Jeftinije je sprečiti nego otklanjati štetne posledice

Učestala rušenja novoizgrađenih ili susednih objekata ukazuju da i u propisima treba nešto menjati radi veće garancije sigurnosti objekata i njihovih stanara, da bi se ovakve greške sprečile i izbegle teške posledice, kako u pogledu lica koja vrše samu izgradnju, tako i u pogledu provere tehničkih uslova za izgradnju.

Problem je i u tome što postoji više zakona i drugih propisa koji regulišu izgradnju objekata sa različitih aspekata, naročito kada su u pitanju tehnički normativi, standardi i norme kvaliteta, koje nisu poznate kupcima, pa i ta rascepkanost dovodi do slabog poznavanja propisa i otežane kontrole od strane nadležnih organa. Iako su stanovi u izgradnji u pogledu opremljenosti i unutrašnjih radova, na relativno visokom nivou, neki su i luksuzno opremljeni, što povećava cenu, opšti utisak kupaca je da su sami objekti i materijali od kojih se grade nižeg kvaliteta. Kupci nemaju nikakvu garanciju u pogledu kvaliteta, već se to prepušta ugovornom odnosu. Međutim, postoje standardi kvaliteta koje objekat treba da ispunjava, o čemu ne mogu da vode računa kupci, jer se radi o usko stručnim znanjima, a nije svako u mogućnosti da prilikom kupovine stana angažuje arhitektu, građevinskog inženjera ili sudskog veštaka da proveri da li objekat zadovoljava sve uslove kvaliteta i stabilnosti.

Posebno se prilikom projektovanja nedovoljna pažnja usmerava na utvrđivanje stabilnosti zemljišta na kome se gradi, i prilagođavanje objekta uslovima tla, pa često dolazi do klizišta.

Dešava se i da nadležni organi odobre nadogradnju na objektu uz kontrolu izdržljivosti objekta, ali ne i tla na kome je objekat izgrađen, niti o tome da je broj spratova na starom objektu bio optimalan prema uslovima izgradnje. To može dovesti do pucanja zidova i štete kako na dograđenom stanu, tako i na stanu koji se nalazi ispod. Odgovornost nije samo na strani izvođača radova i investitora, već i na nadležnim organima koji utvrđuju urbanističke uslove, jer je jeftinije sprečiti nego otklanjati štetne posledice. Bivši vlasnici stambnih zgrada izgrađenih pre drugog svetskog rata, odnosno njihovi naslednici znaju da su na primer u Beogradu, neki delovi grada izgrađeni na vrlo nestabilnom zemljištu, na nekadašnjem đubrištu ili zemljištu na kome ima podzemnih voda i bunara koji datiraju još iz rimskog perioda, ali izgleda da nadležni organi slabo vode računa o tome prilikom izdavanja odobrenja za gradnju.