Ramonda u gnezdu orlovom

Teja Dora ima odlične šanse na ćudljivom „Evrosongu”, dok će pesma Breskvice postati veliki svadbarski, klupski i stadionski hit o kosovskom mitu, koga, uzgred, u tekstu nigde nema. Kako je jednom rekla Slađana Milošević, da je 1984. godine pesma koju je izvela sa Dadom Topićem pobedila na „Evroviziji”, Jugoslavija se verovatno ne bi raspala. Bila je to čudesna balada „Princeza”. Ali na „Jugoviziji” je bila tek šestaAleksandar Apostolovski

Da je neko pričao Vuku Draškoviću da će se ovog 9. marta ispred RTS-a zakazivati miting i kontramiting fanova Breskvice i Teja Dore, Vuk bi se onog 9. marta 1991. godine verovatno zagrlio sa Slobom pa bi zajedno otišli u kafanu. Zar se zbog ovoga Vuk nagutao onolikog suzavca, a Sloba zvao Boru Jovića da izvede tenkove na ulice?

Ali protivnici ove teorije, pod radnim nazivom „zar smo se za to borili”, mogu zaključiti sasvim suprotno: ako se zbog izbora za srpskog predstavnika za „Pesmu Evrovizije” i dve simpatične devojke najavljuje virtuelna buna ispred RTS-a, onda smo kao društvo konačno asfaltirali auto-put ka stabilnoj demokratiji, ma šta o tome mislili ODIHR i Evropski parlament. Od tolike demokratije po glavi stanovnika čoveku zaista dođe da zapeva.

Ni jedna ni druga škola mišljenja nisu tačne, jer je čitava halabuka oko izbora srpskog predstavnika za „Evrosong” još jedna pobeda pakta tabloida i društvenih mreža nad zdravom pameću. Dežurni mislioci sa platforme „Iks” i ostalih mreža podigli su borbenu gotovost na najviši stepen i rasipaju pamet na sve strane, a ni stranački lideri nisu odoleli iskušenju da analiziraju pobedu pesme „Ramonda” nad „Gnezdom orlovim” kao predizbornu predigru. Tako se i najave hologramskih mitinga i kontramitinga tumače kao sukob dve Srbije: patriote su navijale za etno-fazon „Gnezda orlovog”, pesme koju je izvela dvadesetjednogodišnja Anđela Ingnjatović zvana Breskvica, dok je takozvana elita, odrođena od naroda, navodno naštimovala žiri RTS-a i sistem glasanja kako bi pobedila tridesetjednogodišnja Teodora Pavlovska, pod umetničkim pseudonimom Teja Dora.

Apsurd je da su obe pesme patriotske, s tim da su tabloidi napumpali jedan prosečan tekst „Gnezda orlovog” kao da je reč o novom kosovskom zavetu, sa ikonografijom u kojoj je Breskvica, sa ranije izraženim splavarskim stajlingom, pretvorena u kičastu Kosovsku Devojku. Iako u tekstu nema ni traga od Kosova ravnog, a kamoli ratničkih truba, ako ne računamo histeričnog izvođača starije generacije sa gajdama i hevimetalca koji je upao u etno-melodiju s gitarskim solo varijacijama. Pesma će svakako biti hit, jer je za nju većinski glasala publika, što se u ovdašnjim zajapurenim medijima provladine orijentacije tumači kao volja naroda, izražena u 45.160 SMS poruka.

Pobednička pesma „Ramonda” je mnogo bliža evrovizijskim standardima, jer posle briljantne balade Željka Joksimovića „Lane moje” teško da bi bilo kakav pokušaj etno-kopije, a Breskvičina je daleko bleđa, uspela da očara žiri i evrovizijsko glasačko telo. Balada „Ramonda” jeste uspavljujuća, ali je Teja Dora, koja je napisala tekst i komponovala muziku, kantautorka školovana na koledžu Berkli, najprestižnijem svetskom muzičkom univerzitetu, te ima osećaj za moderne produkcijske trendove koji koketiraju sa lokalpatriotizmom. To balada o cvetu ramonda i te kako jeste. Uz poziv na mir u svetu, Teja Dora je pokazala i osećaj za geopolitiku, što je samo može podići na lestvici evrovizijskih muzičkih forenzičara.

Tako smo, umesto rafalnih obračuna po tabloidima i mrežama, koje se pretvorilo u vrhunsko nacionalno pitanje, samo se čeka da SANU izda saopštenje, zapravo dobili dve pobednice. Teja Dora ima odlične šanse na ćudljivom „Evrosongu”, a o tome ponešto zna jedina srpska pobednica Marija Šerifović, koja nije skrivala da fanatično navija upravo za „Ramondu”. Na drugoj strani ploče, „Gnezdo orlovo” će postati veliki svadbarski, vašarski, klupski i stadionski hit o kosovskom mitu, koga, uzgred, u tekstu nigde nema, ali se naslućuje kroz kvazifilozofske traktate o skrivenoj metafizičkoj simbolici o povratku na Kosovo. Fama je proširena, lavina je pokrenuta, pa će Breskvica svejedno biti ovenčana što slavom, što evrima kojima će je kititi.

Da će se naći podosta onih koji će u načinu biranja pesme za Evroviziju tražiti i političke marifetluke, nema nikakve sumnje. Još ako se u to ubace tračevi političke čaršije o mešanju domaćih i stranih službi, jer Udba se uvek podrazumeva, pa i kada se peva, dobijamo vrhunski palanački miks, uz naricanje i psovanje. Naime, polovinu bodova daje žiri, a drugu polovinu gledaoci, te materijala za priče o podvalama, prekrajanju volje naroda, tj. publike, ima napretek. Tako izvesna Sajsi Em-Si, članica žirija, Breskvici nije dala nijedan poen, što je shvaćeno kao vrhunac zavere da se „Gnezdo orlovo” ukloni sa „Evrosonga” i smesti u kosovski ciklus. Po kom kriterijumu se pomenuta dama Sajsi Em-Si našla u žiriju zaista pojma nemam, jer sam preslušao nekoliko njenih pesama koje se uglavom svode na časove anatomije donjeg dela muških ekstremiteta.

No, ako neko ima pravo da zaista bude ljut, kako na žiri tako i na publiku, jeste skromni momak Dušan Kurtić sa hitom „Zbog tebe živim”, sklopljenog po principu malo Gorana Bregovića, malo Džeja Ramadanovskog, malo Rikija Martina. Odmah je postala hit, ali ne zbog uticaja brojnih esejista o takozvanim nacionalnim narativima generacije zed, koji su procvetali na „Ramondi” i „Gnezdu orlovom”, već zbog Dušanovog odličnog glasa i osećaja za melodiju i ritam.

Tek će taj momak postati zvezda, ali ne ovoga puta. Naivan, bavio se ljubavlju, koja je danas jeftina roba. Dušane, baci se na društvenopolitički aktivizam, tamo se pravi karijera i sklapaju dilovi.

Prošao je i 9. mart 2024. godine. Osim velikih demonstracija protiv Slobodana Miloševića pre 33 godine, istoga dana u Sarajevu održana je poslednja „Jugovizija”, u kojoj su učestvovale sve republike bivše SFRJ, plus dve autonomne pokrajine. Pesme lakih nota ostale su zauvek u senci krupnih političkih događaja. Ko će se setiti da je glasanje republičkih i pokrajinskih žirija bilo tako žestoko, kao da je već počeo građanski rat. I bilo je tako. „Jugovizija” u Sarajevu održana je iste večeri kada su tenkovi JNA izašli na ulice u Beogradu. Pobedila je Bebi Dol sa pesmom „Brazil”, tako što je presudio žiri TV Crne Gore, u doba kada su Milo Đukanović, Momir Bulatović i Svetozar Marović bili mladi, lijepi, pametni i jedinstveni.

Voditelj šou-programa u Sarajevu bio je Senad Hadžifejzović, kome se rezultati nisu naročito dopali, pa je pozvao Bebi Dol da otpeva pobedničku kompoziciju – ako baš hoće. Odjavna špica je odjavila Jugoslaviju, a Hadžifejzović je od socijalističko-samoupravnog najmlađeg urednika Dnevnika Televizije Sarajevo, narednih godina unapređen u medijskog mogula i ideologa građanske Bosne u bošnjačkom ruhu. Bebi Dol je doživela potpuni fijasko na „Pesmi Evrovizije” i mnogo godina kasnije postala je neuspešna rijaliti zvezda.

Kako je jednom rekla Slađana Milošević, da je 1984. godine pesma koju je izvela sa Dadom Topićem pobedila na „Evroviziji”, Jugoslavija se verovatno ne bi raspala. Bila je to čudesna balada „Princeza”. Ali na „Jugoviziji” je bila tek šesta, zahvaljujući republičkim zakulisnim igrama po nacionalnom ključu.

Zemlja koja nije želela takvu pesmu nije imala druge mogućnosti nego da se raspadne. Jugoslavija je bačena na otpad istorije, a „Princeza” je ostala balkanski evergrin.