Jagma za frakovima

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 23. oktobra – Trodnevna poseta engleskog kraljevskog para izazvala je, pored kolapsa u strogom centru Ljubljane, pravu strku među ovdašnjim visokim društvom, ali i plebsom koji se satima gužvao ispred hotela „Union”, ne bi li „plavu krv video od blizu”. Tražio se odgovor na pitanje ko će biti pozvan na večeru, a ko na ručak sa kraljicom Elizabetom Drugom i vojvodom od Edinburga? Odabrane muške zvanice su se našle pred još gorom dilemom – gde naći frak?

Iako je prvobitan, do poslednjeg trena dobro čuvani, spisak uzvanica brojao 50, pa 72, a konačni oko 90 ljudi, ispostavilo se da butici koji se bave rentiranjem frakova ne mogu da zadovolje naprasnu potražnju. Poznavaoci dvorskog bontona su uoči kraljičinog dolaska danima instruisali narod na šta se mora paziti u prisustvu „Njenog veličanstva”: dame ni za živu glavu ne smeju da odenu toaletu koja je iste boje kao njena; na večeri je obavezan frak i tu nema izgovora tipa „nisam stigao da ga dignem iz čistionice”. Oni koji u svom ormanu (za razliku od Tirka, Janeza Janše, budućeg mandatara Boruta Pahora) nemaju frak, bili su prisiljeni da „skoknu” po isti do austrijskog Graca ili Klagenfurta.

Ni tu nije bio kraj iskušenjima za izabrane učesnike večere sa kraljicom, priređene u raskošnoj dvorani dvorca na Brdu kod Kranja, nekadašnjoj rezidenciji Karađorđevića. Ni frak ne sme da se nosi bilo kako, pa je i tu usledila obuka oblačenja uz obaveznu belu leptir mašnu i širok pojas u struku. Za pratilje je bila strogo zapoveđena duga večernja haljina, dekolte ograničene dubine i obavezne duge rukavice, uz prigodnu torbicu i nakit; pride je bilo „poželjno” da ništa od toga nije bele ili crne boje.

Upozorenja ceremonijal-majstora su pljuštala: domaćini ni za živu glavu ne smeju da naruše „lični ili ne daj bože intimni prostor Njenog veličanstva”, ne smeju da joj namiguju, što je nedavno, iz neznanja, zgrešio američki predsednik Džordž Buš, ni da je zgrabe za ruku u rukavici, a još manje da istu celivaju poljupcem, što se omaklo ostarelom holivudskom glumcu Mikiju Runiju. Pazilo se i na visinu govorničkog pulta, da se u Sloveniji ne bi desilo kao u SAD 1991, kada je u eri Buša starijeg za kraljicu postavljena previsoka bina, pa se iza grozda mikrofona jedva nazirao samo njen šešir. Kao primer nedopuštene prakse spomenut je i premijer Australije koji je 1992. iznenadio vladarku zagrlivši je pred objektivima fotoreportera.

Tako su svi zapamtili i da je apsolutni šampion u kršenju etikecije bivši američki predsednik Džimi Karter koji je kraljicu majku (Elizabetu I) u neznanju poljubio „filmski”. Sve opomene, međutim, nisu sprečile slovenačkog predsednika Danila Tirka da prilikom stupanja na crveni tepih u panici grubo povuče visočanstvo za nadlakticu, kako bi je sprečio da prođe mimo počasne čete bez intoniranja himne.

Dalje bi sve teklo po redu i protokolu, da se odmah posle banketa sa kraljicom nije oglasio premijer u odlasku Janša, optuživši predsednika Tirka da je „izbrisao članove njegove vlade”, jer izuzev šefa diplomatije Dimitrija Rupela niko drugi od ministara iz Janšinog kabineta nije bio pozvan na večeru. Janša je nezadovoljan i zato što je Tirk pozvao na audijenciju sa engleskom kraljicom čak tri komunistička predsednika (uz Milana Kučana su tu bili njegovi naslednici na čelu partije reformisanih komunista).

Tirk je na napad odgovorio ležerno, rečima da to „nije bio susret vlada” (slovenačke i britanske), već poseta drugačije prirode, pa otuda i drugačiji gosti. Veći deo slovenačke političke elite je ipak uspeo da vidi kraljicu izbliza, što na ručku u Ljubljanskoj tvrđavi, što tokom šetnje gradonačelnika Zorana Jankovića sa Elizabetom Drugom u centru Ljubljane (uoči toga su ronioci iz jedinica bezbednosti pregledali reku Ljubljanicu, u potrazi za teroristima), odnosno tokom prijema koji je upriličen za one slovenačke lidere koji su odigrali važnu ulogu u slovenačkom osamostaljenju od SFRJ.

Mediji su se zabavljali detaljima poput onih da su Tirk i kraljica Elizabeta Druga razmenili državna odlikovanja, kao i da je visočanstvo, „u duhu opšte krize i štednje”, skupocenu haljinu koju je nosila tokom večere na Brdu sašila od materijala koji je dobila na poklon pre 20 godina. Tu se dobro snašla i Tirkova žena Barbara Miklič koja je priznala da je njena haljina sašivena od 12 metara platna, takođe „davno kupljenog”. Domaćini su gošći iz Londona zamerili samo to što je većinom bila mrka lica (POP TV se upitala „nije li kraljica hladna” osoba), a novinare je začudilo da mališanima koji pohađaju englesku školu nije namenila ni poluosmeh tokom predstave koju su za nju pripremili.

Društvo „seljačkih žena” sa Krasa, koje je kraljicu dočekalo u Lipici, bilo je razočarano što nije htela da proba ni domaći med, niti koloritne pite savijače, ali su joj oprostile uz lakonski zaključak da se „sigurno bojala da nije otrovano”. Kraljica je u Lipici „simbolično dobila i rasnog konja lipicanera”, starog 16 godina. Simbolično znači da nije mogla da ga povede kući, ni sada, niti ikad. Konj je ostao u konjušnici Lipica koja će se odsad hvaliti da je to konj kraljice Elizabete Druge, u nadi da će to biti spas od propadanja čuvene ergele. Kraljica je za utehu ponela kući poklonjenu figuricu belog konja.