Srpski plan za rast i razvoj, korak bliže ka EU

Ulazak Srbije u Evropsku uniju proces je koji traje već deceniju i po. Diskurs o EU u Srbiji je za to vreme pretrpeo velike promene. Stanje na Kosovu i rat u Ukrajini stvorili su jedan realpolitički, retorički kovitlac u kojem se stiče utisak da su mnogi zaboravili na razloge zbog kojih se Srbija i opredelila za evropski put – razvoj, prosperitet, stabilnost i mir. To se može postići samo ako Srbija pronađe najbolji način da se integriše u zajedničko tržište EU i sebe učini nezamenjivim delom evropske ekonomije. Na svu sreću, rešenje se samo nameće. Budućnost industrije električnih vozila i baterija, kao i snabdevanja kritičnim sirovinama je jedno od centralnih pitanja za donosioce odluka u Briselu i u tome leži velika prilika za Srbiju, jer njeni resursi, ali i potencijal za razvoj proizvodnje Evropi nude sigurnost u jednom izuzetno nesigurnom lancu snabdevanja.

U domaćoj javnosti ponovo se otvara pitanje projekta „Jadar”, odnosno otvaranja podzemnog rudnika litijuma i njegove prerade. Istovremeno sa aktuelizovanjem ove teme u Srbiji, najavljeno je preko deset litijumskih projekata unutar Evropske unije, koji će biti realizovani u narednim godinama i to u vodećim zemljama EU, poput Nemačke, Češke i Finske. Ovo jeste ohrabrujući pokazatelj unutar EU da je održivo rudarstvo moguće. Ukoliko to jeste tako, onda projekat „Jadar” može da donese ogromne koristi za ekonomski prosperitet građana Srbije jer je po javno dostupnoj ekonomskoj studiji, koju je sprovela ERGO agencija iz Londona, u pitanju najveća investicija u modernoj istoriji zemlje dok vertikalna integracija može da vodi čak i do osam odsto BDP-a Srbije i do preko 20.000 radnih mesta.

Lanac snabdevanja električnih vozila počiva na temelju sirovina poput kobalta, nikla ili litijuma. Problem leži u tome što EU u nabavci tih sirovina danas u potpunosti zavisi od pojedinih država koje su ili nesigurni partneri, kao npr. Kina, ili na suprotnim krajevima planete, poput Kanade i Australije. Evropi treba pouzdan, ali i pristupačan izvor ovih sirovina od kojeg je ne dele čitavi okeani i kontinenti. To je velika prilika za Srbiju jer EU ne donosi samo investicije i pristup zajedničkom tržištu, već i najviše standarde kada je u pitanju zaštita životne sredine i radne snage. Zašto Srbija ne bi ispunila tu potrebu i usput donela ogromnu ekonomsku korist svojim građanima? Fabrike za proizvodnju EV baterija u poslednje vreme niču po Evropi, dok će Nemačka pokrenuti svoju preradu litijuma u maju ove godine.

Naravno, Srbija ne sme sebi da dozvoli da ostane samo izvor sirovina. Domaća proizvodnja baterija i električnih vozila su realističan krajnji cilj, ali ipak razmak između potencijala i realnosti je velik i zbog toga je potrebno fokusirati se na prve korake na tom dugačkom putu. Za početak, Srbija može da postane bitan igrač u nabavci kritičnih sirovina za evropske fabrike baterija i električnih vozila. To ne bi samo otvorilo vrata daljem razvoju i pozicioniranju Srbije u lancu snabdevanja, već bi i znatno ojačalo poziciju Srbije u kontekstu odnosa sa Zapadom – kako su u 21. veku pouzdani saveznici retki, tako su velike sile primorane da prema njima budu zaštitnički nastrojene jer tako štite i svoje nacionalne interese.

Koliko god tema lanca snabdevanja električnih vozila bila važna za budućnost Srbije i njenog odnosa sa EU, to je samo jedan deo znatno šire slike. Rast privrede i ekonomski prosperitet ne treba da budu apsolutni prioritet svake vlasti samo zato što će obezbediti bolji život građanima Srbije. Naravno, to je na prvom mestu, ali u plodovima sopstvenog uspeha se teže uživa u nestabilnom okruženju punom tenzija. Izrael je jedna od najbogatijih zemalja u svetu, ali prosečan Izraelac trenutno živi u mnogo većem strahu od prosečnog Srbina, iako mu je plata neuporedivo veća. Srbija ne sme to da izgubi iz vida, pogotovo sa obzirom na teška iskustva iz prošlosti. Zato privredni rast mora da ide ruku podruku sa jačanjem ekonomskih veza na zapadnom Balkanu. Nemačka i Francuska su provele veći deo svoje istorije ratujući, ali sama pomisao na sukob između te dve zemlje danas deluje suludo zbog ekonomske integracije pod okriljem EU. Zašto zemlje zapadnog Balkana ne bi mogle da urade isto?

Evropska unija takođe prepoznaje privredni rast u regionu kao najbolji način za uspostavljanje dugotrajnog mira. Brisel je nedavno usvojio Plan rasta zapadnog Balkana, koji podrazumeva šest milijardi evra ekonomske pomoći u vidu grantova i kredita pod povoljnim uslovima, kao i otvaranje evropskog zajedničkog tržišta ka regionu sa ciljem slobodnog prometa ljudi, dobara ili usluga. Prema rečima Ursule fon der Lajen, predsednice Evropske komisije, ovaj plan ima potencijal da u narednih 10 godina duplo poveća ekonomije zemalja zapadnog Balkana. Prirodno, postavlja se pitanje šta tačno EU traži u zamenu za ovu pomoć? Jedini uslovi su da se sprovedu potrebne reforme i radi na rešavanju svih sukoba i sporova sa drugim zemljama. Trenutni (ne)uspeh reformi je posebna tema, ali ipak bi se trebalo zadržati na rešavanju sporova.

Za tango je potrebno dvoje, a tzv. Kosovo trenutno ne deluje zainteresovano za bilo kakvu saradnju, a kamoli ples. Zabrana upotrebe dinara na Kosovu i isključenje kosovskih Srba iz vizne liberalizacije se direktno suprotstavljaju vrednostima na kojima počiva gore pomenuti plan Evropske komisije. Zapadni Balkan je geografski malo područje i balans između njegovih zemalja je izuzetno osetljiv, stoga je nedopustivo da u njegovom srcu postoji neracionalni, rušilački faktor. Srbija zbog toga mora da bude još posvećenija svojoj ulozi kao glavnog faktora za mir i stabilnost u regionu.

Ekonomska integracija zapadnog Balkana, ali i integracija u zajedničko tržište EU ne može da postoji bez infrastrukture. Nažalost, postoji veliki razmak između zapadnog Balkana i EU kada je u pitanju infrastruktura, prema analizi Međunarodnog monetarnog fonda, razlika u infrastrukturnom razvoju zapadnog Balkana i Evropske unije iznosi vrtoglavih 50 odsto. Postojeći infrastrukturni projekti u saradnji sa EU su, prema podacima Svetske banke, povećali ekonomije zemalja zapadnog Balkana za oko pet odsto, dok rast u budućnosti može biti znatno veći.

Ipak, ne smemo zaboraviti činjenicu da je pred Srbijom i dalje izuzetno naporan i dugačak put jer je razlika u razvijenosti u odnosu na ostatak Evrope velika. Naš severni komšija, Mađarska, trenutno je na putu da postane evropska ekonomska sila na krilima dugotrajnih investicija u sektor električnih vozila. Zato se nedaleko od granice sa Srbijom, u okolini Segedina, gradi fabrika svetskog giganta u proizvodnji automobila, kineskog BYD, dok Srbija još nije krenula ni da vrši eksploataciju sirovina od kojih zavisi celokupno tržište Evrope. Sa druge strane, zaostalost ne treba da nas obeshrabri, već da nam da vetar u leđa jer to znači da imamo mnogo vi[e potencijala i prostora za razvoj, a Evropska unija je trenutno najbolji partner koji nam može pomoći da taj potencijal ispunimo.

Politikolog

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista