Robot nikada neće moći da zameni advokata

Nove generacije studenata ući će u sasvim novi svet prava u odnosu na sadašnji. Veštačka inteligencija je tu i moramo prihvatiti da postoji, ali takođe moramo voditi računa o tome da uredimo na koji način je dozvoljena njena upotreba, naročito sa etičkog aspekta.

Ovako je prošle nedelje na Pravnom fakultetu u Novom Sadu govorila Džeklin Skot, predsednica Međunarodne unije advokata (MUA), koja je bila najpre u Beogradu povodom obeležavanja Dana advokature Srbije, a zatim je posetila Advokatsku komoru Vojvodine (AKV), Maticu srpsku i Pravni fakultet u Novom Sadu, gde je u prisustvu dekana prof. dr Tatjane Bugarski, održala veoma inspirativno predavanje „Advokatura bez granica”.

Studenti su sa velikom pažnjom slušali njeno izlaganje o tome kako veštačka inteligencija utiče na rad advokata.

– Međunarodna unija advokata u svom članstvu ima dve stotine advokatskih komora iz 110 zemalja celog sveta, sa više hiljada advokata kao individualnih članova. Krajem ove godine održaće kongres u Parizu, na kome će takođe biti reči o uticaju veštačke inteligencije, a posebno na rad žena u advokaturi. Studenti Pravnog fakulteta u Novom Sadu bili su veoma zainteresovani za ovu temu i postavljali su pitanja našoj gošći na perfektnom engleskom jeziku – kaže za „Politiku” advokat Tanja Arsić, savetnica predsednice i član Upravnog odbora MUA.

Studenti prava danas su u neizvesnosti jer još nemaju odgovore na to kako će u budućnosti izgledati primena prava. Jasno je da veštačka inteligencija ne može da zameni advokata u sudnici i da nijedan robot ne može doći pred sudsko veće da zastupa stranke u postupku.

– Postavlja se pitanje u kojoj meri je dozvoljeno korišćenje veštačke inteligencije i u kojoj meri možemo da imamo kontrolu nad takvim procesima. Još nisu usvojeni akti koji bi kanalisali upotrebu veštačke inteligencije koja je dozvoljena i etički korektno primenjena – kaže Tanja Arsić.

Džeklin Skot je na predavanju u Novom Sadu navela zanimljiv primer iz SAD, gde su dvojica advokata izgubila predmet za svog klijenta zbog toga što su se u svojoj žalbi pozvali na dve sudske odluke koje – ne postoje. Na sudu se ispostavilo da je veštačka inteligencija „izmislila” te slučajeve i da su se advokati „spotakli” o veštačku inteligenciju i izgubili slučaj.

– Procena je da će u budućnosti veštačka inteligencija imati mozak čoveka, ali da nikada ne može zameniti argumentaciju, ekspresiju i sve ono što advokat govori u sudnici u interesu svojih klijenata – kaže naša sagovornica.

Postoji opasnost da žene u advokaturi budu naročito pogođene dometima veštačke inteligencije, koja će biti sposobna da „rešava” jednostavnije poslove.

– Žene u svojoj advokatskoj karijeri prolaze kroz različite životne uloge, prvo kao mlade žene, majke i supruge, a onda i u starijem dobu. Kada žena advokat ima više različitih uloga, onda se zna da ona ne može da dobije visoko profilisane predmete, koje onda preuzimaju muškarci. Ženama ostaju jednostavniji poslovi, za koje možda građanima neće biti potreban advokat nego će moći da ih obave uz pomoć veštačke inteligencije. Zato treba unapred misliti o tome i uraditi sve što je u našoj moći da pomognemo koleginicama kako bi u punom obimu mogle da rade svoj posao – kaže Tanja Arsić.

Naša sagovornica je predstavnik Srbije u Ženskom komitetu i Komisiji za ljudska prava MUA, a takođe i predsednica prvog Kluba žena advokata na teritoriji zapadnog Balkana. Klub nosi ime Katarine Lengold Marinković, prve žene koja je upisana u imenik advokata u Vojvodini 1932. godine, kada je položila advokatski ispit, nakon što je zakonom iz 1929. godine ženama dozvoljeno da se bave advokaturom.

Inače, MUA obrađuje najaktuelnije teme i ima čak 44 sekcije iz različitih oblasti prava. Veoma je značajno što naši studenti imaju mogućnost da se angažuju i šalju svoje radove, tako da već tokom studija budu aktivni u radu ove međunarodne asocijacije. To će, kako je rekla Tanja Arsić, voditi daljoj saradnji MUA sa Advokatskom komorom Vojvodine (AKV) i Pravnim fakultetom u Novom Sadu.

Posle sastanka u AKV, Džeklin Skot je održala i konferenciju za novinare, na kojoj je istakla da je advokatura nezavisna i samoregulišuća profesija, ali da je država obavezna da se umeša kako bi zaštitila advokate koji su na meti napada.

– Država je dužna i da pozove na odgovornost one koji stoje iza takvih napada, jer u suprotnom šalje lošu poruku celom društvu – kazala je Skot i podsetila da advokati braneći vladavinu prava brane čitavo društvo.

Istakla je da probleme i sukobe treba najpre rešavati u okviru advokatskih asocijacija, koje imaju svoje disciplinske organe. Međutim, kada dođe do napada na advokata, kao što je to bilo nedavno u slučaju predsednika AKV Vladimira Beljanskog, obaveza je države da deluje u skladu sa zakonom.

Međunarodna unija advokata je reagovala kada je Beljanskom zapaljen automobil i kada je dobijao pretnje. Ova međunarodna asocijacija imala je značajnu ulogu tokom obustave rada advokata u Srbiji 2014. godine, kada je došlo do pregovora predstavnika advokature sa Ministarstvom pravde.

„Mislim da su advokati ovde veoma hrabri – nastavljaju da rade uprkos napadima. U SAD većina advokata nikada i ne razmišlja o takvim stvarima poput situacije da izlazite iz kuće i brinete o tome hoće li vam eksplodirati auto kada okrenete ključ”, rekla je Džeklin Skot, koja će ponovo posetiti Novi Sad u maju, kada se obeležava Dan advokature u Vojvodini.

Istakla je da je impresionirana hrabrošću, kompetentnošću i profesionalizmom kolega sa Balkana koji se, kako je ukazala, suočavaju sa više pretnji i opasnosti, ali da uprkos tome ne dozvoljavaju da ih to zaustavi.