„Medicinski Oskar" u Kosovskoj Mitrovici

Kosovska Mitrovica – U Kosovsku Mitrovicu je prvi put od vekovnog postojanja stigao evropski „medicinski Oskar”, a sve zahvaljujući Mileni Anđelković (37), rođenoj u Zvečanu, koja se po udaji nastanila u gradu na Ibru. „Internacionalnu medicinsku nagradu za medicinsko istraživanje” nije primila na ruke, već je dodelu pratila putem video-linka iz stana sa mužem, lekarom i desetomesečnom bebom, u iznajmljenom stanu, na nekih dvesta metara od Glavnog mosta na Ibru. Umesto nje, prestižnu nagradu za naučni rad koji se bazira na istraživanju potencijalne uloge toksičnih metala, kadmijuma i olova u nastanku karcinoma testisa, primila je prof. dr Zorica Bulat, koja je bila mentor njene doktorske disertacije.

– Komisija je pregledala 242 naučno-istraživačka rada, a kriterijume za nominaciju je ove godine zadovoljilo 148 prijava. Međunarodna stručna komisija, koja već desetu godinu nagrađuje najveća istraživačka dostignuća imala je jako težak posao. Nisam mogla zbog desetomesečne bebe da putujem u Ljubljanu, pa sam sve pratila na video-linku. Ne znam, negde u dubini duše sam priželjkivala nagradu, ali sam se i bojala da su moja očekivanja nerealna, s obzirom na konkurenciju – kaže u telefonskom razgovoru za „Politiku” Milena Anđelković, načelnica Biohemijske laboratorije u Kliničko-bolničkom centru (KBC) Kosovska Mitrovica, koja je ujedno i naučna saradnica na Katedri za toksikologiju Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, gde je sa najvišom ocenom završila farmaciju – Odsek medicinski biohemičar, doktorirala na ovom fakultetu, modul Toksikologija, ali i završila specijalističke studije.

Naučnica koja je „mali grad” – Kosovsku Mitrovicu upisala u anale velikih istraživačkih centara ne krije radost što je bila među 18 finalista, što je „uspela da donese sreću ne samo svojoj porodici već i „svim Mitrovčanima i žiteljima Zvečana gde je i odrasla”.

– Ovo je naš uspeh. Uspeh države Srbije za koju se čulo među zemljama iz srednje i istočne Evrope – kaže Milena, koju smo „jurili” skoro ceo dan, jer je uz bebu imala i sijaset drugih obaveza.

Iako je na porodiljskom odsustvu, kaže da „često odlazi u bolničku laboratoriju kako bi pomogla kolegama i medicinskom osoblju”.

– Još nisam stigla da posetim moje u laboratoriji, da ih počastim i da im se zahvalim na pomoći. Uporedo sa naučnim radom, radila sam i u kliničko-bolničkom centru. Svake nedelje sam putovala iz Kosovske Mitrovice u Beograd pune dve godine. Jedan dan sam radila sa studentima, a drugi sa pacijentima. Bili su to pacijenti sa jedne beogradske klinike, a u Kosovskoj Mitrovici su bili mladi, zdravi ljudi. Bolest karcinoma testisa sa prisustvom kadmijuma, koji se nalazi osim u hrani, duvanskom dimu, ali i u predmetima oko nas, pogađa muškarce već sa 20 i 30 godina – govori naučnica Anđelković, koja na našu primedbu „otkud se opredelila za biohemiju”, sa smehom odgovara:

– Po završetku srednje Medicinske škole u Kosovskoj Mitrovici otišla sam na Farmaceutski fakultet u Beogradu i videla da postoji i smer medicinski biohemičar, što je mnogima bilo strano. Uvek se prima malo brucoša, pa je postojala bojazan da možda neću uspeti da budem „na budžetu”. Konkurisala sam i bila primljena – govori za „Politiku” Milena Anđelković, jedno od dvoje dece roditelja koji su penziju stekli kao radnici „Trepče” i radni vek proveli sa olovom.

Pitamo Milenu „koliko je odricanja potrebno da bi se završio prvo Farmaceutski fakultet, koliko za doktorsku disertaciju, ali i specijalizaciju”. Zamolili smo je i da nam odgovori da li je i u detinjstvu „propustila dečje igre”, s obzirom na to da je imala sve petice i u osnovnoj školi u Zvečanu, i u srednjoj u Kosovskoj Mitrovici.

Kažemo joj i da smo čuli da je ona „rođena kao pametno dete”.

– Učila sam, ali nisam propuštala ni dečje igre sa drugovima i drugaricama. Nisam bila imuna na dečje nestašluke, ali sam znala da moram da završavam školske obaveze. Ne da budem najbolja, nije mi to bio prioritet. Ali, eto.... Takva sam i na poslu. Ne idem kući dok sve obaveze ne završim i dok sve ne ostavim da bude na svom mestu kao što to radim i u kući, gde živimo kao podstanari. Muž nekada zna da se naljuti, jer me čeka da se zajedno vratimo s posla, a ja kasnim. Mora sve kod mene da bude „pod konac” – smeje se ova naučnica, ponikla iz malenog Zvečana, iz teskobne Kosovske Mitrovice, iz porodice gde su „plate bile male”, ali su iznedrile dva intelektualca, od kojih je jedna – „evropska Oskarovka”.

Da je „visoka intelektualka”, to smo se uverili, ali nismo znali i da je „hrabra”, jer bez imalo straha se odvaži da „secira velikog miša, pacova” i da na njemu radi sve što je potrebno za neki od radova.

A još kao najboljem studentu dodeljena joj je Berkeševa nagrada.

Pitamo je i da li misli da napusti Kosovsku Mitrovicu, s obzirom na to da će joj posle ove nagrade vrata verovatno biti kojekuda otvorena, i da veći medicinski centri imaju više mogućnosti za naučni razvoj?

– Ne, ne odlazim iz Kosovske Mitrovice. Ovde imam sve i ovde su mi svi. Moja porodica, roditelji, porodica moga muža, prijatelji, kolege na poslu. Ostajem ovde –kaže Anđelkovićeva, mlada žena, naučnica, koja „zbog bebe isključuje telefon kako bi dečačić mogao da spava”.