„Ramonda" i politika

Tragovi politike danas su, kao nikad do sad, prisutni u svakoj organizovanoj ljudskoj aktivnosti. Čak je i pesma za Evroviziju, ili „Evrosong”, velikim delom u kandžama politike. Svaki nacionalni žiri, pa čak i publika, pri donošenju odluke kome dati bodove, razmišlja, manje-više svesno ili podsvesno, kako će proći tekst, melodija i scenografija kad se donosi konačna odluka o prolaznosti svoje pesme na toj manifestaciji svetskih razmera, iako nosi naziv Pesma Evrovizije.

Ove godine je bar sedam pesama zasluživalo pažnju i moglo sasvim opravdano da se nađe na mestu predstavnika države Srbije. Dve, po želji, mišljenju autora i sadržaju patriotske, ipak su se izdvojile: „Ramonda” i „Gnezdo orlovo”. Pitamo se da li će Evropa (i ostali) čuti i osetiti naš patriotizam s navodnicima ili bez navodnika ili će politika i tu umešati prste?

Kako to u političarenju biva, odmah posle prve večeri našeg izbora pesme za Evroviziju oglasili su se neki proizvoljni komentatori, proglasivši „Orlovo gnezdo” genocidnom pesmom – upravo suprotno osnovnoj poruci kojom otac teši sina posle gradne oluje i rušenja gnezda: „Sine, biće sve gotovo”. Iako se u pesmi ne pominje nijedna nacija, ubijanje i slično tome, pa ni orao nije predatorski aktivan, već je stradalnik u oluji i gradu, kritičar je „otkrio genocid” u pesmi. Sudeći po medijskoj propagandi iz devedesetih godina prošlog veka, zna se kome je taj „genocid” namenjen i s kojim ciljem.

Druge večeri izbora pesme za Evroviziju isplivala je druga patriotska (kako njeni autori kažu) i pobednička pesma „Ramonda”. Dostojanstveno interpretirana, bez vratolomnih tehno-efekata i prateće vrcave golotinje, suvišne koreografije, nakaradnih kostima, šminkerskog „maltera” i montiranih frizura, zaslužuje pažnju. No, ne lezi vraže. Ljudi se pitaju šta je ramonda. Običnom prosečnom građaninu strana reč, što je tačno, ali šta znači? Srpskom patrioti, sa navodnicima ili bez njih, u ovom sumornom vremenu ne govori dovoljno. On hoće još. Počelo je kopanje po internetu, enciklopedijama, leksikonima i sl. I otkriše: Ramonda Serbica, i druge ramonde, endemske cvetnice sa Rtnja, Kajmakčalana, Kopaonika i drugih planinskih krajeva Balkana, nalaze se u Pančićevom herbarijumu (Herbarium Pancicianum) kao plod njegovog naučnog rada. No, taj prirodni „stranac” u srpskom rodu (Ramonda Serbica i Ramonda Nathaliae) više je od cveta. To je simbol nastajanja i opstajanja, snaga istrajavanja u nevoljama do pobede. Ona je na Kajmakčalanu prizivala glas Srbije s Kopaonika i Rtnja i snažila povratak izmučene srpske vojske svojim domovima. Tako zapisaše srpski rodoljubi u Velikom ratu i posle njega.

Mnogi su oduševljeni pesmom, njenom melodijom i lako prihvatljivim šlagerskim refrenom, ali će verovatno nekima, pogotovo onim zavidljivim i zlim, zasmetati njena patriotska nota na koju su autori računali. Naša publika je malo nezadovoljna što njen glas nije dovoljno poštovan, jer bi pun, moćan glas „iz grla bijela” mlade interpretatorke „Orlovog gnezda” bolje zagrmeo u Malmeu. No, šta je tu je. Neki članovi stručnog žirija su svojom procenom presekli, ne znamo da li stručno, muzički ili politički – „Ramonda” ide u Malme. U svakom slučaju, idemo u Švedsku s patriotskom notom, a videćemo kako će nas Evropa prihvatiti. Ko zna u šta će se izroditi njihove kritike. Možda u ovom sumornom vremenu za Srbiju u Evropi i najvažnija sporedna stvar poput „Evrosonga” može doprineti da se lik Srbije ne gleda u iskrivljenom ogledalu. Politika kopa i tamo gde joj mesto nije.

Miodrag Srbljak,

Kraljevo