Zašto je dečak ubio jaganjce

Slučaj trinaestogodišnjeg dečaka iz sela Markovac kod Vršca, koji je sekirom ubio čak dvanaest jaganjaca, nakon čega je prevezen u Klinički centar Vojvodine na dalje lečenje i ispitivanje, uzburkao je javnost. Uz napomenu da ne može da komentariše konkretan slučaj, niti da pretpostavlja šta je dečaka moglo da navede na ovako bizarno ubistvo, dr Aleksandra Bubera, psihijatar i psihoterapeut upozorava da se ovakvi slučajevi ne dešavaju „preko noći” i dodaje da je dečak verovatno pokazivao neke znake poremećaja ponašanja ili je i ranije mučio životinje, a okolina na to nije obraćala pažnju.

„Maltretiranje i mučenje životinja može biti motivisano brojnim razlozima – počev od ponašanja po modelu, što znači da je od nekoga video da šutira kuče ili mače, pa sve do dečje psihoze. Ako malo dete raste sa kućnim ljubimcem, ono će svakako početi da ga ’gnjavi’ jer ne razume baš najbolje da pas i mačka nisu igračke koje mogu da se čupaju i vuku za rep, već živa bića koja osećaju bol. Zbog toga roditelji moraju odmah da reaguju i objasne detetu da životinju boli ako ga dete maltretira, umesto da se smeju što mačka bolno mjaukne kada je dete povuče za rep ili udare psa koji gricne dete, pokušavajući da se odbrani od vučenja ušiju. To što dete ’gnjavi’ životinju ne znači nužno da ono hoće da joj nanese bol, jer deca vole da istražuju reakcije ljudi i životinja na njihovo ponašanje – ono će povući mačku za rep, jer ga možda samo zanima njena reakcija”, objašnjava naša sagovornica.

Ona, međutim, dodaje da se detetu odmah mora staviti na znanje da to ne sme da radi, a ako nastavi da „gnjavi” životinju, mora da se porazgovara sa njim – od koga je video da to radi, zašto to radi, da li mu je životinja nešto prethodno uradila... Ako nastavi da maltretira životinju, mora biti sankcionisano – primera radi, mora da uradi nešto što baš ne voli da radi, a ako se mučenje životinje nastavi, sankcija mora biti neprijatnija i dugotrajnija, a aktivnost koju dete ne voli da obavlja mora biti vremenski produžena. Uz važno podsećanje da roditelji moraju da reaguju kao tim na detetovo nepoželjno ponašanje – ne može mama da brani da se mačka vuče za rep, a tata da se smeje ili podstiče dete na ovu aktivnost.

„Od vaspitnog stila roditelja zavisi kakvo će dete biti. Ako roditelj vidi da dvogodišnje dete maltretira drugu decu ili životinje, on se tome može nasmejati, može sprečiti dete da to radi, a može ga i kazniti. Dete će učvrstiti ono ponašanje koje roditelj potkrepljuje. Zato je važno da dete dobije sankcije za loše ponašanje”, objašnjava naša sagovornica, dodajući da je prosečno dete do druge godine života već naučilo šta se sme, šta se ne sme. Ili nije naučilo. Međutim, veoma je visoka verovatnoća da će dete koje nije naučilo šta se (ne) sme, kome se ne postavljaju granice i kome je sve dozvoljeno razviti poremećaj ličnosti, ako se ništa ne promeni u daljem vaspitanju.

Dr Aleksandra Bubera dodaje da uvek treba posmatrati celokupno ponašanje deteta, a ne samo neku izdvojenu aktivnost, što znači da treba gledati kako se dete ponaša prema drugim ljudima, stvarima, članovima porodice ili drugoj deci, jer se često dešava da se dete koje je agresivno prema životinjama, nasilno ponaša i prema deci iz vrtića ili škole. Postoje obesna i zanemarena deca, pojašnjava ova psihoterapeutkinja, a postoje i deca koja su zlostavljana u porodici, pa maltretiraju onoga ko je nemoćniji od njih i za koga znaju da neće moći da im se suprotstavi. I na kraju, ne treba isključiti ni mogućnost postojanja dečje psihoze, bolesti u okviru koje dete može da čuje „glasove” koji mu govore „izbodi psa” ili „zadavi mačku”.

Podsećanja radi, u eminentnom naučnom časopisu „Psihologija danas” svojevremeno je objavljena studija sa intrigantnim nazivom „Koliko rano možemo da dijagnostikujemo antisocijalni poremećaj ličnosti”, iza koje stoje rezultati sedmogodišnjeg istraživanja kojim je ustanovljeno da se rani znaci poremećaja ličnosti mogu videti već na uzrastu od dve godine. Prateći odrastanje i razvoj 731. deteta od druge do devete godine života, profesorka psihologije sa Univerziteta u Mičigenu dr Rebeka Valer došla je do zaključka da deca koja ne osećaju krivicu zbog svog lošeg ponašanja, ne menjaju ponašanje nakon roditeljske kazne, često ulaze u sukobe sa drugom decom, maltretiraju životinje, uništavaju igračke i stvari po kući i imaju napade besa često razvijaju poremećaj ličnosti.

„Što je raniji uzrast na kome deca pokazuju ova ponašanja, veća je verovatnoća da će dete imati ozbiljne probleme u ponašanju i razviti antisocijalni poremećaj ličnosti. Dobra vest je da roditelji mogu da spreče razvoj ovog poremećaja ličnosti tako što će uticati na promenu detetovog ponašanja”, zaključila je dr Rebeka Valer.

Tužilaštvo naložilo da se ispita u kakvim je okolnostima živeo dečak

Više javno tužilaštvo u Pančevu postupa povodom događaja u Markovcu kod Vršca, gde je dečak od 13 godina u ponedeljak u 17.30 časova sekirom usmrtio 12 jaganjaca. Slučaj je prijavio oštećeni P. T. (52) iz Markovca, kada je javio policiji da je u svojoj štali u Markovcu pronašao 12 ubijenih jagnjadi, saopštilo je Više javno tužilaštvo u Pančevu. Policija je, kako se dodaje u saopštenju, obavila uviđaj, sumnja se da je jagnjad ubio dečak rođen 2010. godine sekirom koja mu je oduzeta. Budući da je, kako dalje navodi tužilaštvo, reč o osobi koja nije napunila 14 godina i nije krivično odgovorna, tužilaštvo je naložilo policiji da dostavi izveštaj o događaju, da o ponašanju deteta bude obavešten Centar za socijalni rad u Vršcu kako bi ta ustanova preduzela mere iz svoje nadležnosti. Dete pre navedenog događaja nije prijavljivano Višem javnom tužilaštvu u Pančevu zbog učinjenih krivičnih dela i prekršaja, dodali su u Višem tužilaštvu. S obzirom na okolnosti događaja, kako navodi pančevačko tužilaštvo, po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva, u Vršcu se preduzimaju radnje u pravcu utvrđivanja činjenica koje se odnose na lične i porodične prilike deteta.

A. P.