UNESKO: obnova naučne infrastrukture Ukrajine koštaće više od 1,26 milijardi dolara

Cena obnavljanja državne naučne infrastrukture Ukrajine, uništene tokom ruske agresije, iznosi više od 1,26 milijardi dolara, navodi se u izveštaju Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO).

Prema novoj studiji koju su danas objavili UNESKO i Mala akademija nauka Ukrajine, u protekle dve godine oštećene su ili uništene 1.443 zgrade koje pripadaju 177 naučnih institucija.

"Obnova ovih zgrada koštaće više od 1,21 milijardu dolara. Od toga, 980,5 miliona dolara - samo za univerzitete, koji su pretrpeli najveće gubitke“, navodi se u izveštaju, prenosi Ukrinform.

Napominje se da je naučna infrastruktura Harkovske oblasti najviše pogođena, a najveće gubitke su pretrpeli Nacionalni pravni univerzitet Jaroslava Mudrog (116,5 miliona dolara) i Harkovski nacionalni univerzitet urbane ekonomije O.M. Beketova (104,1 miliona dolara).

Prema izveštaju, veliki deo opreme je uništen ili ukraden, a oštećeno je više od 750 jedinica naučne i tehničke opreme, od kojih 643 jedinice nije moguće restaurirati. Ukupni troškovi restauracije istraživačke opreme procenjeni su na 45,9 miliona dolara.

„Privremena okupacija teritorija od strane ruskih trupa takođe ima značajan uticaj: 18 naučnih instituta je bilo prinuđeno da se preseli, neki od njih su sprovodili istraživanja o lokalnom biodiverzitetu i ekologiji, koja ne mogu da se nastave iz daljine“, navodi se u izveštaju.

Istaknuto je da posebno zabrinjava situacija oko Instituta za probleme bezbednosti nuklearnih elektrana Nacionalne akademije nauka Ukrajine, koji se nalazi u blizini Zaporožja. Ukradena je ili uništena oprema za praćenje stanja nuklearne industrije, uključujući i jedinstvenu radiološku laboratoriju koja prati nivoe radijacije, dodaje se u izveštaju.

Prema studiji, rat je rasuo i ukrajinske naučnike širom zemlje, pa čak i van nje, a uslovi za njihov rad su se pogoršali. U februaru 2022. godine, 88.629 istraživača radilo je u javnom istraživačkom sektoru. Od tada, 12 odsto (10.429)  istraživača i profesora sa 524 institucije i univerziteta bilo je prinuđeno da se preseli u druga mesta u Ukrajini (4.887) ili u inostranstvo (5.542).

Trenutno je najveći broj ukrajinskih naučnika u egzilu u Nemačkoj i Poljskoj. Broj naučnika zaposlenih u državnom istraživačkom sektoru Ukrajine smanjen je za 4.958 ljudi (5,3 odsto).

Zbog rata je značajno smanjeno i finansiranje nauke u Ukrajini. Prema podacima Uneskovog instituta za statistiku, bruto domaći rashodi na istraživanje i razvoj u periodu od 2021. do 2022. godine smanjeni su za 38,5 odsto.