Diskriminacija na radu i dalje gorući problem u Srbiji

Diskriminacija u oblasti rada i zapošljavanja je gorući problem u Srbiji. Prema podacima kancelarije poverenika za zaštitu ravnopravnosti, čak trećina svih pritužbi odnosi se upravo na te oblasti, i to je tako od 2010. otkad radi ova služba. Ipak, u toku 2023. godine primećeno je blago smanjenje broja pritužbi. Kako je otkrila Danijela Ristovski iz kancelarije poverenika, sada se u 26 odsto slučajeva prijavljuje diskriminacija u oblasti rada i zapošljavanja.

– To nam pokazuje da treba uložiti dodatni trud da se umanji posebna diskriminatorska praksa od strane poslodavca. Ipak, ohrabrujuće je da je u 2024. godini znatno veći broj predmeta u ovoj oblasti obustavljen. Nakon početka postupka, taj postupak obustavljen je zato što su otklonjeni diskriminatorski uslovi. To znači da se nakon ulaska u postupak i traženje izjašnjenja poslodavca dogodilo to da su diskriminatorski uslovi otklonjeni. Recimo, neko je vraćen na radno mesto ili su žene koje su nakon porodiljskog bile raspoređene na niža radna mesta sada vraćene na svoje izvorne pozicije – nabraja Danijela Ristovski.

Da bez aktivnog učešća poslodavaca nema govora o smanjenju diskriminatornih praksi, podsetila je i Sanela Bahtijarević, iz Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), koja u Srbiji implementira projekat „Inicijativa za globalnu solidarnost”.

Na okruglom stolu „Diskriminacija na radu i mehanizmi zaštite”, Bahtijarevićeva je podsetila da globalni lanci snabdevanja utiču na ljudska prava, zbog čega je lane Nemačka donela Zakon o dužnoj pažnji u globalnim lancima snabdevanja.

– Ovaj zakon obavezuje nemačke kompanije, a pre svega multinacionalne korporacije da od sada duž celog svog lanca snabdevanja osiguraju poštovanje ljudskih prava i da sa svojim saradnicima, kompanijama i dobavljačima iz različitih zemalja zajedno rade na prevazilaženju rizika. U Srbiji najveći broj kompanija izvozi polugotove proizvode, delove i komponente u EU, a od toga najveći broj odlazi u Nemačku. Dakle, veliki deo kompanija deo je globalnih lanaca snabdevanja, pa je i veliki broj radnika deo svega toga – podseća Bahtijarevićeva, dodajući da je taj zakon uveo mogućnost pokretanja žalbe od strane radnika koji su u nemačkom lancu snabdevanja.

– Taj radnik u slučaju nejednakog tretmana sada može da se žali ne samo kompaniji u Srbiji već i kompaniji koja kupuje proizvode. To je automatski alarm za inostrane firme. U ovom slučaju govorimo o Nemačkoj, a nadamo se da će se to proširiti i na EU. Sve u svemu, zaključak je da je sada diskriminacija ekonomski neisplativa za poslodavca – istakla je Bahtijarevićeva.

Srbija ima relativno solidan zakonski okvir koji pruža mehanizme zaštite kada je reč o opštoj diskriminaciji.

Ipak, kako podseća Mario Reljanović, iz Centra za dostojanstven rad, postoji problem sa primenom zakona o zaštiti od diskriminacije.

– Imamo probleme i u radnopravnim propisima, pa tako Zakon o radu omogućava određene vrste diskriminacije. Recimo, vanbračna zajednica nije prepoznata, pa u delu o plaćenom odsustvu postoje tri diskriminatorne odredbe koje ostavljaju poslodavcu da odredi da li je smrt vanbračnog partnera ili porođaj uslov i povod za plaćeno odsustvo. Takav pristup ne garantuje jednakost i ravnopravnost radnika – podvlači Reljanović, podsećajući da se diskriminacija javlja i u javnom sektoru.

– Baš ovih dana imamo slučajeve da se rad ljudi u istom zvanju različito vrednuje. To je sada aktuelna u lokalnim samoupravama kao primer diskriminacije na radu – dodaje on.

Da radnici i njihovi problemi nikoga ne zanimaju, smatraju predstavnici sindikata. Nebojša Rajković iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata smatra da su diskriminacija i zlostavljanje na radu sijamski blizanci.

– Diskriminacija je najčešće uzrok svih problema na radu, a način i mehanizam da se disciplinuju radnici je u domenu zlostavljanja na radu. Diskriminacija je retko direktna, i tada se odnosi na pripadanje političkim partijama i fleksibilne oblike rada. Na tapetu su sindikati. Diskriminacija na temu bavljenja sindikatima je omiljeni sport poslodavca danas – navodi Rajković.

Prikrivena diskriminacija na radu je mnogo češća, pre svega, odnosi se na žene, na seksualno uznemiravanje, oblast materinstva. Veliki problem imaju i stariji radnici, kao i bolesni.

– Imamo primer „Krušika”, koji je pre mesec dana otpustio 100 ljudi. Prethodna selekcija izgledala je ovako: ko je na bolovanju duže vremena, ili više puta, biva raspoređen po polufantomskim kćerka firmama koje se po pravilu gase posle godinu, pa tako radnici postaju tehnološki višak – podseća Rajković.

Seksualno uznemiravanje na radu mahom neprijavljeno

Kada je reč o seksualnom uznemiravanju na radu, mnogo slučajeva ostaje neprijavljeno, što je ozbiljan problem, a drugo, sve više raste i diskriminacija stranih radnika. Primer za to je slučaj radno eksploatisanih vijetnamskih radnika, angažovanih na izgradnji fabrike pneumatika „Linglong” u Zrenjaninu, podsetio je Mario Reljanović.