Polen deset vrsta drveća guši alergične

Blaga zima i topao februar razlozi su što ove godine alergični sugrađani već imaju problema. Umesto što su im do sada neprijatne reakcije pravile tri do četiri vrste drveća koje „cvetaju” u drugom mesecu, sada ih je aktivno deset. To već kod mnogih izaziva salve kijanja, curenje i zapušenost nosa, svrab očiju i ušiju, promuklost, kašljucanje, otežano disanje, otok lica, osip po koži, glavobolju, ali i malaksalost, loš san, razdražljivost, pad koncentracije.

Prema rečima Mirjane Mitrović Josipović, koordinatorke za praćenje alergija u Agenciji za zaštitu životne sredine, prošle i ove sedmice kiše su malo ublažile polen pa su u prekograničnim vrednostima bile samo tise i čempresi.

– Ali bez obzira na to došli smo u situaciju da su u isto vreme aktivni i javor, jova, grab, leska, jasen, hrast i topola. Ti različiti polenovi mešaju se i prave miks koji još više opterećuje alergične osobe. Mnogi sugrađani misle da su mace koje proizvodi topola i deo su ploda te koje izazivaju reakciju, ali to nije tačno. One mogu da iritiraju kada, dok lete, uđu u nos ili oči, dok je polen topole upravo sada aktivan. Uskoro kreće i breza čiji polen od svih ostalih vrsta alergičnim osobama pravi najviše problema. Zbog toga je sada pravi čas da alergični na nju krenu sa terapijom – objašnjava Mitrović Josipović.

Breza inače svoj „bum” dostiže u martu, ali se može dogoditi da nam u „borbi” sa njom pomogne kiša.

– U godinama kada baš jaka kiša padne u vreme kada breza „cveta” ona obori cvet i on padne na zemlju, tako da na taj način spreči da se širi kroz vazduh. Jer, kada taj polen padne na zemlju on više ne pravi problem. Pre nekoliko dana, oko 7. marta, i ovde je padala kiša, tako da su neki polenovi različitih vrsta drveća oboreni. Kada bi takva kiša pala i u martu za vreme „cvetanja” breze, za alergične na nju godina bila bi mirna – ističe Mitrović Josipović.

Trave su već ozelenele, ali još nisu sazrele da prave polen. To se obično dešava krajem maja, početkom juna. U tom periodu cveta i lipa zbog čega mnogi sugrađani misle da su alergični na lipu, a ne na trave.

Alergije su sve češće u savremenom društvu i jedan od najvećih problema savremene medicine. Prema nekim istraživanjima, oko 30 odsto stanovništva u Srbiji pati od nekog oblika alergije, a mnogi nisu ni svesni da im nelagodnost izaziva polen. Broj osoba koje imaju problema sa alergijom na polen svake godine se, prema rečima stručnjaka, povećava od pet do 10 odsto. Među onima kod kojih je ovo povećanje izraženo su deca i mladi, iako se alergija na polen može prvi put pojaviti u bilo kojoj starosnoj dobi. Glavni krivci za porast broja alergičnih osoba jesu savremen način života, povećanje aerozagađenja i promene u načinu ishrane.

Polen je inače praškasta supstanca koja se sastoji od hiljada polenovih zrnaca i formira se u polenovim kesama. Količina proizvedenog polena zavisi od biljne vrste. Najčešći uzrok alergije je zrno polena manje od 30 do 50 mikrometara, ali ono može biti i mnogo veće. Kada polen dođe u dodir sa sluzokožom, zrno oslobađa aktivne supstance usled kojih dolazi do reakcije na njega.

Polen se u prirodi prenosi na različite načine – najčešće vetrom, ali može i vodom i posredstvom životinja.

Izbegavati izlazak napolje i zatvarati prozore

Da bi što manje polen pravio probleme, alergične osobe bi morale i da manje budu u kontaktu sa njim. Prvenstveno je važno sprečiti prodor polena u kuću: zatvoriti prozore, koristiti klima-uređaje sa hepa filterima, prečišćivače vazduha...

Po dolasku u kuću trebalo bi presvući odeću i umiti se, ali i oprati kosu da bi se polen sklonio sa kože. Da bi se sprečio prodor alergena u organizam, potrebno je ispirati nos morskom vodom tri do četiri puta dnevno, ispirati oči fiziološkim rastvorom ili veštačkim suzama četiri do šest puta dnevno.

Izbegavati izlazak napolje u ranim jutarnjim satima, naročito od pet do deset časova jer je tada najveća koncentracija alergena. Pred izlazak napolje staviti sunčane naočare i praškasti sprej u nos koji blokira alergene.