Ubedljiva pobeda Putina

Specijalno za „Politiku”

Moskva – Prema nepotpunim podacima, Vladimir Putin je ubedljivo pobedio na predsedničkim izborima u Rusiji, sa 87,15 odsto glasova, na osnovu prebrojanih 80 odsto glasova birača. Nikolaj Haritonov i Vladislav Davankov jedva prelaze četiri procenta, a Leonid Slucki za sada ima 3,16 odsto glasova.

Treći, zaključni dan izbora za predsednika Ruske Federacije protekao je uglavnom mirno. Manjih ispada bilo je samo u petak, kada su na nekih desetak biračkih mesta građani pokušavali da zapale glasačke kutije, odnosno poliju ubačene listiće „zeljonkom” – antiseptičkim rastvorom zelene boje, koga od sovjetskih vremena lekari preporučuju protiv blažih infekcija i iritacije kože.

Jedna od žena uhapšenih nakon uništenja glasačkog materijala pred kamerama je izjavila da se na ovaj čin odlučila nakon anonimnog poziva u kome joj je predloženo da se za sipanje „zeljonke” u glasačku kutiju plate njeni krediti u iznosu od 500.000 rubalja, što je oko 5.000 evra. U razgovoru su je ubedili da za ovaj čin ne može biti krivično gonjena, što ona nije proveravala. Iako nam ovo zvuči naivno, treba uzeti u obzir da su u ovim aktivnostima učestvovali specijalno obučeni prankeri, koji specijalnim softverom i verbalno-psihološkim pristupom uspevaju da neretko prevare čak i lidere država i tajne službe, a ne obične proste ljude.

Na tzv. novim teritorijama, četiri oblasti Ukrajine koje Rusija od oktobra 2022. smatra svojom teritorijom, na meti prankera našli su se i birački odbori. Prilikom poziva predstavnicima biračkih odbora ocrtavali su se brojevi policije, odakle su slušali upozorenja da zbog razloga bezbednosti odmah prekinu glasanje i zatvore biračko mesto. Ipak, lica zadužena za sprovođenje izbora tamo kazala su mi da su predstavnici biračkih odbora bili unapred pripremljeni za ove aktivnosti i da su imali način da dodatno provere da li je reč o stvarnom pozivu policije, ili lažnom ukrajinskih prankera.

Za tri izborna dana nije bilo ni ozbiljnijih protesta. Akcija „Podne protiv Putina” i okupljanja protivnika vlasti i pristalica liberalne opozicije ispred biračkih mesta, na koje je iz emigracije pozvao za korupciju osuđeni bivši oligarh Mihail Hodorkovski, završila se potpunim fijaskom. U samoj Rusiji ovu akciju podržalo je ne više od 1.000 ljudi, dok je čak i kod nas na Balkanu to sve delovalo znatno masovnije ispred ruskih ambasada u Podgorici i Beogradu, gde su glasali emigranti. Dakle, sinhronizovani pokušaj liberalne opozicije, zapadnih ambasada i tajnih službi, naleti ukrajinskih drnova i jurišnih jedinica kojima su danima bezuspešno pokušavali da prodru na teritoriju Belgorodske, Kurske i Brijanske oblasti nisu uspeli da poremete glasački proces. Za predsednika Putina pobeda nad pokušajima opstrukcije izbora znatno je važnija od još jedne ubedljive pobede nad protivkandidatima.

Zvanično međunarodni posmatrači iz 105 zemalja pratili su izborni proces. Niko od njih nije imao ozbiljnijih zamerki, ali svakako kredibilitet dobrog dela treba uzeti sa rezervom. Još i pre eskalacije rata sa Ukrajinom, Rusija je trošila mnogo resursa da se u domaćoj javnosti stvori iluzija da tamo na Zapadu i NATO zemljama postoje „slobodni intelektualci i društveno-politički aktivisti” koji osuđuju politiku sankcija svojih zemalja prema Rusiji i nekritički podržavaju politiku predsednika Putina. Sa posmatračima iz zapadnih i NATO zemalja, koje je delegirala ruska Obšestvena palata, tako je, čini se, bilo i ovoga puta – skup individua bez posebnog ugleda i kredibiliteta u zemljama iz kojih dolaze. Donekle su izuzetak troje posmatrača poslanika regionalnog parlamenta Bavarske, članova Alternative za Nemačku.

Ipak da se ne lažemo, retko gde su posmatrači na izborima bili delegirani bez unapred oktroisanih političkih ciljeva. Najneregularnija glasanja u posleratnoj istoriji Evrope, crnogorske predsedničke izbore 1996. i referendum iz 2006, međunarodni posmatrači sa licencama OEBS-a i EU u izveštajima su karakterisali kao slobodne i demokratske. Sećam se da sam i sam aplicirao u NVO CEMI da budem međunarodni posmatrač na predsedničkim izborima u Ukrajini 2003–04. Bez obzira što sam odlično govorio engleski jezik, moja kandidatura nije prihvaćena, jer su ljudi iz njihovog rukovodstva bili upućeni u moje stavove i principe. Međutim, kandidature nekoliko mojih prijatelja, koji nisu praktično razumeli nijedan strani jezik, jesu prihvaćene i oni su otišli prvo na drugi, a potom i na talasu Narandžaste revolucije specijalno organizovani treći krug izbora. Izveštaje koje su tada potpisali praktično nisu razumeli, a kasnije su saznali da je malo šta od potpisanog bilo istina. Tako da ako poredimo posmatrače koje poziva Rusija i one koje šalju zapadnim grantovima finansirane NVO, ovi prvi barem znaju šta potpisuju.

Predsedničke izbore u Ruskoj Federaciji pratila je i delegacija Skupštine Srbije. Na izborima je boravila na osnovu posebnog sporazuma o formiranju Poslaničke grupe prijateljstva sa Rusijom. Član delegacije, narodni poslanik Vladimir Đukanović, sa kojim sam imao prilike da razgovaram juče u Moskvi, visoko je ocenio „proceduru, transparentnost i demokratičnost izbornog procesa”, navodeći da „neke stvari u sprovođenju izbora možemo da naučimo od Rusa”.

Na biračkom mestu u Beogradu glasalo više od 1.000 Rusa

U Ruskoj školi u Beogradu, na jedinom biralištu u našoj zemlji na kojem se glasalo za predsednika Rusije, juče pre podne svoje građansko pravo je ostvarilo više od 1.000 državljana Rusije, izvestio je Tanjug. Ispred birališta na Novom Beogradu bila je formirana velika kolona više stotina građana s pravom glasa na ovim izborima.

Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko ocenio je juče da se proces glasanja odvija veoma intenzivno, i da su očekivanja da će do zatvaranja birališta svoje pravo glasa iskoristi mnogo veći broj Rusa nego što je bio slučaj na prethodnim izborima.

„Bili smo spremni, obavili smo neophodne pripreme. Svi članovi izborne komisije su prisutni i spremni su da rade do zadnjeg časa. Najvažnije je da izbori protiču mirno i bezbedno”, istakao je Bocan-Harčenko. On je izrazio veliku zahvalnost srpskim vlastima za podršku u organizaciji izbora u Srbiji i ocenio da zahvaljujući dobroj saradnji glasanje protiče mirno.

Inače, u podne grupa građana koja se protivi vlasti Vladimira Putina, pojavila se kod ulaza na biračko mesto noseći zastavu Rusije na kojoj je bilo napisano „Putin nije Rusija”. Oni su se u jednom trenutku verbalno sukobili sa ljudima u redu, mada je bilo i onih koji su im aplaudirali. Na poljani preko puta Ruske škole gde se odvijalo glasanje, oni su razvili transparente i sliku Julije Navaljne, supruge nedavno preminulog ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog.

T. V.