Rat u Ga­zi me­nja Evro­plja­ne

Rat u Ga­zi ula­zi u pe­ti me­sec sa sla­bim iz­gle­di­ma da će se bru­tal­na bom­bar­do­va­nja za­u­sta­vi­ti i pat­nje dva mi­li­o­na Pa­le­sti­na­ca pre­ki­nu­ti, ali ima zna­ko­va da Evro­plja­ni ko­ri­gu­ju svoj stav pre­ma Izra­e­lu. Pr­vi sig­nal da bi ne­što ko­nač­no po­če­lo da se me­nja sa­dr­žan je u do­ku­men­tu ko­ji je pro­šao re­la­tiv­no neo­pa­že­no. Reč je o non pej­pe­ru o izra­el­sko-pa­le­stin­skom su­ko­bu, ko­ji je Slu­žba sa spolj­ne po­slo­ve EU (EEAS) po­de­li­la ze­mlja­ma čla­ni­ca­ma i ko­ji slu­ži kao osnov za de­ba­tu unu­tar evrop­skih in­sti­tu­ci­ja.

Do­ku­ment pred­la­že kon­kret­ne po­li­tič­ke ko­ra­ke ka­ko bi se ob­no­vio bli­sko­i­stoč­ni mi­rov­ni pro­ces za­mr­znut već či­ta­vu de­ce­ni­ju. Cilj ni­je ana­li­za Ha­ma­so­vog na­pa­da 7. ok­to­bra ni izra­el­skog uz­vrat­nog uda­ra, već raz­ma­tra­nje su­šti­ne kon­flik­ta ko­ji vra­ća u vre­me­na izra­el­ske oku­pa­ci­je pa­le­stin­ske ze­mlje po­sle jun­skog ra­ta 1967.

Kra­jem ja­nu­a­ra, 26 od 27 čla­ni­ca EU – Ma­đar­ska je osta­la usa­mlje­na – zah­te­va­lo je hu­ma­ni­tar­no pri­mir­je u Ga­zi i tra­ži­lo da Izra­el od­u­sta­ne od na­pa­da na Ra­fu, na ju­žnom kra­ju po­ja­sa Ga­ze, po­sled­njem uto­či­štu 1,4 mi­li­o­na ra­se­lje­nih Pa­le­sti­na­ca.

Čak su i SAD, što je no­va po­tvr­da da se ne­što me­nja, za­ve­le sank­ci­je je­vrej­skim po­je­din­ci­ma sa Za­pad­ne oba­le ko­je sma­tra­ju od­go­vor­nim za na­si­lje.

Či­nje­ni­ca da je do­ku­ment EEAS na­stao u vre­me ka­da Evrop­skom ko­mi­si­jom upra­vlja Ur­su­la fon der La­jen sma­tra se go­to­vo ču­dom. Pred­sed­ni­ca EK upor­no je če­ti­ri me­se­ca po­na­vlja­la man­tru da Izra­el ima pra­vo na sa­mo­od­bra­nu, – što ni­ko ne ospo­ra­va – ali ni­je po­ka­za­la ni trun­ku em­pa­ti­je pre­ma pa­le­stin­skim žr­tva­ma. Ima­la je po­dr­šku ključ­nih evrop­skih igra­ča – Ne­mač­ke, Fran­cu­ske i Ita­li­je – da se ne po­mi­nju Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve i Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja.

Non pej­per je na­pi­san u dru­ga­či­jem du­hu. Nje­gov pa­ra­graf 11 ka­že: „Kad se jed­nom kom­ple­ti­ra, mi­rov­ni plan tre­ba pred­sta­vi­ti stra­na­ma u kon­flik­tu. Na nji­ma će bi­ti da pre­go­va­ra­ju o fi­nal­nom tek­stu. Ka­ko bi po­dr­ža­le pre­go­vo­re, dr­ža­ve kon­tri­bu­to­ri i me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je tre­ba da na toj tač­ki u spo­ra­zu­mu od­re­de kon­se­kven­ce.”

Evrop­ska uni­ja je u pro­šlo­sti sank­ci­o­ni­sa­la Pa­le­stin­ce, ali ni­kad ni­je raz­ma­tra­la ta­kvu mo­guć­nost pre­ma Izra­e­lu. Da li je ovo na­go­ve­štaj po­čet­ka kra­ja de­ce­ni­ja­ma du­ge ne­ka­žnji­vo­sti Izra­e­la, ko­ji se na ta­kav sta­tus za­šti­će­no­sti na­vi­kao za­hva­lju­ju­ći ve­tu ko­ji su SAD re­dov­no ula­ga­le na sed­ni­ca­ma Sa­ve­ta bez­bed­no­sti UN?

Od­red­ba da jed­na ili obe stra­ne po­vu­ku kon­se­kven­ce uko­li­ko mi­ni­ra­ju mi­rov­ni plan su­štin­ska je no­vi­na u pri­stu­pu i tre­ba­lo bi da uti­če i na rad Kon­takt gru­pe (SAD, UN, EU i Ru­si­ja) ko­ja je po­čet­kom 21. ve­ka da­la na­crt tzv. Ma­pe pu­ta – ko­ji je za­vr­šio u ćor­so­ka­ku. Izra­el je imao čak 15 pri­med­bi s ja­snom na­me­rom – da plan obe­smi­sli.

An­ga­žman Evro­plja­na i me­đu­na­rod­nih or­ga­ni­za­ci­ja uno­si još jed­nu va­žnu pro­me­nu: mi­rov­ni pre­go­vo­ri pre­sta­li bi da bu­du ame­rič­ki mo­no­pol, po­što je pro­ce­na da SAD, po vi­đe­nju ve­ći­ne Ara­pa, zbog svo­je na­klo­no­sti Izra­e­lu ni­su po­šten bro­ker. Uklju­či­va­nje EU i dru­gih su­bje­ka­ta po­nu­di­lo bi čvr­šće ga­ran­ci­je za spo­ra­zum.

To bi zna­či­lo ra­di­ka­lan za­o­kret od prak­se po­sled­njih de­ce­ni­ja kad je mi­rov­nim pro­ce­som upra­vlja­la Ame­ri­ka i kad se on za­sni­vao na izra­el­skim ide­ja­ma ko­je su pro­sle­đi­va­ne Va­šing­to­nu, gde bi se pi­sao na­crt spo­ra­zu­ma i po­tom pred­sta­vljao Pa­le­stin­ci­ma kao ame­rič­ki plan. Pa­le­stin­ci su zna­li da je reč o ame­rič­ko-izra­el­skoj igri, ali kad god bi pro­te­sto­va­li, ame­rič­ke ad­mi­ni­stra­ci­je bi ih op­tu­ži­va­le da pro­pu­šta­ju pri­li­ku za mir.

Šef evrop­ske di­plo­ma­ti­je Đu­zep Bo­relj po­sled­njih ne­de­lja je u ne­ko­li­ko na­vra­ta kri­ti­ko­vao iz­ja­ve pre­mi­je­ra Ne­tan­ja­hua či­ja je sta­ra na­me­ra da do­dat­no po­de­li Pa­le­stin­ce, pot­ko­pa auto­ri­tet Pa­le­stin­ske vla­sti pred­sed­ni­ka Mah­mu­da Aba­sa sa Za­pad­ne oba­le i po­ka­že da Izra­el ne­ma part­ne­ra za pre­go­vo­re.

Da se ne­što me­nja u od­no­su Evro­plja­na pre­ma Izra­e­lu mo­glo je da se na­slu­ti i iz iz­ja­ve bri­tan­skog se­kre­ta­ra za spolj­nu po­li­ti­ku Dej­vi­da Ka­me­ro­na, ko­ji je re­kao da Lon­don raz­ma­tra mo­guć­nost for­mal­nog pri­zna­va­nja pa­le­stin­ske dr­ža­ve. On je ta­kvu op­ci­ju sta­vio u kon­tekst „ne­po­vrat­nog na­pre­do­va­nja” pre­ma re­še­nju kon­flik­ta po for­mu­li dve dr­ža­ve, ali je za­ni­mlji­vo da bi Bri­ta­ni­ja bi­la pri­prav­na da pri­zna dr­ža­vu Pa­le­sti­nu i pre ne­go što se po­stig­ne ta­kav do­go­vor.

Bio bi to ozbi­ljan ša­mar Izra­e­lu i znak po­sve­će­no­sti Pa­le­stin­ci­ma. Da li je Ka­me­ron svo­ju iz­ja­vu usa­gla­sio s Va­šing­to­nom – ni­je po­zna­to. Ve­ro­vat­no je­ste, po­što i ad­mi­ni­stra­ci­ja pred­sed­ni­ka Džo­ze­fa Baj­de­na u po­sled­nje vre­me ak­tu­e­li­zu­je sce­na­rio dve dr­ža­ve.

Evrop­ska ko­mi­si­ja isto­vre­me­no je na­ja­vi­la da će is­pla­ti­ti pr­vu tran­šu za fond agen­ci­je UN za pa­le­stin­ske iz­be­gli­ce od 54 mi­li­o­na do­la­ra, ko­ja je ne­dav­no bi­la uki­nu­ta. Osta­tak od 89 mi­li­o­na bi­će is­pla­ćen to­kom go­di­ne u skla­du sa spo­ra­zu­mom da agen­ci­ja is­pi­ta izra­el­ske op­tu­žbe da su ne­ki od za­po­sle­nih bi­li ume­ša­ni u Ha­ma­sov ma­sa­kr 7. ok­to­bra.

Da je Evro­pi bi­lo po­treb­no da stra­da vi­še od 30.000 pa­le­stin­skih ci­vi­la da bi re­a­go­va­la je sram­no, ali osta­je na­da da su Evro­plja­ni sa­da na pra­vom kur­su. Izra­el gu­bi pro­pa­gand­ni rat. Ne­tan­ja­hu sve vi­še osta­je na spru­du.