Ipak se (p)okreće

Niš – Godinama i decenijama u Srbiji se priča o izuzetnim potencijalima koje poseduju uređena banjsko-klimatska mesta i rekreativni centri, posebno kada je reč o termalnim izvorima i vodama, koji su neiskorišćeni. Na skupovima brojnih turističkih udruženja, ali i u naučnim ustanovama, odavno se ukazuje na to da je neshvatljivo koliko propada prirodno bogatstvo, dok na sve to gledamo nezainteresovano.

Ostaje za pamćenje izlaganje dr Ranđela Raše Petrovića, jednog od najvećih balneologa u našoj zemlji, koji je još pre pola decenije na jednom od naučnih skupova na kojem se govorilo o privatizaciji banja rekao „da cela Srbija može da živi od banjskog turizma, ali najviše od tople vode u svojim banjsko-klimatskim mestima i centrima”. Predložio je tada dr Petrović, po ko zna koji put – kako je sam napomenuo, da umni ljudi bez odlaganja uzmu problem u svoje ruke i potrude se da se, uz zaista minimalna ulaganja, topla voda u Niškoj, Vranjskoj, Gamzigradskoj, Vrdničkoj, Banji Vrujci, Sokobanji i svim drugim, osim u zdravstvene i terapijske svrhe, upotrebi i za gradske toplovode.

Nije već nekoliko godina dr Ranđel Petrović među živima, ali njegov predlog je na pravi način, ipak i konačno realizovan. I to u njegovoj Sokobanji, gde je nedavno predstavljen novi sistem grejanja. Za početak u banji pod Ozrenom i Rtnjom ambiciozno opštinsko rukovodstvo promovisalo je sistem zagrevanja u zimskom periodu obrazovnih ustanova – OŠ „Mitropolit Mihajlo” i Srednje škole „Branislav Nušić”. Od prvog dana u martu ove dve škole za grejanje koristiće obnovljive izvore energije, odnosno otpadnu termalnu vodu iz sokobanjskog kompleksa. U narednom periodu nastaviće se sa toplifikacijom termalnim vodama cele banje.

Ulaganjem same opštine, rekao je predsednik dr Miodrag Nikolić, i zahvaljujući značajnoj pomoći Evropske unije i Ministarstva zaštite životne sredine Srbije, počela je realizacija programa Ujedinjenih nacija za razvoj Sokobanje. U objektima dveju velikih škola kotlarnice na čvrsto gorivo, na ugalj i ogrevno drvo, zamenjene su toplotnim pumpama koje toplu banjsku vodu šalju do radijatora i do svih prostorija.

Realizacija ovog projekta koštala je oko 23 miliona dinara, ali vredi višestruko više, rekla je ministarka Irena Vujović. Posebno je istakla „da je ovo jedan od fantastičnih primera kako se topla voda iz geotermalnih izvora može iskoristiti za grejanje, ali još više za zdraviji i čistiji, ionako kvalitetan i lekovit vazduh pod Ozrenom”.

Ne treba posebno komentarisati ovaj koristan, a jeftin poduhvat, vredan pažnje. Neophodno je, međutim, postaviti pitanje zašto se čeka sa termalnim izvorima u ostalim srpskim banjama, koji, ponovićemo reči dr Ranđela Petrovića, „mogu da greju celu Srbiju”.

Šta se čeka sa korišćenjem tople vode u Niškoj Banji, ispod koje je, kao i ispod celog Niša, na dubini od samo oko 300 metara veliko jezero termalne vode.? O toploj vodi ispod Koritnika, nedaleko od Niša i pesme su ispevane... Ili, zašto (pre)topla voda Vranjske banje, koja je čak 100 stepeni Celzijusa, odlazi u nepovrat i vraća se neiskorišćena u zemlju?