Odšteta za žrtve rumunske revolucije

Specijalno za „Politiku”

Željko Šajn

Bukurešt – Vrhovni kasacioni sud Rumunije, sa sedištem u Bukureštu, na osnovu istražnih radnji Vojnog tužilaštva Rumunije počeo je da poziva na pripremno ročište više od 4.500 osoba, oštećenih u revoluciji decembra 1989. godine, kad je Nikolaje Čaušesku svrgnut s vlasti. Očekuje se da država 35 godina nakon krvavih sukoba obešteti pomenute građane.

Na pripremnom ročištu, održanom ovih dana, bio je prisutan veliki broj invalida i onih koji su bili teško ranjeni i životno ugroženi. Dokazni materijali potvrđeni su od eksperata sudske medicine na osnovu dokumentacije koja je sačuvana u bolnicama ili drugim ustanovama gde je povređenima pružena pomoć. U narednom periodu Vrhovni kasacioni sud trebalo bi da utvrdi da li ima dovoljno materijalnih dokaza, koje je obezbedilo Vojno tužilaštvo tokom istrage, kao i na osnovu saslušanih oštećenih, kako bi se nastavio proces.

Među oštećenima našli su se i pojedini novinari koji su tog dramatičnog i tragičnog decembra 1989. godine izveštavali iz Temišvara i Bukurešta. U glavnom gradu Rumunije, podsetimo, tenk je pregazio francuskog novinara. U Temišvaru je ranjen u glavu i ruku Džon Demiševski iz AP, čiji dosije je autor ovog teksta, danas saradnik „Politike” iz Severne Makedonije, imao mogućnost da pročita uz pomoć advokata, jer je pomenuti slučaj povezan s njegovim predmetom.

U dosijeu izveštača AP detaljno se opisuje o kakvim je ranama reč i u kojoj bolnici mu je pružena zdravstvena pomoć. Dosije autora ovog teksta, saradnika „Politike” iz Skoplja, potvrđuje da je bio u životnoj opasnosti i da mu je hirurški zahvat usled ranjavanja u predelu srca i u ruku obavljen u totalnoj anesteziji.

Ali, vratimo se tri i po decenije unazad. Sovjetski lider Mihail Gorbačov 2. decembra 1989. godine na Malti obaveštava predsednika SAD Džordža Buša starijeg da se raspušta Varšavski pakt. Američki predsednik je bio iznenađen, kao i sam Džejms Bejker, državni sekretar SAD, koji se štipao za ruku u neverici da sanja. Međutim, s takvom odlukom Gorbačova nisu se složili Nikolaje Čaušesku, predsednik Rumunije, i Todor Živkov, predsednik Bugarske, a ta informacija, naravno, stigla je i do Gorbačova, poslednjeg generalnog sekretara SSSR-a.

Samo dvadeset dana kasnije u Temišvaru su počele krvave borbe. Narod je na ulicama izrazio nezadovoljstvo životom u Rumuniji pod vođstvom Čaušeskua. Krvavim sukobom u Temišvaru počeo je pad socijalističkog sistema. Sredinom decembra 1989. godine nasilno je pokušano gušenje revolucije po naređenju Čaušeskua, ali to nije sprečilo rumunski narod da demonstracije proširi po celoj zemlji, što je kulminiralo nemirima u kojima su u prestonici učestvovale stotine hiljada ljudi.

Čaušesku je u govoru 21. decembra u Bukureštu optužio „fašističke agitatore” za izbijanje krvavih sukoba u Temišvaru. Na tu optužbu demonstranti u Bukureštu odgovorili su skandiranjem: „Temišvar! Temišvar! Temišvar!” Čaušesku je pokušavao da umiri narod obećavajući veće plate i penzije. Međutim, poverenje naroda nije bilo moguće povratiti. Naprotiv, krvavi sukobi u kojima je državna bezbednost angažovana protiv naroda, samo su razbuktali narodni bes i gnev prema bračnom paru Nikolaju i Eleni Čaušesku i njihovom režimu.

Nakon govora Čaušeskua u Bukureštu, ispred zgrade CK, vladajući par je pobegao helikopterom za Trgovište, gde su i uhapšeni i osuđeni na smrt. Streljanje je izvršeno već 25. decembra 1989. godine, na katolički Božić. Iako su od tada prošle tri i po decenije, oni koji su ovu strahotu doživeli nikada neće zaboraviti te užase. Mnoge porodice u Rumuniji izgubile su tada svoje najmilije, mnoge majke ostale su bez dece, a preživeli nisu uspeli da se oslobode traume.