Po­zi­ti­van do­dir Cr­no­tra­va­ca u iz­grad­nji pre­sto­ni­ce

Te­o­do­ra Pa­la­lić

Od­ra­sli u si­ro­ma­šnoj va­ro­ši na pa­di­na­ma Vla­si­ne i Če­mer­ni­ka, ni­su ima­li iz­bo­ra, ne­go da, kao i nji­ho­vi oče­vi, od­la­ze u ve­će gra­do­ve „tr­bu­hom za kru­hom”, ka­ko bi mal­te­ri­sa­li, sla­ga­li ope­ku, do­pre­ma­li ma­te­ri­jal. Na­kon sva­kog za­vr­še­nog po­sla vra­ća­li su se u svo­je oro­nu­le ku­će, kod že­ne i de­ce, i on­da bi opet ceo svoj ži­vot sta­vi­li u jed­nu tor­bu i od­la­zi­li na gra­di­li­šte. Sta­nov­ni­ci Cr­ne Tra­ve su pe­čal­ba­re­nje pre­no­si­li s ko­le­na na ko­le­no i ta­ko po­sta­li naj­po­zna­ti­ji maj­sto­ri u na­šoj ze­mlji. Na­rod­ni mu­zej, Že­le­znič­ka sta­ni­ca, zgra­da Do­ma Na­rod­ne skup­šti­ne, Ge­ne­ral­šta­ba, Glav­ne po­šte, „Po­bed­nik”, Pa­la­ta „Al­ba­ni­ja”... U sve naj­zna­me­ni­ti­je objek­te glav­nog gra­da uti­snuo se duh maj­sto­ra iz Cr­ne Tra­ve. Oni su, pre­ma re­či­ma Og­nje­na Tu­ti­ća, isto­ri­ča­ra umet­no­sti i jed­nog od auto­ra iz­lo­žbe „Cr­no­trav­ci – gra­di­te­lji Be­o­gra­da” u zda­nju Za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re na Be­o­grad­skoj tvr­đa­vi, po­če­li da do­la­ze u naš grad u vre­me vla­da­vi­ne kne­za Mi­lo­ša. Njih su ovim ve­šti­na­ma uči­li spo­sob­ni maj­sto­ri iz De­bra, ko­ji su po­kre­nu­li ta­las pe­čal­bi za­jed­no sa dru­gim rad­ni­ci­ma iz Ma­ke­do­ni­je.

– To je vre­me kad po­či­nje iz­grad­nja i ur­ba­ni­za­ci­ja Be­o­gra­da, po­go­to­vo u dru­goj po­lo­vi­ni 19. ve­ka, pri­zna­va­njem Kne­že­vi­ne, a za­tim i Kra­lje­vi­ne Sr­bi­je, ka­da je po­tre­ba za iz­grad­njom bi­la na vr­hun­cu. U at­mos­fe­ri evro­pe­i­za­ci­je Be­o­gra­da, ta cr­no­trav­ska gra­di­telj­ska de­lat­nost bi­la je pred pra­vim iza­zo­vom, ta­da se oni iz­dva­ja­ju kao do­bri maj­sto­ri, sti­ču lep glas me­đu maj­sto­ri­ma ko­ji su do­la­zi­li iz tih ju­žni­jih kra­je­va – ka­zao je Tu­tić.

Upr­kos to­me što su uče­stvo­va­li i u iz­grad­nji dru­gih gra­do­va, po­put To­po­le, Po­ža­rev­ca, Kra­gu­jev­ca, Ni­ša, osta­li su za­pam­će­ni kao maj­sto­ri ko­ji su ostva­ri­li naj­ve­ći do­pri­nos u iz­grad­nji vi­zu­el­nog iden­ti­te­ta Be­o­gra­da. Naj­sta­ri­ji do sa­da po­zna­ti obje­kat u či­joj grad­nji su uče­stvo­va­li Cr­no­trav­ci je­ste re­sto­ran „Dva je­le­na”.

Pr­vu ge­ne­ra­ci­ju maj­sto­ra ko­ji su se afir­mi­sa­li po­čet­kom 20. ve­ka pred­vo­di­li su bra­ća Mi­lić i Gor­ča Po­po­vić. Oni su uče­stvo­va­li u re­a­li­za­ci­ji ku­će Mi­ha­i­la Po­po­vi­ća u Kur­su­li­noj uli­ci, ko­ja je da­nas spo­me­nik kul­tu­re. Sam vr­hu­nac cr­no­trav­ske de­lat­no­sti se, ka­ko je ob­ja­snio Tu­tić, ve­zu­je za me­đu­rat­ni pe­ri­od.

– Be­o­grad je pri­lič­no stra­dao u Pr­vom svet­skom raty i te ge­ne­ra­ci­je su se na­šle pred ve­li­kim iza­zo­vom ob­no­ve po­stra­da­log gra­da i iz­grad­nje no­vih zgra­da. Tad se Be­o­grad zna­čaj­no ši­ri pa je po­tre­ba za do­brim maj­sto­ri­ma bi­la u to vre­me naj­ve­ća. Tad je iz­gra­đe­na zgra­da Be­log dvo­ra, Agrar­ne ban­ke, Glav­ne po­šte, Fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta. Svi ti objek­ti su da­nas spo­me­ni­ci kul­tu­re – re­kao je Tu­tić.

On je po­ja­snio da su Cr­no­trav­ci u pr­vim de­ce­ni­ja­ma svo­je de­lat­no­sti bi­li sla­bo obra­zo­va­ni.

– To su bi­le pri­u­če­ne za­na­tli­je, naj­če­šće zi­da­ri, pa­li­je, sa­mo­u­ki maj­sto­ri, ali je eks­pan­zi­ja nji­ho­ve de­lat­no­sti bi­la pro­pra­će­na po­tre­bom da se obra­zu­ju, pa su u me­đu­rat­nom pe­ri­o­du u Cr­noj Tra­vi otvo­re­ne i dve ško­le – Zi­dar­sko-ka­me­no­re­zač­ki kurs i Dr­žav­na gra­đe­vin­sko-za­nat­ska ško­la – ka­zao je i is­ta­kao da oni u to vre­me ni­su bi­li je­di­ni maj­sto­ri u Be­o­gra­du, ali su ima­li zna­nje ko­je se pre­no­si­lo s ko­le­na na ko­le­no, ali i broj­nost, pa su ta­ko na pri­mer u iz­grad­nji zgra­de Na­rod­ne skup­šti­ne go­to­vo svi maj­sto­ri bi­li Cr­no­trav­ci.

Vre­me­nom su se iz­dvo­ji­li i po­je­din­ci ko­ji su ste­kli vi­so­ko obra­zo­va­nje pa je ta­ko Cr­no­tra­vac Đor­đe La­za­re­vić, gra­đe­vin­ski in­že­njer i pro­fe­sor uni­ver­zi­te­ta, uče­stvo­vao u iz­grad­nji Pa­la­te „Al­ba­ni­je”, ko­ja je, pre­ma re­či­ma Tu­ti­ća, je­dan od naj­ve­ćih gra­di­telj­skih po­du­hva­ta svog vre­me­na na te­ri­to­ri­ji Bal­ka­na. Cr­no­trav­ci su i po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta na­sta­vi­li da do­la­ze u Be­o­grad, i to ra­de i da­nas.

– Cr­na Tra­va je me­sto sa ja­ko ma­lim bro­jem sta­nov­ni­ka, i Cr­no­tra­va­ca ima naj­ma­nje u Cr­noj Tra­vi – ka­zao je Tu­tić i ob­ja­snio da se uvek zna­lo ko su Cr­no­trav­ci, ali ne i šta su u Be­o­gra­du gra­di­li.

– Za­vod za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re gra­da ras­po­la­gao je ne­kim in­for­ma­ci­ja­ma, ali one ni­su bi­le si­ste­ma­ti­zo­va­ne. Na ini­ci­ja­ti­vu Udru­že­nja Cr­no­tra­va­ca Sr­bi­je re­a­li­zo­va­na je iz­lo­žba, a oni su svo­jim in­for­ma­ci­ja­ma, i onim ko­je je po­se­do­vao Gra­đe­vin­ski fa­kul­tet Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du, upot­pu­ni­li one ko­je je imao Za­vod. Ovo je pr­va iz­lo­žba tog ti­pa, ona u ko­joj se fo­kus ne sta­vlja na pro­jek­tan­te, ne­go na gra­di­te­lje – re­kao je.

Na iz­lo­žbi se mo­gu vi­de­ti svi naj­zna­me­ni­ti­ji objek­ti u či­joj iz­grad­nji su uče­stvo­va­li Cr­no­trav­ci, kao i ime­na maj­sto­ra.

Auto­ri iz­lo­žbe su Ta­tja­na Vi­de­no­vić, ar­hi­tek­ta i kon­zer­va­tor sa­vet­nik, i Og­njen Tu­tić, isto­ri­čar umet­no­sti.

Tu­tić je re­kao da iz­lo­žba pred­sta­vlja je­dan frag­ment cr­no­trav­ske de­lat­no­sti, ali oda­bran ta­ko da su­bli­mi­ra i osli­ka­va do­pri­nos ko­ji su ovi maj­sto­ri osta­vi­li u pre­sto­ni­ci.

– Ide­ja je da for­mi­ra­te ce­lo­vit uti­sak o iz­ra­sta­nju jed­nog gra­da kroz ključ­ne fa­ze nje­go­vog ur­ba­ni­stič­kog for­mi­ra­nja – ka­zao je on.

Po­red po­di­za­nja spo­me­ni­ka „Cr­no­trav­cu ne­i­ma­ru” u Ču­bur­skom par­ku, ova iz­lo­žba je, pre­ma re­či­ma dr Bo­ška Ste­va­no­vi­ća, pred­sed­ni­ka Udru­že­nja Cr­no­tra­va­ca Be­o­grad, je­dan od naj­zna­čaj­ni­jih re­zul­ta­ta ove or­ga­ni­za­ci­je jer, ka­ko je re­kao, ona ko­nač­no ot­kri­va u grad­nji ko­jih sve obje­ka­ta su uče­stvo­va­li sta­nov­ni­ci Cr­ne Tra­ve.

Iz­lo­žbu je otvo­rio Mar­ko Stoj­čić, glav­ni grad­ski ur­ba­ni­sta, ko­ji je na­gla­sio da je i on po­re­klom Cr­no­tra­vac, što je, pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju, ve­ro­vat­no raz­log zbog če­ga se da­nas ba­vi ovim po­slom.

Duh Be­o­gra­da za­ro­bljen je u ono­me što su Cr­no­trav­ci ura­di­li. To ne go­vo­rim u ne­ga­tiv­nom, ne­go baš u po­zi­tiv­nom smi­slu, to je po­zi­ti­van do­dir Cr­no­tra­va­ca i nji­ho­vog sen­zi­bi­li­te­ta – re­kao je Stoj­čić.