će biti u četi, koju će da pošalje da pohara Zvezdinu tvrđavu. Na primer, nije sporno da je Saldanja prvi golgeter (vodi na listi strelaca u ligi), ali, s obzirom da je Baždar na poslednje dve utakmice zaigrao kao preporođen, pitanje je da li da od prvog minuta njegovo glavno ubojno oruđe bude možda i nedovoljno zalečeni Brazilac ili da ga čuva za zlu ne trebalo, a da njegova zamena, na svežem talasu iz prethodna dva kola, možda, bude cunami, koji će da razori Zvezdine bedeme.

Partizanov trener je uveren da jedni druge ne mogu da iznenade. Trebalo bi baš mnogo da se promeša špil, pa da se na talon izvuku nepoznati aduti. Njegov tim ne može preko noći da promeni samog sebe, da igra drugačije, nego do sada. Međutim, nijedna utakmica nije pod indigom precrtana prethodna. Eto, u prošlom dvoboju s Crvenom zvezdom, Partizan je, da li namerno ili sticajem okolnosti (tadašnjem treneru njegovog „večitog rivala” Izraelcu Baharu je samo pobeda donosila potvrdu da zaslužuje da ostane vojskovođa „crveno-belih”), bio više na svojoj polovini, nego što bi se očekivalo, tim pre što je tada bio u bodovnom zaostatku, pa mu je potpuni uspeh bio nekako neophodniji. Završilo se s 2:1 posle Partizanovog vođstva s dva gola razlike, a ta prednost je mogla da se istopi u samoj završnici.

Milojević, koji se vratio da vodi Crvenu zvezdu, nije trener, koji po svaku cenu šalje svoj tim da juriša. Bez obzira na to, pod njegovom komandom „crveno-beli” su rano sticali prednost i kasnije je, s više ili manje truda, povećavali. Pritom su protivnici po položaju na tabeli bili neuporedivo tvrđi orasi od onih koje je Partizan morao da krcka.

Međusobni okršaj je, kao i uvek, prava prilika da se vidi ko koliko od njih vredi u tom trenutku. I jedni i drugi imaju čemu da se nadaju, a i da, bez obzira kako će se večeras završiti, grade planove ka tituli. Partizan, uzgred rečeno, nije bio prvak još od 2017, a baš od tada nijednom nije savladao Zvezdu na njenom terenu. I jednoj i drugoj ekipi nož i jeste i nije pod grlom, jer s porazom neće potonuti izgledi da se bude prvak, kao što ni pobeda neće biti znak da se počne sa šampionskim slavljem.