„Antićevi dani" uz „Mit o ptici"

Novi Sad – Bronzani Mika Antić vraćen je sa popravke posle više meseci u centralni novosadski Dunavski park, pa pred tom bistom koju je prošlog jula odnelo olujno nevreme, svako danas može da položi cveće. Obeležava se pesnikov rođendan 14. mart, a cela ova martovska nedelja u Novom Sadu u znaku je sećanja na stvaraoca koji je tokom 20. veka ostavio uzbudljiv, nežan i duhovit, kao i misaoni, neizbrisiv pečat novosadske, ali ne samo njene kulturne scene.

Naklonjen umetnosti, i peru i kičici, pesnik i slikar, novinar i urednik, kao i filmski reditelj, proveo je u Novom Sadu veliki deo svog života i stvaralaštva, a grad pamti veliko ime naše kulture i kroz godišnju manifestaciju „Antićevi dani” (11–18. marta), koji ovog puta nose naziv po njegovoj knjizi „Mit o ptici”.

Program se odvija uglavnom u Tribini mladih Kulturnog centra Novog Sada, organizatora manifestacije, u njegovom Malom likovnom salonu i u Likovnom salonu, kao i u Izdavačkoj kući Prometej.

Uključena su i deca iz OŠ „Miroslav Mika Antić”, uz koje je manifestacija počela predstavljanjem časopisa „Detinjstvo” koji izdaje festival „Zmajeve dečje igre”. Časopis donosi dva temata posvećena Jovanu Jovanoviću Zmaju u 190. godini od pesnikovog rođenja i knjizi „Bambi” povodom 100 godina od prvog izdanja.

Takođe, deca su uključena na likovni konkurs „Antićevih dana”, a odabrani dečji radovi izloženi su u Tribini mladih.

Deo programa je tradicionalna izložba „U dijalogu sa Mikom Antićem”, a ovog puta je u tom svetlu predstavljen, u Malom likovnom salonu, novosadski slikar Bojan Kiridžić, jedan od umetnika sa Petrovaradinske tvrđave gde je atelje imao i Mika Antić.

Snimci Mikinog atelja u staroj tvrđavi ušli su u dokumentarni film reditelja Dušana Stojanovića, koji se prikazuje u sklopu multmedijalne izložbe „Mit o ptici”, otvorene preksinoć u Likovnom salonu KC. Stojanović je rekao da film pokušava da prenese da je „Mit o ptici“ možda najdragocenije delo iz poslednje trećine Antićevog života i stvaralaštva, kojim umetnik pokušava da nađe način da se sretne sa onim što je izgubio u životu.

– On je otišao u duboku filozofiju da bi dokučio taj nedostatak koji je donelo stradanje njegovog prijatelja iz mladosti Mileta Dileje. Pošto su ti Romi na naše podneblje došli iz Indije, umetnik je tragao za Tibetanskom knjigom mrtvih i za tim prijateljstvom koje je izgubio u detinjstvu. Tako da je i ovaj „Mit o ptici” samo nastavak dugotrajnog prijateljstva što se nije prekinulo – kaže Stojanović.

Uz film, prikazane su velike fotografije Mike Antića, u crno-beloj tehnici, čiji je autor novosadski fotoreporter Branko Lučić, koji je zabeležio mnoge životne trenutke umetnika i novinara sa kojim je jedno vreme delio redakciju „Dnevnika”.

– Em je bio duhovit, em uvek odsutan, u nekom svom svetu. Ja sam 1977. počeo da radim, a on je 1982. otišao u penziju. Radio je tad u „Nevenu”. Vidimo se pred liftom i tako... Čuvena je priča da svi ujutro dođu u sedam sati, ali rano im je to, pa nešto mamurni stoje, ćute, pred liftom. Ćuti i Mika. Onda otvara jedna od onih vrata i kaže: „Kad mi nemamo pred liftom da pričamo, nemamo ni u liftu”. I ode sam gore – priča Lučić tu anegdotu za „Politiku”.

Beležio je Mikine šetnje i te duge poglede, kao i lice sklopljenih očiju, naslonjeno na rukav vunenog džempera. Tu su i susreti sa pesnikinjom Desankom Maksimović, slikarem Mićom Mihajlovićem, glumcem Ljubom Tadićem, trenutak kada je pesnik ugledao čak 50. izdanje svoje knjige „Plavi čuperak”...

Autor fotografija seća se i anegdote kada je Antić jednom prilikom posetio slikara Miću Mihajlovića u njegovom ateljeu, takođe na Petrovaradinskoj tvrđavi.

– Mika nije mogao da miruje, uvek je on radio akvarel, neko ulje, i naravno, pravio je zapise pored slike, o čemu razmišlja... Tako je radio nešto i kod Miće, gde su posle došli gosti Amerikanci. Gledaju oni, pitaju majstore pošto je – i, uzeli Mikinu sliku. Mića je posle pričao kako je poludeo. Ja, kaže, akademski slikar, a oni uzeli amatera slikara – ispričao je uz osmeh Branko Lučić.

Lučić je verovatno autor i poslednje fotografije Antića iz 1986. godine. To jutro je dobio Nagradu oslobođenja Vojvodine, kako kaže, a naveče je izdahnuo.

Ovogodišnja festivalska nagrada „Miroslav Antić” dodeljena je književniku Selimiru Raduloviću, koji je i upravnik Biblioteke Matice srpske, za „Zapis na stubu, jerusalimskom”, a na konkurs je pristiglo pedeset pesničkih knjiga. Neki od pesnika čije su knjige ušle u uži izbor biće predstavljeni u subotu i u ponedeljak uveče u „Tribini mladih“.